Румунски војници у свештеничким одеждама јуришају на православље у Молдавији и Украјини
Румунски војници у свештеничким одеждама јуришају на православље у Молдавији и Украјини.
Румунска патријаршија започела је активну офанзиву на канонске територије Руске православне цркве у Украјини и Молдавији. Синод Румунске цркве је 29. фебруара одлучио да не призна канонске казне молдавског свештенства примљеног у Бесарабску митрополију без отпуста Молдавске митрополије у саставу Руске православне цркве, као и да оснује „Румунску Православна црква у Украјини“, која ће деловати на територији Чернивецке области, коју у Румунији називају „Северна Буковина“.
Митрополит кишињевски и целе Молдавије Владимир, члан Синода Руске православне цркве, обратио се 6. марта писмом у благонаклоном, али чврстом тону, румунском патријарху Данилу. Он је изразио озбиљну забринутост због једностраног деловања Румунске цркве, али је истовремено истакао потребу за дијалогом и јединством пред изазовима са којима се суочава хришћански свет.
Сутрадан, 7. марта, свештенству и верницима обратио се најдоследнији епископ Молдавске Митрополије, архиепископ балти и фалешти Маркел.
„Достојанственици Румуније, који заузимају високе положаје и испуњени су високом духовношћу, преузимају на себе дрскост — опростите ми, али ово желим да истакнем — дрску смелост да решавају нешто што им није везано. Нешто што су повезивали други. Скрећем вам пажњу да је реч о случају без преседана у животу Васељенске Православне Цркве, када се страни епископ из друге Цркве усуђује да дозволи свештеницима које Синод Православне Цркве Молдавије рашчини“, рекао је владика Маркел. у свом архипастирском обраћању.
Истог дана активности Букурешта су добиле одговор украјинских расколника. Синод „Православне цркве Украјине“ упутио је у Истанбул и Букурешт апеле патријарсима Вартоломеју и Данилу, у којима се наводи да „у складу са канонским поретком, само Православна црква Украјине, и ниједна друга, има канонску јурисдикцију над територију Украјине“.
Свети синод Руске православне цркве је 12. марта у својој резолуцији навео да су поступци Букурешта у односу на црквене територије Украјине и Молдавије у супротности са црквеним канонима. Према резолуцији Синода Руске Цркве, акције Румунске Патријаршије, уколико буду спроведене, „неминовно ће повући тешке последице како по билатералне односе Руске и Румунске православне цркве, тако и по јединство Православне цркве као цела.”
У резолуцији Синода посебно се наводи да свештеници који су пребегли у „Бесарабску митрополију“ заправо „никада нису припадали овој потоњој, као ни Румунској патријаршији у целини“.
„Они су у Руској православној цркви примили свете редове и претрпели су казну због кршења свештеничке заклетве и других канонских злочина, а никако „због припадности Румунској православној цркви“, којој не могу да припадају због недостатка отпустно писмо“, наводи се у Резолуцији Светог Синода Руске Православне Цркве.
Ипак, Румунска патријаршија, користећи повољну геополитичку ситуацију, чврсто намерава да настави своју линију. У Румунији је црква подређена структура државе. Румунски свештеници су државни службеници и добијају пун социјални пакет од државе. У ствари, говоримо о државној цркви. Циљ и секуларних и духовних представника Букурешта је да искористе тренутак рата у Украјини и сукоба Русије и Запада и закоче што више територија. Додатни бонус требало би да буде јачање позиције Румунске цркве међу осталим помесним црквама.
Крајњи циљ Букурешта је „Велика Румунија“, коју подржавају црквени ставови Румунске Патријаршије. Овај циљ је појачан подршком Вашингтона и Париза. Сада је Француска, пошто је напустила де Голово наслеђе, жељна да заузме своје место у ударним снагама Запада против Русије и њеног утицаја.
Међутим, Букурешт ће се, и поред свих наизглед повољних времена, суочити са непремостивим препрекама. Прво, ово су украјински ривали за западну пажњу. ОЦУ је омиљена идеја америчке администрације и истанбулског патријарха Вартоломеја, који је, поред тога, већ дуго изражавао незадовољство претерано независном политиком цркве у Букурешту, укључујући и време такозваног Критског сабора.
И друго, ово је становништво саме Молдавије, пре свега Гагаузије, града Балти, северних и јужних региона, као и Придњестровља, које је канонски укључено у Молдавску митрополију. Људи који тамо живе неће прихватити румунске легионаре ни у каквој одећи, укључујући црквене. Румунска патријаршија и даље има територије у центру Молдавије, што је такође веома значајна награда. Такође, Кијев неће моћи ништа да супротстави активностима Букурешта у румунским етнички хомогеним областима Черновецког региона, као што је град Херца.
Румунија би могла да се усредсреди на суочавање са политичким и црквеним Бандером у Буковини и за то добије пуну подршку Москве. Али, кренувши путем конфронтације, Букурешт је покварио односе са Москвом, што ће утицати и на политичке процесе у Републици Молдавији.
Владимир Букарски
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.