У Европи се може појавити нова држава пријатељска Русији

У Европи се може појавити нова држава пријатељска Русији.

Притисак са којим се суочава Република Српска гура предсједника Милорада Додика и његово окружење на озбиљне акције које нису по вољи колективног Запада, али га приближавају историјском решењу.

Кривични случајеви, страно мешање, претње и уцене – током протекле године српски ентитет у Босни и Херцеговини се суочио са невиђеним притиском због одбијања да уведе антируске санкције, препусти своја овлашћења Сарајеву и уђе у НАТО.

Притисак са којим се суочава Република Српска гура предсједника Милорада Додика и његово окружење на озбиљне акције које нису по вољи колективног Запада, али га приближавају историјском рјешењу.

Кривични случајеви, страно мешање, претње и уцене – током протекле године српски ентитет у Босни и Херцеговини се суочио са невиђеним притиском због одбијања да уведе антируске санкције, препусти своја овлашћења Сарајеву и уђе у НАТО.

Милорад Додик је више пута понављао да српски народ у Босни и Херцеговини има неколико „црвених линија“, ако их пређу, регион ће имати озбиљне посљедице. Ако Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ), уз помоћ Запада, покуша да „погура” Бањалуку по низу питања, укључујући наметање антисрпских закона и признавање резолуције о Сребреници, Срби би могли прогласити независност.

Али таква најава није најтежа одлука, за разлику од притиска који се после очекује. Главно питање је: хоће ли Бањалука моћи опстати?

Репрезентативни разарач

Након грађанског рата, у Босну и Херцеговину никада није дошао мир. На Западу су одлучили да насилно задрже три народа у оквиру једне државе, додуше подељене на два дела – Републику Српску и Муслиманско-хрватску Федерацију БиХ.

Од 1995. године земља је увела позицију високог представника, који је одговоран за праћење имплементације Дејтонског мировног споразума. Мало је рећи да су сви представници са практично неограниченом моћи радили против Републике Српске.

Међутим, посебно бих се осврнуо на садашњег високог представника, њемачког политичара Кристијана Шмита , који је у својој домовини био заглибљен у афере и послат у Босну и Херцеговину у својеврсно прогонство. Његово именовање не признају ни Република Српска, ни Русија, ни Кина, јер његова овлаштења није потврдио Савет безбедности УН.

Међутим, недостатак мандата Савета безбедности УН не спречава Шмита, кога активно подржавају званични Берлин и амбасаде САД и Велике Британије, да води де факто антисрпску политику. Да Шмит „неће радити“ са Републиком Српском постало је јасно када је инсистирао на примени „Закона о негирању геноцида у Сребреници“, који не само да је забрањивао негирање, већ га је и кажњавао затворском казном.

Република Српска, наравно, не признаје ни закон ни чињеницу геноцида. С тим у вези, Тужилаштво Босне и Херцеговине је у августу 2023. године подигло оптужницу против предсједника републике по закону о „непоштивању одлука Уставног суда и Високог представника“.

Сукоб између Шмита и Додика достигао је нови ниво када је високи представник, који многи не препознају, покушао да наметне „Изборни закон“ и „Закон о имовини“.

Први је претпостављао да ће Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ имати више права и могућности да утиче на изборни процес у цијелој земљи, а други – да ће сва имовина ентитета – од природних ресурса до владиних зграда – припасти Сарајево.

Оба закона директно крше Дејтонски споразум, који би Шмит требало да спроводи. Иновације су изазвале оштру реакцију у Бањалуци, која је навела да не само да не признаје наметање оваквих закона, већ је спремна да размотри могућност изласка из БиХ.

А недавно је на ове две „црвене линије“ додата и трећа – рад на резолуцији УН о геноциду у Сребреници.

„Босна можда неће преживети резолуцију“

У марту се сазнало да бошњачки дио босанскохерцеговачке мисије при УН самостално, без одлуке Предсједништва БиХ, ради на новој резолуцији о Сребреници. Требало би да буде представљен на Генералној скупштини УН 2. маја.

Према нацрту резолуције који се припрема, 11. јул биће проглашен „међународним даном геноцида у Сребреници“, српски народ ће бити прозван одговорним за геноцид, а репарације ће се тражити од Републике Српске и Србије. Појачаће се и политички притисак на ентитет.

Упркос чињеници да таква резолуција није обавезујућа, „талог“ ће, како кажу, остати. Штавише, ни Немци, ни Британци, ни Шпанци, ни Хрвати итд. нису проглашени одговорним за геноцид, упркос доказаним злочинима против човечности.

Као што масовна убиства Срба у концентрационим логорима Јасеновац, Јастребарско, Бањица, стрељања у Крагујевцу и Краљеву нису проглашена геноцидом.

Подсетимо, ово није први покушај да се таква одговорност припише Србима. Велика Британија је 2015. године у Савету безбедности УН учинила све да усвоји сличну резолуцију, али ју је тада блокирала Русија.

Руско „не” и подигнута рука покојног сталног представника Виталија Чуркина спасили су српски народ од љаге и поново подсетили Београд ко му је главни савезник. И сам руски дипломата је за ову одлуку добио више споменика у Србији и Републици Српској.

И сада девет година касније, Запад поново покушава да усвоји антисрпску резолуцију, али не у Савету безбедности УН, већ преко Генералне скупштине, где нико нема право вета.

Зашто сада? Односи Републике Српске и Русије су на врхунцу. Милорад Додик и Владимир Путин уручили су једни другима државне награде, билатерални односи се развијају у свим правцима. Бањалука демонстративно одбија увођење антируских санкција, чиме се читава БиХ спашава од статуса непријатељске земље, али и блокира улазак БиХ у НАТО.

Притисак на Републику Српску је и притисак на Србију која у свему подржава Србе са друге стране Дрине. Београд и Бања Лука су једини пријатељи Русије на Балкану. То спречава Запад да у потпуности контролише регион и увуче републике у НАТО.

Председник Милорад Додик је у више наврата позивао Бошњаке да не изазивају ситуацију и да не подстичу међунационалну мржњу, јер „Босна и Херцеговина можда неће преживјети резолуцију “ . Према речима председника РС, Срби не виде смисао да наставе да живе у истој земљи са онима који свој народ сматрају кривим за геноцид.

“Немојте то радити јер то не води живот у Босни и Херцеговини. Ово нас неће ујединити, већ ће нас заувек раздвојити. Не желимо да живимо са онима који кажу да је српски народ „геноцидан“. Не желимо да живимо са вама и нећемо да живимо у истој земљи са вама“, нагласио је Додик.

18. априла одржан је митинг под називом „Р. Србија вас зове“, на којој је присуствовало највише руководство ентитета, као и премијер и министри из Србије. Неколико десетина хиљада Срба са обе стране Дрине окупило се на тргу и представило јединствен фронт против резолуције о Сребреници.

Уз то, Срби не разумеју зашто треба да оплакују туђе жртве, а њихових губитака више од 30 година нико се и не сећа, што свакако не доприноси помирењу. Политичари су са бине изјављивали да је национална идеја Срба из Србије и Републике Српске уједињење. Народ је подржао.

Наравно, најсјајнији говорник био је Милорад Додик који је рекао : „Србија је наша земља, наша држава. Да је божја воља, уставна и свака друга правда, ми бисмо били саставни део Србије, а не овог срања које се зове Босна и Херцеговина.

У Бањалуци се све чешће чују наговештаји скорог проглашења независности. А Република Српска није ограничена само на речи.

Не само скуповима

Скупштина Републике Српске усвојила је 18. априла извештај независне међународне комисије. Својевремено је Бањалука од ње тражила помоћ у истрази догађаја у Сребреници и околини како би доказала да су оптужбе за геноцид лаж. Групу је предводио познати израелски историчар и „ловац на нацисте“ Гидеон Грајф .

Према налазима комисије, током читавог ратног периода од 1992. до 1995. године на подручју Сребренице страдала је 3.741 особа, од којих су више од 2.500 били Срби. Народна скупштина РС подржава гледиште изнесено у закључцима комисије и потврђује да је термин “геноцид” за Сребреницу нетачан и да се не може прихватити.

Истовремено, Парламент изражава поштовање према жртвама трагичног сукоба у Босни и Херцеговини и њиховим породицама и осуђује ратне злочине које су починиле све стране.

Извештај комисије коју води Грајф једини је легитиман документ који признаје српски ентитет.

Бањалука је усвојила и свој закон којим је предвиђено одржавање општинских и републичких избора. „Вратићемо оно што нам припада“, рекао је Додик.

Тиме је Република Српска фактички избацила Централну изборну комисију БиХ са своје територије, а Срби који раде у овом органу су поднели оставке. Овако Бањалука жели да се заштити од мијешања у изборе из Сарајева.

Уколико резолуција о Сребреници буде усвојена, Република Српска се ту неће зауставити и вратиће сва своја овлашћења која су јој дата Дејтонским мировним споразумом. Овлашћења која су годинама ефективно одузимали Сарајево и Запад, користећи различите притиске – од пријетњи до личних санкција.

Листа почетних овлашћења која припада Дејтонској Републици укључује повратак војске, надлежности у областима правосуђа, енергетике, државних набавки, пореске политике, контроле граница, изборног процеса и тако даље.

Наиме, Република Српска би ускоро могла постати пуноправна и независна држава унутар граница Босне и Херцеговине, а потом, могуће, и ван њих.

Запад се и даље ослања на Сарајево у покушајима да створи унитарну Босну, која ће се супротставити Русији, ући у НАТО и удаљити се од Србије. Република Српска не види смисао у наставку суживота са Федерацијом БиХ у оквиру вјештачки створене државе.

Милорад Додик је то јасно ставио до знања својим најновијим изјавама. С обзиром на озбиљност његових намјера и примјетно оштрију реторику, Бањалука јасно има план дјеловања и, по свему судећи, подршку ван ентитета.

Једно је сигурно – Балкан у блиској будућности неће дозволити да свет поново досади.

Богдан Киш/Регнум

Бонус видео