Српско вече у част 635. годишњице Косовске битке

Дана 28. јуна 2024. године на Православном хуманитарном универзитету „Свети Тихон“ одржано је незаборавно вече посвећено 635. годишњици Косовске битке под називом „Када се војска врати на Косово“.

На овој вечери, уз учешће представника Српске православне цркве, амбасада Србије и Црне Горе, окупили су се бројни гости, заинтересовани да се упознају са историјом и садашњошћу древног српског простора Косова и Метохије.

Наслов вечери – „Кад се војска врати на Косово“ – изабран је из стихова омиљене народне песме митрополита црногорско-приморског, егзарха Светог престола пећког, владике Амфилохија (Радовића) „Јечам жњела Косовка девојка”. Како је сам владика Амфилохије истакао, судбоносни бој на Косову, који се одиграо 1389. године, траје до данас. Због тога је пример да Срби бране своја права на словенску земљу и православно наслеђе толико важан и мора се подржати на сваки могући начин, с обзиром на то да је јединство наших народа у Христу историјски било и остало истинити и непроменљиви темељ нашег братства и гаранција културног и биолошког очувања православних словенских народа.

Вечери су присуствовали свештенство, историчари, истраживачи, ученици и дипломци Историјско-филолошког факултета ПСТГУ. Несумњиви врхунац вечери био је наступ мушког хора студија Царевић, који је извео тропар светом блаженопочившем кнезу Лазару, српске песме „Суза Косова“, као и духовне химне Светог Николаја Српског „Вера је вечна, вера је славна“ на руском. Изведена је и духовна песма Светог Николаја Српског о Светом кнезу Лазару у извођењу редитељке документарних филмова Јулије Воинове-Жунич, председнице и оснивача Руско-српског центра за подршку традиционалној култури. Вече је водила Анастасија Сергејевна Медекша, дипломанткиња Одсека за педагогију Историјско-филолошког факултета ПСТГУ 2024. године, ауторка свог завршног квалификационог рада на тему „Проблем васпитања личности у педагошком наслеђу српске духовне аутори 20. – прве четвртине 21. века.”

Велико интересовање гостију и учесника вечери изазвао је извештај историчара Игора Анатољевича Рижова, вишег специјалисте Ходочасничког центра Московске Патријаршије, на тему „Косовски бој 1389. године и његово сагледавање у Русији“. Како је рекао И. А. Рижов, вести о бици су стигле у руске земље убрзо након њеног завршетка. Митрополит Пимен и његови сапутници, који су у том тренутку били у Цариграду, сазнали су о том догађају. Међутим, прича о турско-српском сукобу ушла је у руске хронике тек у другој четвртини 16. века. Поштовање кнеза Лазара као свеца везује се за име цара Ивана Грозног. За време његове владавине написана је Дипломска књига и Предњи летопис у којима је описан бој на Косову и српски подвиг. По личном упутству цара, на стубу Архангелског сабора Московског Кремља појавила се фреска са ликом Светог кнеза Лазара. Најстарије руске богослужбене књиге које садрже службе светом кнезу Лазару датирају из касних 80-их година 16. века. Житије косовског мученика постало је доступно широј јавности тек средином 19. века, у оквиру општег интересовања за историју и традицију јужних Словена. Међутим, тема „Косовског завета“ као централне духовне идеје догађаја из 1389. године постала је позната руском читаоцу тек у 20. веку захваљујући делима Светог Николаја Српског и Светог Јустина Ћелијског. До тада је ова тема остала искључиво у оквиру народне епике и била је позната љубитељима српског фолклора.

Радује што су у припреми и одржавању вечери учествовали ученици који су читали српска епска дела Косовског циклуса (Маша Кузина, Анжелика Вершињина) и песме руског песника Јурија Кузњецова „Српска песма“ (Михаил Табачник) и српских песника у преводу Иље Числова: Милан Ракић „Божур“ (Ксенија Решетникова), Јован Дучић „На обали Неретве“ (Вероника Сапегина), Зоран Костић „Краљ Лазар“ (Сава Браун). Упознавање деце са темом словенског братства помаже им да одрастају уз племените примере љубави према Богу и свом словенском роду, оличене у сликама кнеза Лазара, косовских витезова, мајке Југовића и Косовке девојке.

Весна Веизовић, уредница портала Васејенска, придружила се путем видео линка из Београда. Она је поздравила руску и српску браћу и сестре и говорила о акцијама које спроводи српска патриотска заједница у подршци српском народу на Косову и Метохији. Посебан допринос празничној атмосфери вечери дала је изложба ликовних радова учесника међународног конкурса „Божури да нам васкрсну“, у организацији Друштва руско-српског пријатељства из Санкт Петербурга, и цртежи деце која уче у Креативном атељеу Весне Симић, руководиоца Српске културне заједнице “Завет”. Вече је завршено историјским квизом на тему Косовског боја, који је изазвао живу реакцију гостију. Квиз је припремљен трудом учитељице Марије Ивановне Тишкине и ученице 11. разреда школе Свети Димитрије, Анжелике Вершињине.

Изражавамо дубоку захвалност за помоћ у припреми и организацији вечери нашим колегама из Санктпетербуршког друштва руско-српског пријатељства, Јулији Евгенијевни Числовој – наставници књижевности у школи бр. 1589, Ирини Александровној Николајевој – филозофу и публицисти, Марији Владимировној Таланкиној – вишој наставници Катедре за теологију Факултета за додатно образовање ПСТГУ, Анастасији Сергејевној Медекши – прикупљачу средстава, координатору пројекта Московског друштва руско-српског пријатељства, Марији Ивановној Тишкиној – едукативном психологу, дипломцу Катедре за педагогију Историјско-филолошког факултета ПСТГУ 2024. године, Анжелици Вершињини, Весни Симић – старешини Српске културне заједнице „Завет“, Јулији Владимировној Воиновој-Жунич – редитељу документарног филма, новинару, председници и оснивачу Руско-српског центра за подршку традиционалној култури, госпођи Ранки Балотић-Илић – оснивачу и директорки српског ресторана „Дамил“, као и Српској плесној групи „Тамо Далеко“ (Москва) за обезбеђене костиме.

Надамо се да ће овакви сусрети допринети проширењу и продубљивању знања о српској историји и култури, као и значају руске националне традиције у светлу богатог духовног и културног наслеђа православних словенских народа, који нас позивају да чувамо и увећавамо ово наслеђе.

Материјал је припремила Елена Аркадјевна Осипова, србиста, ванредни професор катедре за словенску филологију Историјско-филолошког факултета ПСТГУ, председница Друштва руско-српског пријатељства.

Фотографије Јулије Воинове-Жунич, редитеља.