Пронађене османлијске луле у Љубогошти: Сведоци историје и дуванског пута
Пронађене османлијске луле у Љубогошти: Сведоци историје и дуванског пута.
Старе луле из Османског периода, пронађене у Љубогошти код Пала, представљају занимљив доказ културних утицаја и навика из прошлости. Оне су део шире традиције пушења дувана, која се брзо проширила на Балкан током 17. века, након што је дуван уведен у Османско царство преко европских трговачких путева. Луле су биле практичне, али и декоративне, са сложеним украсима и религијским, геометријским и биљним мотивима. Иако је пушење дуго било спорно у друштву, временом је постало популарно међу свим слојевима, нарочито међу војницима.
Љубогошта, село поред Пала, носи у себи бројне археолошке и историјске трагове који сведоче о османлијском присуству у овом региону. Две пронађене луле, једна на месту званом Табаковина, а друга у потоку који пролази кроз село, указују на традицију која је била уско повезана с производњом и сушењем дувана.
Луле су датиране у 18. и 19. век. Лула која је боље очувана са цветом и украсима је из старијег периода (видети фотографију). Османске луле прављене су од фино обрађене глине у двосегментним калупима. Калупи су омогућавали израду детаљних и богато украшених површина, често са мотивима биљака или геометријским шарама. Луле су биле састављене од два дела – чашице и дугачке цеви зване „камиш“. Чашице су могле бити мале или велике, зависно од региона или тренутне моде. Камиши, обично од дрвета трске, често су додатно украшавани драгим камењем или металима, што је лули давало статус симбола престижа.
Топоним „Табак“, везан за дуван, даје нам основа да претпоставимо да се у Љубогошти можда чак и производио дуван и керамичке луле. Село је од 1555. до 1800. године било тимар (посед) диздара тврђаве Ходидјед, што додатно сведочи о значају овог простора у османлијској административној и војној структури.Луле пронађене у Љубогошти временски су повезане са сличним налазима и у другим местима на простору Босне и Херцеговине, где су истраживачи успели да реконструишу хронологију и типологију пушачких лула.
Као и на другим локалитетима, и у Љубогошти можемо претпоставити да су луле у употреби биле осетљиве на модне трендове тог доба, јер су османлијске луле биле познате по својој разноликости у облику и декорацији. Важно је напоменути да се у овом периоду почиње развијати и трговина лулама, при чему су многе луле увожене из хабзбуршких радионица, док су домаће производње и даље биле бројне и разноврсне.
Пушење луле, које је било распрострањено у османлијској Босни, нарочито међу војним посадама у тврђавама, било је више од обичне навике – оно је симболизовало и друштвени статус. Керамичке луле, због своје крхкости и релативно ниске цене, често су замењиване новим. Луле су биле доступне различитим друштвеним слојевима, од сиромашних до богатих, што нам показује да је пушење било универзално присутно у том периоду.
У оквиру тимарског система, диздар је био одговоран за одбрану и безбедност региона, што додатно објашњава постојање куле на три спрата у селу. Кула је вероватно служила као утврђени објекат за диздарову породицу и војну посаду. Присуство таквих утврђења често је било повезано с већим друштвеним активностима, као што су трговина, прерада пољопривредних производа и друге занатске активности.
Још један важан елемент у разумевању контекста пушења лула јесте постојање хана у близини Љубогоште, у Дервенти. Ханови су били места одмора и окупљања трговаца и путника, а пушење лула било је део њихове свакодневне културе. Могуће је да су локални занатлије у Љубогошти производили и продавали луле путницима који су свраћали у хан, што би објаснило широку распрострањеност пушења у региону.Налази из Љубогоште, мада бројчано скромни, имају велики значај за разумевање културе пушења дувана и живота у османлијској Босни.
Палеливе
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
