Кина покушава да усмери своју економију са спољног на домаће тржиште

Кина покушава да усмери своју економију са спољног на домаће тржиште.

Не би шкодило да мало боље погледамо искуство Небеског царства.

Кина је већ десет година (од 2014.) економија број један у свету. Ако се привреда мери бруто домаћим производом (БДП), а показатељ БДП се израчунава по паритету куповне моћи националне валуте према америчком долару. А САД су, сходно томе, већ десет година на другом месту.

Према СТО, још раније, 2009. године, Кина је изашла на прво место у свету по вредности робног извоза. И током протекле деценије и по задржала је ово прво место, повећавајући заостатак од Сједињених Држава, које су на другом месту. У 2023, удео Кине у глобалном извозу био је 17,5% у односу на 10,5% САД. Истина, ситуација са увозом је другачија: на првом месту су САД, а на другом Кина. Тако је прошле године вредност америчког увоза била 24 одсто већа од кинеског.

Ова асиметрија се може објаснити врло једноставно: Кина има трговински биланс са великим суфицитом (позитиван биланс), док САД, напротив, имају велики дефицит (негативан салдо).

  По укупном спољнотрговинском промету Кина је 2013. године претекла САД. Од тада се Кина сматра неприкосновеним лидером у спољној трговини. Иако се у последње време јаз између Кине и САД у погледу укупног спољнотрговинског промета смањио. Ево података за 2023. за Кину (трилиона долара): извоз – 3,38; увоз – 2,55; трговински суфицит – 0,83; спољнотрговински промет – 5,93.

Али ево података за исту годину за САД (трилиона долара): извоз – 2,02; увоз – 3,17; трговински дефицит – 1,15; спољнотрговински промет – 5.19.

Још од првих економских реформи раних 1980-их (чији је покретач Денг Сјао Пинг), Кина је поставила курс за развој иностраних тржишта. Године 1981. кинески извоз и увоз износили су само 22,5 и 21,7 милијарди долара, респективно.   У 2001. години кинески извоз износио је 266,1 и 243,6 милијарди долара, респективно.   Током две деценије, раст извоза и увоза Небеског царства порастао је за више од реда величине!

Високе стопе економског развоја Небеског царства (у периоду од 1983. до 2013. године просечан годишњи привредни раст Кине износио је око 10% годишње) у великој мери је обезбеђен брзим повећањем извоза. Кина је добила додатни подстицај за извоз и привредни раст 2001. године, када је примљена у Светску трговинску организацију (СТО). Чланство у СТО је отворило многа тржишта за високо прерађену робу за Небеско царство (наиме, Кина се фокусирала на такву робу, имајући јефтину радну снагу).

У овом веку, неки од „покретача“ повећања извоза робе из Кине почели су да слабе, па чак и нестају.

Прво, цене рада у Средњем краљевству почеле су да расту, што је смањило конкурентност кинеске робе.

Друго, интензивиран је улазак на инострано тржиште многих земаља. Посебно оне које припадају групи у развоју (Индија, Индонезија, Мексико, Вијетнам, Тајланд, Малезија итд.).

Треће, доласком Доналда Трампа на место председника Сједињених Држава, Америка је почела да води политику отвореног протекционизма према кинеској роби (а америчко тржиште је традиционално било главно тржиште за робу из Средњег краљевства). Трамп је управо победио на председничким изборима и вратиће се у Белу кућу. Он је већ изјавио да ће наставити политику протекционизма према кинеској роби. Обећавајући да ће на такву робу поставити увозне дажбине у износу од 60 до 100%.

Четврто, данас, у вези са Тајваном, долази до заоштравања политичких односа између Вашингтона и Пекинга. А то већ прети увођењем економских санкција против Кине од стране Вашингтона и његових најближих савезника.

Плодови америчког протекционизма већ почињу да се појављују. Према подацима кинеске царине, извоз из Кине у САД је у 2023. смањен за 13,1% (на 500,29 милијарди долара). Истовремено, кинески увоз из Сједињених Држава смањен је за 6,8% (на 164,16 милијарди долара). Укупно гледано, на крају прошле године трговина између Кине и Сједињених Држава смањена је за 11,6%.

Укупан извоз Кине у свет у 2023. износио је 3,38 билиона долара, што је пад од 4,6% у односу на претходну годину. Укупан увоз је опао још више, за 5,5%. Ситуација се ове године донекле поправила. На крају прве половине 2024. године, спољнотрговински промет Кине је порастао за 2,9% на годишњем нивоу и износио је 2,98 трилиона долара. Извоз је порастао за 3,6% на 1,71 трилиона долара, а увоз за 2% на 1,27 билиона долара.

 Али кинеско руководство схвата да даље ширење трговине на светским тржиштима постаје проблематично за Кину. И да треба активније да пређемо на домаће тржиште и напустимо извозно оријентисани економски модел.   Кинески председник Си Ђинпинг почео је да износи ту идеју 2018. године,  убрзо након што је амерички председник Доналд Трамп запретио да ће радикално смањити кинески извоз и ребалансирати трговину између САД и Кине.

Од маја 2020., високи кинески званичници почели су да изражавају такозвану стратегију „домаћег промета“ која даје приоритет домаћој потрошњи, домаћим тржиштима и локалним компанијама као главним покретачима кинеске економије.   Приликом припреме кинеског 14. петогодишњег плана (2021-2025), назив стратегије је прилагођен „двострукој циркулацији“. Акценат је стављен на комбиновање, спајање две области привредне делатности – оријентације на домаће тржиште и оријентације на инострано тржиште. Очекивало се да ће таква комбинација дати синергијски ефекат.

Међутим, 2023. године кинеском руководству је постало јасно да се „двоструки тираж“ поново мора променити у „унутрашњи промет“. Претња санкцијама од Сједињених Држава и њених савезника заиста се надвија над Кином. И то не само у смислу ограничења или забрана кинеског извоза, већ и у смислу ограничења и забрана куповине низа добара из Америке и њених савезника. Посебно она добра која су неопходна за производњу високотехнолошких производа и оружја.

Израз „економска самодовољност“ почео је да се појављује у речнику кинеских званичника. Односно, земља мора покривати своје потребе првенствено домаћом производњом. Такође се користи израз „јединствено унутрашње тржиште“. Одвојена регионална и локална тржишта треба консолидовати у заједничко национално. Ово ће бити најопсежније национално тржиште на свету (с обзиром да у Кини живи скоро милијарду и по људи). Фокус домаћих произвођача на тако гигантско тржиште гарантоваће високу ефикасност производње („економија обима“). Реч „јединствена“ такође подразумева да ће на тржишту бити заступљене све виталне гране производње (производња роба широке потрошње и капиталних добара). Нешто попут „јединственог националног економског комплекса“ који је постојао у Совјетском Савезу.

Кинеско руководство сматра стимулисање домаће тражње главним покретачем развоја домаћег тржишта.     Национална комисија за развој и реформу Кине је 2023. године одобрила правце за подстицање домаће тражње. Они су укључивали укидање низа владиних ограничења, проширење плаћеног одсуства, гарантовање бенефиција за купце електричних возила, побољшање инфраструктуре трговине и услуга и одржавање сајмова и других масовних потрошачких догађаја.

У августу 2024. кинеске власти су предложиле 20 корака за стимулисање домаће потрошачке потрошње (програм је усвојен у позадини успоравања привредног раста земље у другом кварталу ове године). Листа мера за такве подстицаје укључује, посебно, следеће: унапређење квалитета услуга јавног угоститељства; развој потрошње у области културе и туризма; популаризација спорта, стварање нових спортских објеката; помоћ образовним установама у задовољавању образовних потреба грађана; развој дигиталних услуга.

  Главни покретач кинеске привреде до прошле године био је грађевинарство и тржиште некретнина. Овај покретач се исцрпио (банкрот великих грађевинских предузећа, нагли пад цена некретнина, гигантски обим непродатих станова итд.). Сада се опклада ставља на таквог покретача као што је висока технологија. Посебно оне које се односе на електронику, рачунаре, дигиталне комуникације, роботику, вештачку интелигенцију, програмирање, полупроводнике и микрочипове итд.

До 2030. године Кина очекује да постане светски лидер у свим главним високотехнолошким индустријама (поред електронике, и у производњи нових материјала, производњи авиона и свемира, зеленој енергији, биофармацеутици, брзим железницама итд.). Али на прелазу ове и наредних деценија завршиће се период унутрашње мобилизације. А онда ће Небеска империја изаћи на светско тржиште са производима које нико други неће имати.

Планови Кине да пређе са страних тржишта на домаћа изгледају веома логично и убедљиво.  Можда је „уско грло“ у овим плановима питање финансијске подршке. Потребна су огромна средства да би се подстакла потражња кинеских грађана и подржали иновативни развојни програми и пројекти. Опклада је на државни буџет.  Раније су Државни савет и друге владине агенције били веома строги у погледу финансијске дисциплине, укључујући и осигурање уравнотежености буџета.   У 2020-2022 Кина је имала невиђено велике буџетске дефиците. Тако је 2022. године у доларској противвредности износио 1,1 билион долара, или 7,4% БДП-а. Невиђено високи буџетски дефицити оправдани су чињеницом да је Кину и њену економију погодила такозвана „пандемија Ковида“. Али пандемија је готова, али несташице нису нестале. Конкретно, у текућој 2024. буџетски дефицит је планиран на 3% БДП-а.

У закључку, желео бих да кажем неколико речи о Русији. Наравно, обим њене спољне трговине не може се поредити са спољном трговином Кине. На крају 2023. године руски извоз је износио 425,1 милијарду долара, а увоз 285,1 милијарду долара, вредности су скоро за ред величине мање од Кине. Према подацима Светске банке, Русија је тек на 22. месту на ранг листи земаља по извозу; по увозу – на 31. месту.

Али желим да вам скренем пажњу на то да је по степену умешаности у спољну трговину Русија чак испред Кине. На пример, релативни ниво кинеског извоза у 2023. години, према подацима Светске банке, био је једнак 19,7% БДП-а. А релативни ниво увоза у истој години износио је 17,6%. Али ево показатеља за Русију (% БДП): извоз – 23,1; увоз – 18.8. Релативни показатељи руског извоза и увоза у протеклој години далеко су од рекордних. На пример, рекордна цифра руског извоза у овом веку забележена је 2018. године – 30,8%.

Негативне последице велике зависности Русије од иностраних тржишта постају све очигледније.

Прво , Русија је, као извозник, везана за тржишта са веома великом нестабилношћу цена, што, сходно томе, у великој мери утиче на висину прихода од извоза. А ни најсјајнији „старгазер” не може да предвиди каква ће бити ситуација на таквим тржиштима. На пример, цена природног гаса (најважније извозне робе Русије) у августу 2022. била је 400% виша него на почетку године. Очигледно, колебања цена такође се крећу у супротном смеру.

Друго, снажна повезаност земље са међународним тржиштима доводи до тога да када почне светска економска или финансијска криза, она одмах долази у такву земљу спољнотрговинским каналима. Многи се још сећају како је светска финансијска криза 2008-2009. дошао у Русију (у 2009. БДП Русије је смањен за 7,9%).

Треће , Русија има добар осећај за то шта су санкције Запада. Лавовски део санкција био је усмерен на ограничавање или потпуно блокирање и извоза и увоза. Наравно, делимично смо успели да неутралишемо ефекат антируских санкција, али је немогуће порећи да су нам оне стварале много проблема.

Зашто сам се одједном сетио Русије? Штавише, требало би да пажљиво погледамо актуелну кинеску политику преоријентације привреде са страних тржишта на домаћа. Ово искуство би могло да буде веома корисно за Русију, која се, са моје тачке гледишта, превише утопила у светско тржиште. Имамо много тога да истражимо у пространствима од Балтичког мора до Тихог океана.

В.Т./Васељенска

Бонус видео