Роман Дмовски: Пољски национализам о украјинском питању

0

Тек крајем прошлог века почело се говорити о „украјинској“ националности, која је насељавала и источну Галицију и југ руске државе, а „украјинско“ питање се појавило као питање политичке будућности земље насељене овом народношћу. Од тада се у аустријском политичком језику реч „Русини” брзо замењује новим термином „Украјинци”.

Запањујућа је лакоћа којом су бечке политичке сфере прешле са локалног, уског концепта Русина на широки концепт Украјинаца и промениле унутрашње аустријско-русинско питање у међународно украјинско. Било би то просто несхватљиво да није било дубоке промене која се данас, крајем прошлог века, догодила у положају Хабзбуршке монархије. Аустроугарска, која је већ неколико година била везана савезом са Немачком, крајем века је овај савез променила у дубљу, чвршћу унију, доводећи с једне стране до давања Немцима и Мађарима монархије, угрожене год. њихова владавина других националности, снажна подршка у Немцима Рајха, с друге стране, да се аустроугарска дипломатија подреди спољној политици Немачког царства. Већ тада су кретања у аустријској политици која се нису могла разумети у Бечу имала објашњење у Берлину.
У то време, немачка политичка литература је почела активно да развија концепт нове државе – Велике Украјине. Истовремено, у Лавову је основан немачки конзулат, не за немачке држављане, којих практично није било у источној Галицији, већ за политичку сарадњу са Украјинцима, што је јавно обелодањено.
Живу операцију у области руских послова открила је и Унија за одбрану источних пограничних подручја, основана у Немачкој за борбу против пољског чиниоца.
Испоставило се да се када је питање прешло на Украјину, тежиште политике по овом питању померило се из Беча у Берлин…
Политичке тежње једног народа су првенствено тежње његових просвећених класа. Што се тиче интелигенције која је настала из малоруског народа на југу Русије, знатан део њих једноставно себе сматра Русима: они не само да задовољавају своје културне потребе на руском језику, већ имају и руску политичку идеологију: и виде малоруски језик као руски дијалект. Други – а њихов број данас убрзано расте – себе сматрају Украјинцима, настоје да развију украјински књижевни језик и бране његова званична права, али већина сматра Украјину саставним делом руске државе. Однос према данашњој Русији зависи од тога ко је бољшевик, а ко не жели да буде бољшевик… Што се тиче Руса, са изузетком вероватно само аутошивиниста, међу њима нема оних који би Украјини дали право да се отцепи од Русије и створи сопствену, независну државу… Русија би без Украјине, лишена свог жита, угља и гвожђа, остала територијално велика држава, али економски изузетно слаба, без изгледа на економску независност, осуђена на вечну зависност од Немачке. Одсечена од Црног мора и Балкана, не би могла да утиче на Турску и балканске државе. Ова област би у потпуности остала у домену Немачке и њеног савезника Хабзбуршке монархије…

Прочитајте још:  Да ли ће нам живот ускоро бити под контролом апликација које финансираjу Рокфелер &Kлинтон фондације

Не постоји људска моћ која би могла да спречи да Украјина, одвојена од Русије и претворена у независну државу, постане стециште улизица из целог света, којима је данас велика гужва у својим земљама: капиталиста и шпекуланата, техничара и трговаца, шпекуланата и интриганата., насилника и организатора свих врста проституције. Немцима, Французима, Белгијанцима, Италијанима, Енглезима и Американцима помагали би локални или оближњи Руси, Пољаци, Јермени, Грци, и на крају, најбројнији и најважнији од свих – Јевреји. Овде би се окупило читаво Друштво народа…

Независна Украјина би била држава у којој би доминирао немачки утицај. Ово би био случај не само зато што су данас украјински активисти повезани са Немцима и имају њихову подршку; и то не само зато што је то оно о чему Немци сањају и зато што на украјинском простору имају Немце и Јевреје који би их подржавали; већ изнад свега, зато што комплетна реализација украјинског програма на рачун Русије, Пољске и Румуније има природног, најпоузданијег заштитника у Немачкој и мора за себе везати Украјинце. Пољска би се са постојањем украјинске државе нашла између Немачке и сфере немачког утицаја, рекло би се – немачког протектората… За један народ, посебно за млад народ као што је наш, који тек треба да се образује за сопствену судбину, боље је имати за суседа моћну државу, чак и веома страну и веома непријатељску, него међународну јавну кућу. Из свих ових разлога, не може се рачунати са ће Пољска стати иза програма независне Украјине, а још мање да ће за њу пролити крв. И пољско јавно мњење то данас веома добро разуме.

Прочитајте још:  Хенри Кисинџер о Украјини на данашњи дан пре осам година: Ако се не постигне решење, доћи ће до сукоба. Запад мора да схвати да за Русију Украјина никада не може бити само страна земља

Извор

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *