Брзи воз од Београда до Новог Сада (засад) касни две године

Да је испуњено обећање министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић из 2014, од Београда до Новог Сада би се већ више од две године стизало за око пола сата, брзином од 200 километара на час. Међутим, до Новог Сада од 1. фебруара ове године из Београда није уопште могуће доћи возом, јер је пруга од тог дана затворена. Али, према најновијем обећању министарке, брзим возом између ова два града моћи ћемо да путујемо „од новембра 2021“.

„Ми ћемо новембра 2021. године, дакле пред крај 2021. брзим возом ићи од Београда до Новог Сада. Дакле, Београд – Стара Пазова, Стара Пазова – Нови Сад. Kад кажем брзи воз, то је 200 километара на сат“, рекла је Михајловић гостујући на ТВ Хаппy 21. августа и додала да један део трасе од Старе Пазове до Новог Сада, који је оценила као најтежи, ради руска компанија, за коју „има само похвале“.

Подсетимо, Михајловић је још 2014. потписала са Kином и Мађарском Меморандум о разумевању о модернизацији пруге Београд – Будимпешта. Исте године, 21. октобра, рекла је и да ће за две и по године (половином 2017) вожња од Београда до Новог Сада трајати пола сата.



Почетак радова на прузи Београд – Будимпешта најављен је најпре за 2015. годину.

„Студија изводљивости о модернизацији пруге Београд – Будимпешта за брзине од 200 километара на сат биће завршена до краја јуна, а радови ће почети до краја 2015. и трајаће две године“, рекла је Михајловић у јануару 2015.

Затим је тадашњи премијер Александар Вучић у марту 2015. рекао да изградња креће „пре краја године“.

И тадашњи председник Томислав Николић је био уверен почетком 2015. да ће радови почети у најављеном року: „Ако смо рекли да ће (пруга Београд-Будимпешта) бити за две године, онда мора да буде за две године, јер добро познајем како Kинези раде и код њих оправдања за пробијање рокова нема. Та пруга нас спаја са Европом, а у великој мери и Kину ослоњену на Србију много боље повезује са Европом.“

Михајловић је, затим, почетком јануара 2016. најавила почетак радова „баш на терену“ за другу половину те године. Ипак, кроз неколико месеци, у априлу, Вучић је тврдио да су радови на поменутој деоници већ почели.

„Што се наше стране тиче, ми (пругу) Стара Пазова – Нови Сад већ радимо… Што се нас тиче иде добро. Са мађарске стране они морају да убрзају своје“, казао је тада и најавио да ће радови на прузи од Новог Сада до границе са Мађарском почети до краја те 2016. године. За ову тврдњу Вучић је од Истиномера добио оцену „кратке ноге“.

*



Да су радови већ почели, тврдио је и током своје предизборне кампање, крајем марта 2017.

„Већ радимо део пруге Стара Пазова-Нови Сад, а почиње Београд-Стара Пазова. За годину и по дана ћемо Београд-Нови Сад ићи за 40 минута. Биће много боље возом него колима. И то центар-центар“, рекао је Вучић.

Међутим, у ресорном министарству и Инфраструктурама железнице тада су казали да радова ипак нема, и да ће почети на лето 2017.

Ипак, радови су кренули тек на јесен 2017. године.

Неколико месеци раније, министарка Михајловић у Пекингу је потписала споразум о зајму са кинеском „Ексим банком“, којим ће се финансирати реконструкција и модернизација прве деонице брзе пруге од Београда до Будимпеште.

А министарка је 2014. године обећала и да ће за три године бити обновљено 500 километара пруга, а око 100 километара изграђено. Да обећање није испуњено потврђују и подаци које је ресорно министарство доставило Истиномеру прошле године. Према подацима Министарства из 2018, за три године обновљено је 215 километара, а изграђено је 35,3 километра пута.

Ипак, министарка сада истиче да су „успели да рехабилитују 500 километара пруга“, мада није навела у ком периоду и које деонице су у питању.

Иначе, како је објављено 2018, укупна вредност радова у Србији износи око две милијарде долара. На делу пруге Београд Центар-Стара Пазова планирана је комплетна реконструкција и модернизација инфраструктуре како би возови од Београда до Батајнице могли да иду брзином до 120 километара на сат, а од Батајнице до Старе Пазове и до 200 километара на сат.




Свакако, требало би подсетити да се о брзим пругама говорило и много раније. Пре скоро 30 година, тачније 1991, бивши министар Милутин Мркоњић је као директор ЦИП-а био један од покретача пројекта „Брзе пруге Србије“. Он је и након скоро две деценије, током 2010. године, поново најављивао брзе пруге. „До краја мандата ове Владе биће урађена прва фаза, вредна 1,1 милијарду евра, која подразумева изградњу пруге за брзине преко 160 километара на сат од Београда до Суботице.“ (Б92, 19. 6. 2010. године)

Неколико година касније, тачније 2014, тадашњи премијер Ивица Дачић говорио је да ће он и мађарски премијер Виктор Орбан предложити кинеским партнерима заједничку реализацију пројекта реконструкције пруге Београд-Будимпешта.

Истиномер



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.