Где је стигла дигитализација ако 2,8 милиона ЈМБГ нису у електронској евиденцији

Директор Kанцеларије за информационе технологије и е-управу Михаило Јовановић прошле недеље изнео је невероватан податак – готово половина становника Србије нема јединствени матични број. Међутим, из Kанцеларије поручују да је Јовановић заправо хтео да каже да готово три милиона тих података нема у електронској евиденцији. Уместо појашњења уследило је ново питање – уколико је то тачно, докле се стварно стигло са дигитализацијом јавне управе?

Све на клик и из комфора свог дома или канцеларије – обећање да ће јавна управа у потпуности постати дигитална грађани Србије слушају већ деценију. Тај план био је и у експозеу председнице Владе из 2017.

„Не можемо у 21. век са печатима, шалтерима и папирима. Иако се често везује за технику, дигитализација је много више од тога“, рекла је председница Владе Србије Ана Брнабић 28. јуна те године.




Да ли је Србија закорачила у 21. век према премијеркином плану четири године касније? Из изјаве директора Kанцеларије за ИТ и е-управу од прошле недеље, не би се рекло.

„У матичној књизи рођених имамо грађане који ни немају јединствени матични број грађана. То је, преко 2,8 милиона грађана“, рекао је Михаило Јовановић

Након што се јавност узнемирила, огласила се Kанцеларија – директор се није прецизно изразио.

„Приликом успостављања Централног регистра становништва у Регистру матичних књига рођених установљено је да више од 2,8 милиона грађана нема уписан ЈМБГ као податак у овој електронској евиденцији. То не значи да 2,8 милиона грађана нема ЈМБГ, већ да тај број није уписан у електронску евиденцију“, наведено је у саопштењу.

Да постоји проблем са електронским, матичним књигама, није се могло наслутити из одговора премијерке из 2018. на питање докле се стигло са дигитализацијом, већ управо супротно.




„Ми смо завршили матичне књиге, до краја године завршавамо пренос чињеница о држављанству у електронски облик, што је било такође изузетно важно и правимо регистар грађана“, рекла је тад Брнабић.

Из Kанцеларије напомињу – готово три милиона матичних бројева није електронски прибележено јер до 1980. ЈМБГ није био обавезан податак који се уноси у евиденцију матичних књига рођених. Некадашњи повереник за заштиту података о личности то не види као чврсто објашњење.

„Још пре четири деценије, у Југославији, ЈМБГ је имала огромна већина становништва. И сам пројекат Владе траје већ годинама и ако после толико времена у тим електронским књигама недостаје толика количина података, онда заиста то звучи крајње забрињавајуће“, сматра Родољуб Шабић, некадашњи поверених за заштиту података о личности.




У фондацији СХАРЕ кажу, овде је проблем конзистентност података и нетемељност у опхођењу са њима, што доводи у питање капацитете државе када је у питању дигитализација.

„Овим држава не улива поверење да може на адекватан начин да одговори на захтеве дигитализације услед чињенице да имамо на нултој тачци проблем са самим системом“, каже Андреј Петровски

Уз то, Петровски напомиње да је посебно битно да ли сваки процес дигитализације може да се испрати до краја, јер је реч о осетљивим подацима, па се пита шта ће бити са њима кад дођу у сам регистар и подсећа на информациони систем ЦОВИД-19, из ког су, иако је био најбитнија база података у једном тренутку, цурили бројни подаци.



Н1

1 Коментар

  1. Није то никаква дигитализација већ цемтрални регистар који су створили циа и пентагон преко насране личности у сред владе СРБИЈЕ и њиме и руководе. То што нема толики број ЈМБГ је последица злоупотребе институција система од стране странака како би лажирали број гласачаи добили изборе..Преко 20 година се пеича о сређивању бирачких спискова али никомто не жели да уради а посебномтођодговара шпијунима и шпијунски фирмама у влади Србије Деливери Јунита која је у власништву пентагона.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.