Косово спремају за чланство у НАТО-у

Србија је већ неколико недеља под унакрсном ватром Запада, и то из више тачака, а циљ ове акције јесте да се помиримо са ставом појединих западних земаља које сматрају да је такозвано Косово дефинитивно независно и да схватимо да они немају намеру да од тога одступе, изјавио је за „Политику” искусни дипломата Владислав Јовановић.

Подсетимо, протеклог викенда председник Србије Александар Вучић на Главном одбору СНС-а изјавио је да су западне земље донеле посебну стратегију која подразумева вршење притиска на храбре државе, попут Грчке, да дођу до сарадње на нивоу признања ове квазидржаве. Њихов је план, како је истакао, да се државе које не признају једнострано проглашену независност српске покрајине сагласе да тзв. Косово постане чланица НАТО-а како би „Срби разумели да је готово”.

„Донели су посебну стратегију, што сте могли да прочитате и у Серверовим текстовима и неких Срба који раде за њих, а који су написали ’замислите Вучића зликовца који неће да потише независност Косова, а њега ћемо да мучимо на следећи начин’. Извршићемо притисак на ове храбре земље, а посебно истичем храброст Грчке, па ће оне да дођу скоро до нивоа признања.

Да би онда рекли да није неопходно да их признају да би постале чланице НАТО-а, па ће Срби да разумеју да је готово када Косово постане чланица НАТО-а. Наставиће и с другим врстама притисака и с криминализацијом моје породице”, објаснио је председник Србије.

У међувремену се, како су известили поједини медији на албанском, листи земаља које унапређују односе с Приштином придружила и Шпанија. Приштински портал „Демокрација” уверава да ће Шпанија ускоро у Приштини отворити канцеларију за везу. Ова земља је иначе сматрана земљом Европске уније с најригиднијим ставом према независности Косова. „Бивши шпански министар спољних послова Ђузеп Борељ, сада задужен за спољну политику ЕУ, одиграо је кључну улогу у овом кораку”, наводи „Демокрација” изјаву „добро обавештеног дипломате”, а преноси „Косово онлајн”.

Владислав Јовановић појашњава да се у овом тренутку води психолошка акција која би требало да нас уздрма, уплаши и натера да изађемо из нашег принципијелног става како бисмо били рањивији на притиске. „Запад је одлучио, а сада покушава то да учини брзим корацима, да нас доведе пред свршен чин признања државности такозваног Косова. Овог пута се играју с НАТО-ом и охрабрују процес стварања некакве косовске војске. То су све психолошке игрице које би требало да нас узнемире, уплаше и да појачају аргументе да губимо време и слабимо сопствени положај ако наставимо да се одупиремо притисцима и да ће бити корисније за нас да већ сада потпишемо све што дају како бисмо побољшали односе са западним земљама”, каже Јовановић.

С друге стране, директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић наводи да се појачава и притисак на чланице ЕУ које нису признале независност Косова и Метохије. Међутим, подсећа он, несумњиво је да већ 13 година од проглашења КиМ те земље нису попустиле у свом ставу, а неке имају и сличне проблеме, тако да је то за њих осетљиво питање. Карановић додаје да овом акцијом управља Америка и да смо сведоци повратка Клинтонових кадрова или њихових професионалних наследника.

„У оквиру нових међународних изазова који стоје пред америчком администрацијом покушавају да реше све ’проблеме’ на Балкану, али искључиво у складу са сопственим једностраним виђењима. Ова администрација враћа се политици притисака која је тотално погрешна и којој се опирала Трампова администрација. Нови-стари кадрови очигледно су под снажним утиском албанских лобистичких организација, па је то један од разлога што САД појачава притисак у покушају да поврати утицај на Балкан”, оцењује Карановић у разговору за „Политику”.

Карановић подсећа да пуноправна чланица НАТО-а не може да постане земља која има нерешено питање граница, а да Косово не признају ни поједине чланице алијансе. Он додаје да вежбе које спроводе трупе НАТО-а на територији КиМ имају за циљ јачање ове организације у региону, али и јачање косовских безбедносних снага (КБС) које су њихов савезник и партнер на терену. „Србија као отворена држава има сарадњу са свима, док ’Косово’ мора да буде под туторском палицом и у обавези је да прибавља нове доказе постојања, па и тако што ће њихове оружане снаге да учествују у НАТО вежбама. То је само још један начин на који Запад покушава да оснажи своје чедо”, наглашава наш саговорник.

Све ово указује да западне земље убрзаним корацима желе да реше питање Косова и Метохије, и то путем активирања „НАТО компоненте” јер је мало извесно да могу доћи до чланства у УН, или неке друге универзалне међународне организације. Владислав Јовановић подсећа и на недавно лансирање тезе да дијалог Београда и Приштине мора да буде завршен за два-три месеца или до фебруара наредне године, иако није сигурно ни да ли ће доћи до пуне обнове дијалога. И то је, како додаје, једна врста притиска јер нам стављају до знања да они не очекују да саботирамо или развлачимо овај процес, већ да схватимо да је Запад озбиљан и да можемо имати само штету ако и даље будемо пружали отпор. Јовановић додаје да је то платформа Запада. „Требало би да одговоримо нашом платформом која ће указивати на правне и необориве чињенице које нам иду у прилог. То би разјарило западне земље, али би их ставило у одбрамбени положај. Не би више имали онај ветар у леђа и променио би се агресивни став према нама”, додаје наш саговорник.

Шта би српска платформа требало да садржи

У српској платформи би, како сматра Владислав Јовановић, требало навести да је независност „Косова” део процеса нелегалног разбијања Југославије који би требало да буде завршен разбијањем Србије. Требало би подсетити међународну јавност да је „Косово” насилно издвојено из Србије злочином против мира, агресијом коју није одобрио Савет безбедности, као и да је независност КиМ у супротности с Резолуцијом 1244 која два пута наглашава да Србија има суверенитет док се не нађе решење о статусу Косова и Метохије.

Статус, како објашњава Јовановић, не подразумева независност већ утврђивање обима аутономије у заједничкој држави. „На тај начин бисмо и светску јавност заинтересовали, а западне земље би морале јавно да објашњавају зашто су спровеле низ нелегалних радњи. То би легализовало захтеве Русије и Кине да се директно поставе и затраже своје место у процесу одлучивања”, објашњава бивши шеф дипломатије.

[table id=1 /]

Јелена Попадић / Политика