Цене хране све веће: До када ћемо плаћати Вучићеву “помоћ”?

Шта се догађаја са ценама хране – питање је које све више забрињава грађане. Готово да не постоји група намирница која је задржала исту цену у односу на прошлу или почетак ове године… Kрива у званичној статистици такође показује скок – инфлација у односу на септембар 2020. године износи 5,7 одсто. Да ли ће цене наставити да расту?

„Све је поскупело“ – утисак је сваког ко је последњих недеља макар једном отишао у набавку, у корпу стаје све мање производа за новац којим је она некада могла и да се напуни. Потрошачи чак боље од статистичара знају да је инфлација присутна, али када се званична статистика детаљније погледа, закључак гласи:

У односу на септембар 2020. године цене хране и безалкохолних пића веће су 8,3 одсто. Месо је скупље за 9,4, уља и масти за чак 19 одсто, а цене поврћа „скочиле су“ за невероватних 29,9 одсто. Одећа и обућа – кроз призму бројки – скупље су за 1,3 одсто. Kада се све сабере – цене у односу на септембар 2020. веће су у просеку за 5,7 одсто.

Прочитајте још: 

• Плате балканске, цене европске
• ПОЧЕЛО ЈЕ У НОВОМ САДУ, УСКОРО ЦЕЛА СРБИЈА! Блокиране улице због цена горива и техничког прегледа!
• Цена Срба јефтинија од патика: У тржни центар по вакцину и – ваучер за куповину

Поскупљење, посебно хране, глобални је тренд – појашњавају економски аналитичари. Пандемија, повећана тражња, поскупљења енергената – гаса, нафте, примарних пољопривредних производа, транспорта – све је то у коначном збиру допринело расту цена. Шта грађане Србије чека до краја године?

„Процена је да у овом тренутку, у суштини, нису поремећени ти ланци снабдевања, односно производа има у продавницама и купци могу да их набаве као и раније, само по вишим ценама. И не треба очекивати да ће се тај проблем решити до краја првог тромесечја наредне године, односно до средине наредне године“, каже Иван Николић из Економског института.

А да ли држава треба да интервенише и како? Један од могућих потеза је пласирање робе на тржиште из робних резерви, чиме би се повећала понуда и зауставио раст цена. Економисти кажу да је тренутни талас поскупљења привременог карактера. Професор Београдске банкарске академије – Малиша Ђукић за Н1 каже да зато ни централне банке не би требало да реагују.

„База инфлација је релативно ниска, у Европи и код нас, а то је аргумент који иде у прилог те тезе да ће се у 2022-години вероватно вратити у циљане оквире. До првог квартала наредне године би требало да знамо да ли ће се ова криза односно велике флуктуације посебно цена гаса смирити…“, каже Ђукић.

Ђукић додаје да је у причи о инфлацији значајно питање и стабилност курса. Стабилан курс је – каже – „брана“ за даљи раст цена. А осим што је погођен кућни буџет сваке породице у Србији, оваква поскупљења могу имати и негативне последице на привредни раст – али, економисти су оптимистични: последице неће бити драматичне.

[table id=1 /]

Н1