Цене хране све веће: До када ћемо плаћати Вучићеву „помоћ“?

0
Pixabay.com

Шта се догађаја са ценама хране – питање је које све више забрињава грађане. Готово да не постоји група намирница која је задржала исту цену у односу на прошлу или почетак ове године… Kрива у званичној статистици такође показује скок – инфлација у односу на септембар 2020. године износи 5,7 одсто. Да ли ће цене наставити да расту?

„Све је поскупело“ – утисак је сваког ко је последњих недеља макар једном отишао у набавку, у корпу стаје све мање производа за новац којим је она некада могла и да се напуни. Потрошачи чак боље од статистичара знају да је инфлација присутна, али када се званична статистика детаљније погледа, закључак гласи:



У односу на септембар 2020. године цене хране и безалкохолних пића веће су 8,3 одсто. Месо је скупље за 9,4, уља и масти за чак 19 одсто, а цене поврћа „скочиле су“ за невероватних 29,9 одсто. Одећа и обућа – кроз призму бројки – скупље су за 1,3 одсто. Kада се све сабере – цене у односу на септембар 2020. веће су у просеку за 5,7 одсто.


Прочитајте још: 


Поскупљење, посебно хране, глобални је тренд – појашњавају економски аналитичари. Пандемија, повећана тражња, поскупљења енергената – гаса, нафте, примарних пољопривредних производа, транспорта – све је то у коначном збиру допринело расту цена. Шта грађане Србије чека до краја године?

„Процена је да у овом тренутку, у суштини, нису поремећени ти ланци снабдевања, односно производа има у продавницама и купци могу да их набаве као и раније, само по вишим ценама. И не треба очекивати да ће се тај проблем решити до краја првог тромесечја наредне године, односно до средине наредне године“, каже Иван Николић из Економског института.



А да ли држава треба да интервенише и како? Један од могућих потеза је пласирање робе на тржиште из робних резерви, чиме би се повећала понуда и зауставио раст цена. Економисти кажу да је тренутни талас поскупљења привременог карактера. Професор Београдске банкарске академије – Малиша Ђукић за Н1 каже да зато ни централне банке не би требало да реагују.

„База инфлација је релативно ниска, у Европи и код нас, а то је аргумент који иде у прилог те тезе да ће се у 2022-години вероватно вратити у циљане оквире. До првог квартала наредне године би требало да знамо да ли ће се ова криза односно велике флуктуације посебно цена гаса смирити…“, каже Ђукић.

Ђукић додаје да је у причи о инфлацији значајно питање и стабилност курса. Стабилан курс је – каже – „брана“ за даљи раст цена. А осим што је погођен кућни буџет сваке породице у Србији, оваква поскупљења могу имати и негативне последице на привредни раст – али, економисти су оптимистични: последице неће бити драматичне.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Н1

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.