Шта стоји иза посете папе Фрање Грчкој и Кипру

Папа је прошле недеље посетио истовремено две православне државе. Била је то прва посета поглавара Католичке цркве грчкој престоници, као и прва посета папе Атини после путовања Јована Павла Другог у мају 2001. године, због чега су је овдашњи медији назвали „историјском“.

Како преноси грчки лист Катимерини, Фрања је боравио два дана на Кипру, где се састао са председником Републике Кипар Никосом Анастасијадисом, архиепископом Кипарске православне цркве Хризостомом ИИ и другим представницима државе и Цркве, и где се молио са избеглицама, од којих је 50 одлучио да поведе са мном у Рим.

У Атини је папа примљен на истом високом нивоу и уз ништа мање величанствене државне почасти. Папа се састао са председницом Републике Грчке Катерином Сакеларопулу и премијером Киријакосом Мицотисом, као и са архиепископом атинским и целе Грчке Јеронимом ИИ и другим представницима цркве.

Како преноси Ватикански њуз, током сусрета са поглаваром Грчке цркве Јеронимом Другим, папа је признао да су одлуке и поступци католика били далеко од јеванђељског учења и извинио се православнима за грешке католика.
Према Фрањи, разлог за поделу међу хришћанима била је жеља за профитом и моћи католичке цркве, која нема никакве везе са духом јеванђеља.

„Отровани смо светским отровима, коров сумње је повећао удаљеност између нас. Са стидом признајем – у односу на Католичку цркву – да поступци и одлуке… немају апсолутно никакве везе са Исусом и Јеванђељем, диктирани првенствено жељом за профитом и моћи, ослабили су заједништво“, рекао је Фрањо.

Заузврат, Јероним ИИ је предложио папи римском да се заједнички суоче са савременим изазовима, укључујући и оне који се односе на климатске промене, за борбу против којих се, према речима Примаса ЕПЦ, не ради довољно, као и за решавање проблема миграција. .

Међутим, верници су, на пример, на сајту Уније православних новинара (Спзх.невс), били скептични према овим папиним „извињењима”. Ево неких коментара тамо објављених:

– А овде о политици и клими, иако је Исус учио да се спасава душа.
– Тачно је рекао, али покајање мора бити потврђено делима.
– Ако догма о примату папе остане на снази, зашто бисмо онда веровали у искреност његовог извињења?
– Не можете веровати демонима, чак ни када говоре истину.

На крају посете, Фрањо је посетио острво Лезбос, где је прегледао највећи камп у Европи за мигранте са Блиског истока и Африке, како би, како је рекао Папа, „пришао рањеном човечанству у телу бројних мигранти у потрази за надом“. Такође је водио Литургију у Мегаро Музикису у Атини.

Па зашто је вођа католичког света заправо дошао у ову посету? Заиста, у православној Грчкој, на пример, староседеоци гркокатолици чине само 0,5% становништва.

Према речима Елени Каработ, менаџерке за односе са јавношћу Светог синода католичке хијерархије Грчке, многи католички имигранти, углавном из источне Европе, живе овде деценијама. А од 2015. године у Грчку су се населили верници из Сирије и Ирака, што је значајно повећало укупан број католика у земљи, којих сада има више од 250.000 људи.

Ватицан Невс, позивајући се на Папине речи, преноси да је циљ папиног садашњег путовања био да посети „драге народе ових земаља, богате историјом, духовношћу и културом. Биће то путовање ка пореклу апостолске вере и братства између хришћана различитих вероисповести“.

Међутим, како западни медији представљају ово Папино путовање у две православне државе, поред чисто верских питања, тема избеглица постала је готово главна тачка њеног програма. Уочи посете, у видео поруци народима Кипра и Грчке, папа је још једном подсетио да се Средоземно море претворило у „велико гробље“ због мноштва миграната који су погинули покушавајући да дођу до обала Европа. Истовремено, они који беже „од рата и сиромаштва” често наилазе не на гостопримство, већ на „непријатељство, па чак и експлоатацију”, рекао је он.

У међувремену, како примећују посматрачи, иза званичних изјава о сврси посете Кипру и Грчкој крије се главни задатак везан за актуелни пут католичког папе у ове две православне државе, што западни медији посебно не рекламирају.

Фрања се у последње време стално састаје са цариградским патријархом Вартоломејем и наводно са њим разговара о могућем уједињењу католика и православаца.

Али без осталих православних цркава, нова унија Цариградске патријаршије са Ватиканом је безвредна. Очигледно, због тога је папа одлучио да започне активно зближавање са осталим грчким црквама.

Али да ли су ови покушаји стварни? У скорије време, црквени стручњаци су једногласно тврдили да се Вартоломеј не би усудио да призна украјинске расколнике, али се као резултат тога догодило. Штавише, самосвете и расколнике су признавале Александријска, Кипарска и Грчка Црква, што нико уопште није могао да замисли.

Фанар се свим силама труди да изолује Православну Москву од осталих Помесних Цркава како би постао водећи центар целог православног света. Иако је овај план само напола реализован, он је заправо успео да отцепи Украјину и рад у том правцу се наставља веома активно. Штавише, Вартоломеј спроводи овај план у блиској вези са Вашингтоном. Да би то урадио, путује у иностранство, стално се састаје са америчким амбасадором у Атини Џефријем Пајатом, који заузврат активно ради на јерарсима у Грчкој, укључујући чак и на Атосу.

Уосталом, није случајно што је бивши саветник председника САД за националну безбедност Збигњев Бжежински још 1991. године, после распада СССР-а, отворено изјавио: „После уништења комунизма, руско православље је остало једини непријатељ Америке. ”

У тим плановима против православља активно учествује и амерички милијардер Џорџ Сорош, организатор свих обојених револуција. Није случајно да пољски новинар Томаш Сомер, на пример, самоуверено назива Фрању „папом Сорошем“. Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша је 1981. године помогла синдикату Солидарност Леха Валенсе. То је било управо доба Јована Павла ИИ, првог пољског понтифика, који је такође подржавао Солидарност. За Вашингтон је Јован Павле ИИ, који је следио курс Другог ватиканског сабора и екуменизма, био пример правог црквеног вође. У Фрањиним енцикликама се користи и израз „отворено друштво“, односно чак је и фразеологија иста. Постоји тајни савез између Свете столице и Сорош фондације, који води јединствену политичку линију у интересу Сједињених Држава и ЕУ.

Стога, на таквој позадини, не може се искључити да ће, након што Грци прогласе источног папе, фанар одлучити да закључи унију са католицима. У сваком случају, садашње путовање папе Фрање у Никозију и Атину је важан корак управо у том правцу.

Штавише, како се претпоставља, остарелог и болесног Вартоломеја ускоро би на месту патријарха могао да замени архиепископ амерички Елпидофор – непосредно створење Вашингтона.

Недавно именовани митрополит Италије и егзарх јужне Европе Цариградске патријаршије Поликарп (Ставропулос) примио је у мају ове године аудијенцију код папе Фрање. Након тога дао је интервју Ватиканској новинској агенцији у којем је, без даљег одлагања, рекао да би требало да дође до уније са Римом, и то у врло блиској будућности.

Штавише, интензиван рад у овом правцу траје већ дуже време. Вартоломеј је прошле године, током празничне литургије на Фанару у спомен на апостола Андреја Првозваног, којој је присуствовала делегација Ватикана, рекао да је за њега сваки лични сусрет са папом Фрањом „посебно искуство братства“. што јача жељу на обе стране „да ходају руку под руку, борећи се на путу ка заједничкој чаши Евхаристије“.

Истовремено, прочитана је и порука папе Фрање патријарху Вартоломеју, у којој је папа, такође, навео да се „крећемо ка циљу обнављања пуног заједништва, израженог кроз учешће у једној евхаристијској трпези. Упркос постојећим препрекама, верујем да ћемо заједничким ходањем у међусобној љубави и одржавањем теолошког дијалога постићи овај циљ.”

А шта у пракси значи ова „једна евхаристијска трпеза“? Уосталом, такво је могуће само у једној Цркви. А то значи да су и папа и Вартоломеј отворено објавили изгледе за стварање нове уније.

Цариградска патријаршија је два пута покушала да организује унију са Ватиканом. Први пут је то било 1274. године у Лиону. Од 1204. до 1261. у Цариграду је постојало Латинско царство, настало као резултат уништења Византијског царства од стране крсташа током Четвртог крсташког рата. Преговори о томе са папама довели су до потписивања Лионске уније, по којој је православна црква у Византији прихватила сва католичка учења и послушала папу.

Други покушај уније догодио се 1439. године у Фиренци. Тадашњем цару Јовану ВИИИ Палеологу такође је била потребна војна помоћ и политичка подршка папе. Цариград су, пред реалном претњом да оконча своје постојање као држава, и цареви, под реалном претњом губитка личне власти, покушали да своје највредније богатство – Православље – замене за подршку Запада. Али унија није помогла – 1453. године Цариград су заузели Османлије, предвођене султаном Мехмедом ИИ.

Али главно је да се ти унијати нису спровели у пракси јер их тада православно свештенство и народ нису прихватили. Они су присталице уније третирали као издајнике. Историја се данас понавља.

Цариградска патријаршија поново покушава да нађе помоћ у Ватикану и спремна је за то да уђе у унију са Римом. Али најважније је другачије: данас су иза леђа – и Вартоломеј и папа – САД. За које је главни циљ уништење Православља уопште.

Зато су бомбардовали Београд и уништили Југославију, а сада Русију окружују са свих страна. Дакле, унија, ако се евентуално оствари у неком облику, значиће само једно – потпуно апсорпцију Фанара од Ватикана и распуштање Цариградске патријаршије у њему.

„Уједињење које се припрема, које Ватикан пажљиво проучава већ неколико деценија“, пише Православље на сајту. Ру, архимандрит Ђорђе (Капсанис), – неће бити прихваћен од већине православних хришћана, већ ће само довести до раскола, пошто основа овог удружења не би требало да буде решавање догматских разлика, а не одбијање католика од јеретичке догме (Филиокуе, примат папе, створена благодат итд.) и њихово ново тумачење.

Наравно, наше друштво, опијено идејама глобализације и „новог светског поретка“, нема, нажалост, духовну осетљивост оних православних хришћана који својевремено нису прихватили Фирентинску унију. Али и данас има довољно савесних православних хришћана који ће се одупрети сваком покушају уједињења који се не спроводи на основу истине похрањене у Православљу. Забринутост коју су догађаји последњих година изазвали код многих православних хришћана доказује да је православна самосвест и даље жива“, приметио је архимандрит.

И они, наравно, разумеју да је садашња посета Папе Грчкој и Кипру, разговор о „заједничком путиру Евхаристије“ и „братству између хришћана различитих вероисповести“, па чак и његово „извињење“ у Атини православнима. су у ствари само димна завеса у припреми за спровођење подмуклог плана иза кулиса.

Ватикан једноставно жели да задави православне у свом наручју, што већ дуже време покушава. Али, као што знате, већ је речено да су два Рима пала, трећи, Москва, стоји, а четврти неће бити.

[table id=1 /]

Владимир Малишев/Столетие.ру
Превод: Васељенска ТВ