Чак 75 посто радника у Србији није задовољно својим послом

Последња истраживања у Србији показала су да чак 75 одсто радника није задовољно својим послом. Око 15 одсто запослених у канцеларијама не види сврху свог рада.

Уз „бурноут“ синдром који одликује изгарање на послу, све је присутнији и „бореоут“ синдром када се на послу – досадујемо. И један и други синдром, кажу стручњаци, код запосленог доводе до осећаја потцењености, исцрпљености и анксиозности. То су у разговору у “Уранку” К1 телевизије потврдили проф. др Невена Чаловска Херцог, психотерапеут и Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.

Проф. др Невена Чаловска Херцог рекла је у „Уранку“ К1 телевизије је да особе које се на послу досађују и пате од „бореоут“ синдрома заправо пате од личне кризе смисла.

„Ако не постоји задовољство у ономе што радимо, онда се губи самопоуздање. Ако на послу изгарамо постоји осећај да чинимо нешто важно па је то, ако тако можемо рећи, боља ситуација, али свакако ни такав начин рада није пожељан. И „бореоут“ и „бурноут“ синдром доводе до губитка самопоштовања, исцрпљености и потиштености“ – објаснила је Чаловски. Она истиче да када човек изгуби смисао, то онда лако води у болес. И онда су честа боловање и психосоматски проблеми. Многе особе упркос незадовољству остају на истом послу због новца.

„Ако је плата добра, то пружа одређени комфор. Такође, ако од те плате зависи породица, онда остајеш на истом радном месту јер мораш. Многи ми кажу да имају утисак да када иду на посао као да иду на принудни рад, казала је професорка Чаловска Херцог. Ако посао, како је објаснила, није изазован, не инспирише, не пружа могућност да се афирмишете и ако немате утисак да ваш рад даје допринос, онда тај посао ваља мењати.

Психолози кажу да је у периоду од три до пет година пожељно променити посао или тимове у којима се ради, јер у супротном све постаје предвидиво и губи се свежина. С друге стране Небојша Атанацковић из Уније послодаваца каже да је је мало вероватно да се досађивати на послу могу запослени у приватним фирмама и компанијама.

„Приватник себи не може да приушти да има раднике који немају посла и који се досађују, казао је Атанацковић на К1. „Досада је присутна код административних радника у државној или локалној администрацији јер им је посао рутински и предвидив. У приватним фирмама и компанијама постоји пракса да се „промешају“ људи и да им се замене позиције како би били задовољнији и продуктивнији, дали већи допринос.

Особама које су рођене да у животу траже изазов најпримеренији је приватни бизнис у којем стално могу тражити нове могућности, закључио је је Атанацковић.

Нова.рс