Спискали две милијарде евра на оружје, а немамо обучене војнике

Спискали две милијарде евра на оружје, а немамо обучене војнике

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Док Србија као војно неутрална држава, окружена НАТО земљама и без икаквих безбедносних разлога упорно троши новац на махом застарело наоружање, Војска се суочава са далеко озбиљнијим кадровским проблемима.

Ко ће користити сво то наоружање ако је евидентан недостатак стручних кадрова, питање је на које трошаџије државног новца нису ни покушале да одговоре.

Цена модернизације Војске Србије, када се урачуна све што је од 2016. године па до данас потрошено, али и планирано за наредну, износи 2.084 милијарди евра, пише војни аналитичар Александар Радић. Зашто се Србија као војно неутрална држава окружена НАТО земљама годинама уназад наоружава, са ким то планира да ратује и зашто су издавања за војску из године у годину све већа, питања су која је недавно наметнуо и сам председник Србије Александар Вучић, који је из Ниша најавио куповину новог наоружања.



Другог дана посете нишавском округу, 12. децембра, Вучић је најавио да ће Србија набавити још око 30 хеликоптера у 2022. и 2023. години и да ће бити хеликоптерска велесила у региону. „Велики број хеликоптера је у овој и претходних година набављено и очекујем велике набавке хеликоптера у следећој и у 2023. Очекујемо још укупно 18 плус 12 хеликоптера“, рекао је Вучић те додао да ће од тога бити 11 хеликоптера Х145, затим четири МИ35, три МИ17, плус 11 или 12 МИ35 које половне купујемо од једне чланице ЕУ.

О набавци 11 МИ 35П транспортних хеликоптера из Кипра јавност спекулише већ годину дана, а према доступним информацијама, њихова куповина је извесна. Поред тога, министар одбране Небојша Стефановић најавио је средином октобра куповину два Ербасова војна транспортна авиона Ц-295, а министар полиције Александар Вулин током разговора са министром одбране Русије Сергејем Шојгуом најавио куповину руских система противваздушне одбране Панцир.

Претходно, Војска Србије постала је прошле године јача за Ракетни систем „Панцир С1“ који је 2019. године купљен од Русије. Такође, Србија је купила и четири борбена хеликоптера Ми-35 децембра 2019., два транспортна хеликоптера МИ 17 В5 од Русије 2016. и још три 2019. године. Поред тога, од Русије смо 2017. године купили шест мигова, а из Европе пет Ербасових хеликоптера Х-145. У јуну 2020. из Кине је стигло шест беспилотних летелица ЦХ-92, а поред тога, од ове источне силе купили смо 2019. године и Ракетни одбрамбени систем ФК-3, који није стигао.



Такође, „Красуха“ систем за електронско ометање из Русије је купљен, али још није стигао. Током посете француског председника Емануела Макроа Београду, најављена је и куповина 18 Мистрал система противоклопних ракета „Корнет“, али и куповина француског радара „Тхомсон“. У 2020. и 2021. уговорене су велике набавке наоружања домаће производње као што су борбена возила Лазар 3 и Милош и самоходне хаубице Нора-Б52.

Бивши начелник Генералштаба, генерал поткуповник Здравко Понош казао је за “Нову” да су износи средстава потрошених на оружје – непоуздани.

„Мислим да је потпуна непознаница за ширу јавност, а бојим се и за многе људе у систему, колико се пара троши на набавку оружја, да су бројке које се помињу прилично непоуздане и непроверене и свакако немају везе са оним званичним буџетом. Одакле се троши и колико се троши то је велико питање, а велико је питање и шта се набавља јер понекад се о нечему прича, а то се и не појави у наоружању. Само по себи трошење пара на наоружање не мора да буде лоше, ако кореспондира са економском моћи земље, а са друге стране велико је питање, чак и кад кореспондира, да ли је то избор опреме и наоружања баш онај који је примерен некаквим безбедносним изазовима.



Ја не видим да се ми суочавамо са таквим безбедносним изазовима, да нам требају додатни тенкови, а иначе смо регионална тенковска сила. Постоје ствари који нам свакако требају, а то су опрема и наоружање који одговарају модерним изазовима, изазовима нашег времена, и који одговарају мањој, мобилној војсци, а не великој, стајаћој и хладноратовској. А, тенкови и оклопни транспортери, поготово они које Вучић набавља, који су отприлико моје годиште, нису нешто што нам је потребно“, каже за лист „Нова“ бивши начелник Генералштаба Здравко Понош.

„Колико видим, посматрајући споља, највећи проблем тренутно у Војсци је кадровска ситуација – и недовољан број људи и необученост људи“, каже Понош, појашњавајући да инвестирање у опрему, ако се ова друга ствар занемари, нема никаквог смисла.

„Верујем да сликање Вучића и државног руководства са Војском И најаве великих набавки за Војску, нема толико везе са јачањем војне моћи Србије, колико са његовим кризним ПР-ом“, закључује генерал потпуковник у пензији.



Војници одлазе, плате увећане само 12 одсто

Војни синдикат Србије демантовао је изјаву председника Србије Александра Вучића од пре неколико дана да су плате запослених у Војсци Србије у последњих 10 година увећане за 71 одсто.

У саопштењу су навели да је председник рекао да примања професионалних припадника војске износи 120.000 динара, али да се на сајту Министарства одбране може видети податак да је просечна плата у октобру 2021. године била 74.339 динара.



ВСС је издвојио као пример подофицира који је 2008. године зарађивао 40.000 динара (510 евра по тадашњем курсу), док данас зарађује 68.000 динара (578 евра по данашњем курсу).

„Дакле од 2008. године до данас, плата овог старешине је увећана за свега 68 евра, то јест 12 одсто.

Нова.рс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета