Спрема се инвазија? “Ово је најопаснија ситуација”

Недељама се говори о стотинак хиљада руских војника који су груписани на граници ка Украјини. Да ли се спрема инвазија?

У балтичким земљама такође страхују, али кажу да им присуство снага НАТО даје самопоуздање.

Три председника која су се састала у Кијеву почетком божићне седмице су на врло различите начине погођена истим проблемом: Украјина под вођством Володимира Зеленског суочава се с масовним груписањем руских трупа на својој граници.

Пољска је пак домаћин америчке базе са противваздушним ракетама, које би државе НАТО требало да штите од руских претњи. Стога би тамошњи председник Анџеј Дуда, у случају заоштравања ситуације, морао страховати да би се Пољска буквално могла наћи на ватреној линији.

Литвански председник Гитанас Науседа донео је у Кијев другу перспективу: након деценија совјетске владавине, његова земља је, као и Пољска, постала чланица ЕУ и НАТО.

Литванија је 1990. године постала прва земља која се ослободила владавине Москве; пре него што је успостављена дефинитивна независност те земље, совјетски тенкови су 1991. још једном протутњали кроз главни град Вилњус.

Тројица председника су у својој заједничкој изјави позвала на “оштрије санкције против Русије због трајне агресије против Украјине”.

Руски председник Владимир Путин недавно је још једном затражио од НАТО да ниједну источноевропску државу не прихвата више као чланицу, захтевао је “дугорочне, правне безбедносне гаранције”.

“У случају наставка агресивног курса наших западних колега, одговорићемо адекватним војно-техничким мерама, оштром реакцијом на непријатељске кораке”, рекао је Путин.

Забринутост је изазвао и пропагандни видео-снимак у којем се приказује да руска беспилотна летелица изводи маневар изнад Крима.

Иако улазак Украјине у НАТО тренутно не долази у обзир – поглед бивше совјетске републике ка Западу забрињава Кремљ. Део разлога је што би крстарећим ракетама из Украјине требало само неколико минута до Москве.

Источно крило НАТО у балтичким државама

“Према мом мишљењу, ово је најопаснија ситуација од 2014. године”, каже литвански политиколог Томас Јанелијунас, професор на Институту за међународне односе Универзитета у Вилњусу. Тада је Русија анектирала украјинско полуострво Крим.

“Постоје многе индиције да Русија не смањује спремност своје војске – напротив. Постоје назнаке да се, не само војска, већ и санитетско особље, инжењери и пропагандни стручњаци групишу на украјинској граници”, каже Јанелијунас за ДW. У овако напетој ситуацији, како истиче, ризик да грешке доведу до непланираних сукоба постаје врло висок.

Непосредно након анексије Крима, владала је велика забринутост да би још један напад руске војске могао погодити балтичке земље: Литванија, Летонија и Естонија су једине чланице НАТО које су својевремено припадале Совјетском савезу, а након његовог распада, оне су побољшавале повезаност са Западом.

Са балтичким државама Москва је изгубила геополитичку тампон-зону – и директну везу са западном Калињинградском облашћу, која од тада до данас представља руску ексклаву. При томе, етнички Руси и даље чине велики део тамошњег становништва, посебно у Летонији и Естонији.

Те 2014. се на Балтику буквално могла осетити напетост – другачије него данас, каже политиколог Јанелијунас. “Рекао бих да је друштво сада много мирније. Присуство трупа НАТО на Балтику је важан извор тог самопоуздања.”

Услед анексије Крима, НАТО је “појачао присуство” у балтичким државама и послао борбене јединице од по хиљаду војника, које се смењују сваких шест месеци, у сваку од ове три земље, као и у Пољску. У литванској Рукли половина тог контингента долази из немачког Бундесвера.

Међутим, у поређењу са тим јединицама НАТО, Русија је “окупила десет пута више војника” само у Калињинграду, упозорио је недавно литвански министар одбране Арвидас Анусаускас.

За Томаса Јанелијунаса, међутим, величина трупа није одлучујућа: “Сама чињеница да земље НАТО шаљу трупе у балтичке државе потврђује да ће НАТО у случају сукоба скоро аутоматски интервенисати”, објашњава литвански политиколог. “То је симболична, али врло важна гаранција да Члан 5 не стоји само на папиру, већ да функционише у стварности.”

Та клаузула која важи у НАТО гарантује да ће све чланице притећи у помоћ, ако један од партнера буде нападнут.

Солидарност са Балтима

Тако се и нова немачка влада потрудила да искаже подршку. Прва дестинација Кристине Ламбрехт, нове немачке министарке одбране, била је Рукла, где је потврдила да Немачка “чврсто стоји на страни наших партнера и пријатеља”. “Ситуација у Украјини је врло озбиљна и могу да разумем забринутост наших балтичких савезника”, рекла је Кристина Ламбрехт.

Уколико би ситуација ескалирала, НАТО би имао географску предност: “Балтик би био прва линија фронта могућег сукоба између НАТО и Русије, а све трупе које су тамо стациониране не би биле довољне да се супротставе Русији”, каже Јанелијунас. “Али већ је било много војних вежби и постоје конкретни планови о томе како ће се трупе премештати у то подручје – и то не само на папиру, већ је то испробано и у стварности.”

Све три балтичке државе су од 2014. повећале издвајања за војску и она сада прелазе два процента БДП, што је циљ НАТО. Литванија је поново увела обавезу служења војног рока, а у друге две државе она никада није ни била укидана.

Тако је за многе становнике Балтика брига због могуће руске инвазије тек једна од многих тема: као и у бројним другим европским земљама, напета је ситуација због ширења короне. Литванија се пак налази и у до сада невиђеном трговинском сукобу са Кином, а однос са ауторитарним режимом у суседној Белорусији доводи до додатних напетости.

Ипак, у Литванији се надају да санкције неће бити само изговорене претње, каже Томас Јанелијунас: “Русија се неће примирити упозорењима, само оштро деловање може довести до помака”, сматра политиколог. “Наравно, то не значи војну акцију, али би употреба оштрих економских мера послала јак сигнал.”

На састанку председника у Кијеву, Украјина, Пољска и Литванија изјасниле су се за “превентивне” санкције – у нади да ће Европа тако бити “заштићена од агресивне политике Русије”.

Дојче веле / Б92