Родитељи против онлајн наставе, учитељи одговарају да „нису бебиситери“

Не стишава се незадвољство просветних радника због одлуке надлежних да учитељи и наставници држе наставу у учионицама. На друштвеним мрежама наставници сведоче да је све више заражених запослених и ученика, да је замене све теже наћи, али и да се број ученика код којих је потврђено присуство корона вируса не поклапа са бројним стањем ђака на настави.

То што је много више деце одсутно наставници тумаче чињеницом да се сви ученици не тестирају, да су многи са благим симптомима остали код својих кућа, а самим тим што нису тестирани, не улазе у званичну статистику коју школе шаљу школским управама, односно Министарству просвете.

А та званична статистика је један од параметара на основу којег Тим за школе доноси одлуке о моделима наставе у основним и средњим школама за сваку недељу.

Иако нема законских препрека да ученици од првог до четвртог разреда основне школе пређу на онлајн наставу, таква мера донела би родитељима бројне проблеме.

Насумична анкета коју је лист Данас спровео међу родитељима показује да су и они који раде од куће, као и они који сваки дан иду на радно место, жестоко против наставе на даљину. О томе како би изгледала онлајн настава за прваке, другаке, па и трећаке и четвртаке, кажу, не смеју ни да размишљају.

Драгана Соћанин, из Удружења „Родитељ“, истиче за Данас да и до њих свакодневно стижу коментари да родитељима деце млађег школског узраста никако не одговара онлајн настава.

“Децу тог узраста често нема ко да чува, па је компликована за њихов узраст и комбинована настава, а камоли да прате задатке који се постављају на платформе” – наводи Соћанин.

О искуствима наставе на даљину у време ванредног стања у пролеће 2020. године, наша саговорница каже:

“За време ванредног стања је било мало другачије јер је један од родитеља, (углавном мајка) могао да остане код куће и да буде са дететом/децом млађег школског узраста. Сада је другачија ситуација, јер родитељи више не могу да остану са код куће, а показало се да на онлајн настави деци тог узраста треба помоћ и у праћењу наставе и у изради и слању домаћих задатака као и у утврђивању градива. Много више него када иду редовно у школу” – истиче Соћанин.

И поред тога што су имали могућност да буду код куће, искуства родитеља са онлајн наставе нису позитивна.

“Родитељи су морали и да сликају домаће задатке, да шаљу или мејлом или на вибер, како је која учитељица тражила…буде мутна слика, шаљу по неколико пута, једноставно више се губило време и живци него што су деца нешто конкретно научила” – каже Соћанин.

На коментаре да „децу нема ко да чува“, учитељи одговарају да нису бебиситери и питају родитеље ко им је до сада чувао децу по завршетку редовне наставе, јер не иду сви ђаци у продужени боравак.

Такође постављају питање са ким су млађи основци били током тронедељног зимског распуста, јер је немогуће да су и родитељи све то време били на одмору.

У Савезу учитеља Србије за Данас кажу да је највећи број учитеља за то да се настава изводи непосредно, а да је један број њих у великим градовима, попут Београда и Ниша, за онлајн наставу.

“То је и разумљиво, јер у школама има много више деце и због већег броја контаката је и већа могућност да дође до заражавања. Наш је утисак да се ученици више заражавају ван школе, али је доста болесних колега и замене је све теже наћи. Учитељима не би ништа значило ако би се организовала комбинована настава, јер не би имали мање обавеза, а морали би да два пута предају исто градиво у току дана, најпре једној, па другој групи ученика. Сматрамо да је непосредна настава са целим одељењем најефикаснија” – каже за Данас Снежана Милојковић, председница Савеза учитеља Србије.

Она наводи да ученици носе маске, ако учитељ то изричито тражи, али да је немогуће да деца између себе одржавају прописану дистанцу.

На питање да ли има родитеља који траже да њихова деца не носе маске, Милојковић каже да је реч о спорадичним случајевима и да се, уколико родитељ на томе инсистира, он упућује на разговор са директором школе и стручном службом (педагогом и психологом).

Само једноставни задаци

“Школе морају да буду свесне тога да се, ако буде морало да се пређе на онлајн наставу, од деце млађег школског узраста не захтевају домаћи задаци, да се обрађује мање градива, да се начин праћења наставе поједностави и сведе на ТВ програм или на једноставне задатке. Да се евентуално нешто кратко прочита из једног предмета, једном дневно уз помоћ родитеља. Не можемо очекивати да ће родитељи успети да обраде четири различита предмета дневно, сваки дан, то никако не може да се захтева” – сматра Драгана Соћанин.

Данас