Годишњи раст цена хране у Србији 12 одсто, а у еврозони 3,2 одсто – како су цене појеле плате

Цене хране у свету у претходних годину дана, према индексу цена хране који обрачунава Организација за храну и пољопривреду УН (ФАО) повећане су за чак 28 одсто.

Поскупело је скоро све, а највише житарице, пшеница, кукуруз, али и млеко, месо, уље и шећер. Цене хране, поред горива, су и у Србији отерале инфлацију на 7,9 одсто (у децембру у односу на децембар 2020. године), у Европи само иза Летоније и Естоније. У еврозони међугодишња инфлација у децембру достигла је пет одсто што је највише од када постоји евро, последњих 20 година. Међутим, оно што разликује ЕУ, посебно земље еврозоне и Србије јесте различита потрошачка корпа, па и ефекат инфлације. Наиме, у потрошачкој корпи еврозоне храна и пиће учествују са 21,7 одсто, а у Србији 31,4 одсто. Када се додају алкохолно пиће и дуван, скоро 40 одсто просечне потрошачке корпе одлази на ове производе.

С друге стране, храна у Србији је претходних годину дана знатно више поскупела него у еврозони. Док је код нас у децембру раст цена хране износио 12,4 одсто у еврозони свега 3,2 одсто, где је раст цена свеже хране био 4,7 одсто, а процесиране хране, алкохола и дувана 3,2 одсто. Дакле безмало три пута је више поскупела храна у Србији, у којој она чини много већи проценат потрошње домаћинстава, него у ЕУ.

Према подацима Завода за статистику за децембар у односу на исти месец претходне године највише су поскупели поврће за 22,4 одсто и уље за 21 одсто. Надпросечно поскупљење имали су и месо 14,3 одсто и хлеб и житарице 11,2 одсто. И све друге намирнице су поскупеле у просеку између шест и десет одсто.

Ако и нисмо имали висок стандард, раније се бар могло јести јефтиније него у развијеним европским земљама, али та разлика су убрзано смањује, много брже него што се смањује разлика у стандарду.

Према последњим подацима Еуростата, додуше за 2020. годину цене хране у Србији биле су око 17 одсто ниже од просека ЕУ, отприлике на нивоу Мађарске и око 20 одсто испод цена у Немачкој. Просечна потрошња домаћинстава била је на свега око 58 осто потрошње домаћинства ЕУ,а дупло мања од просечног немачког домаћинства.

Колика је разлика била у прошлој години сазнаћемо крајем ове, али ми смо направили мало поређење цена у неких намирница у нашим супермаркетима са сличним продавницама у Немачкој и Мађарској.

Треба рећи да је тешко поредити цене, јер како објашњава Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, чак и у радњама истог ланца у једној земљи се цене разликују.

„Ми смо одустали од прављења потрошачке корпе јер је тешко наћи неку просечну цену и поредити их, јер су ту акције, различите цене између ланаца, па чак и у оквиру једног трговинског ланца. Оно што нама делује је да трговци користе глобално поскупљење животних намирница да повећају цене и тако надокнаде губитке које су имали у пандемији. Нажалост мислим да код нас још цене нису последица понуде и тражње, јер када погледате цене неких производа овде и у иностранству, не буде вам добро. А камоли још да рачунамо и разлике у платама“, оцењује Паповић.

Дакле, према истраживању које смо урадили цене већине производа су у Србији мање него у Немачкој, али не много, уз неке тешко разумљиве изузетке као што су брашно или уље који су много јефтинији у Немачкој него код нас. С друге стране, цене у мађарским супермаркетима су махом ниже него у нашим (види табелу).

Просечна нето плата у Немачкој је око 2.950 евра, у Мађарској 860 евра, а у Србији 588 евра.

Агроекономиста Војислав Станковић мањи раст цена хране у ЕУ него у Србији много већим субвенцијама државе произвођачима хране.

„Поред тога тражња у ЕУ је стабилна, па произвођачи имају мање разлога за повећање цена. Међутим, велики део нашег раста цена хране је последица високих цена на међународном тржишту. Ово показује чињеница да смо у прошлој години (за 11 месеци) смањили физички обим извоза хране за 8,5 одсто, а вредност извоза је повећана за 21 одсто. То показује да су светске цене много више него домаће и то се највише односи на житарице чији се физички обим извоза знатно смањио у односу на 2020. због суше, него извоз прерађене хране“, објашњава Станковић.

Он упозорава и да би се ситуација са високим ценама хране могла и наставити јер сада фармери немају довољно азотног ђубрива за прихрану пшенице, а његова цена је скоро учетворостручена у односу на прошлу годину.

„Ако се висока инфлација настави, биће значајно смањена куповна моћ свих друштвених слојева осим најбогатијих. У Србији храна учествује са 37 одсто у потрошњи, док је у индустријским земљама то три пута мање“, упозорава Станковић додајући да ће држава морати да поради на озбиљним социјалним мерама, уместо предизборног дељења пара.

Данас