Како Линглонг мења живот Зрењанинаца: Њиве прве класе иду и до 10.000 евра, тржиште некретнина експлодирало

И они који подржавају кинеске инвестиције у Зрењанину и њихови опоненти, у једном су у праву, та улагања мењају овај град у Банату.

Када је пре неколико година поклоњено 100 хектара обрадивог пољопривредног земљишта у власништву државе кинеском Линглонгу за градњу фабрике гума, без ораница су остали банатски ратари који су ту земљу изнајмљивали, пунили буџет и обрађивали.

То се десило након што је 2017. године дато још неколико хиљада државних ораница приватним инвеститорима на 30 година, међу њима је најпознатије име Тенис који никада није дошао у Србију али су те њиве издате неким другим привилегованим закупцима.

Све то утицало је на повећану тражњу земље у изразито пољопривредном крају, па су цене ораница скочиле и не престају да поскупљују а за слободним парцелама влада права јагма.

Према последњим подацима, њивама прве класе тргује се по ценама од 10.000 евра за јутро. Само је један проблем у целој тој ситуацији, њива у продаји уопште нема.

Тржиште некретнина експлодирало

Поскупљења ће се наставити, кажу у агенцијама за некретнине, изградњом ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад, јер се на траси будуће саобраћајнице налази доста њива у атарима зрењанинских села. Београдски адвокати и разни посредници већ су се понудили становницима Ечке, код Зрењанина, да посредују у продаји земље где треба да прође ауто-пут.

Зна се да држава плаћа за откуп земље много ниже цене у односу на тржишне а када почне градња ове саобраћајнице, знаће се размере ових дешавања и колико су и како утицале на становнике.

Долазак страних инвеститора и њихове радне снаге одразио се и на стамбено тржиште, па је тако повећан број објеката који се изнамљују, станарине су скочиле и на нивоу су новосадских што не прати стандард самих Зрењанинаца.

За нову гарсоњеру која је потпуно опремљена тражи се 300 евра месечно, за трособан стан 500 евра.

“Не мислим да је профил кинеских радника утицао директно на тржиште некретнина у Зрењанину и велику потражњу јер они изнамљују смештај. Утицали су пре свега повољни стамбени кредити, а овде има и других страних фирми тако да је тренутно тржиште у успону”, оцењује агент за некретнине Иван Ерски.

Цене станова у Зрењанину у протекле две године су са 900 евра отишле на 1450 евра за квадрат нове градње, а поскупели су и такозвани половни станови, односно стара градња.

Осим поскупљења, бележи се и интезивно повећање градње стамбених блокова а у најави је, од пролећа, долазак београдских инвеститора што ће сигурно утицати на нови скок цена.

И Линглог планира станоградњу за раднике

Кинеска компанија Линглонг купила је градско грађевинско земљиште од града Зрењанина на улазу у насељено место Ечка, на коме ускоро треба да почне да гради стамбене зграде за своје раднике.

Две парцеле површине 2,8 хектара плаћене су 14 милиона динара и налазе се у непосредној близини градилишта кинеске фабрике гума.

Поред тих локација, како је планирано, треба да прође траса будућег аутопута Београд-Зрењанин-Нови Сад.

Од прошлог лета, када су објављени јавни позиви за рани јавни увид у план регулацију овог подручја у насељеном месту Ечка, на адресу градске управе у Зрењанину стигло је више примедби.

Прва је била од компаније Линглонг, која је тражила да се првобитно планирана спратност од три етаже повећа на пет спратова и само та је усвојена.

Примедбе су током првог јавног увида изнели и Каштел Ечка, Одсек за урбанизам и просторно планирање као и грађани Букинац Жељко и Перица Кириђић.

Најгласнија је, како је јавност сазнала, била архитекта Јелка Ђорђевић која је рекла не подизању вишеспратница и одступању од првобитних планова по којима села на подручју Зрењанина не могу имати објекте етаже веће од три спрата, због равничарског подручја и снажних ветрова у Банату.

На поновљеном јавном увиду измењеног решења примедбе су доставили МЗ Ечка и Аеродром Ечка.

Прописи се прилагођавају

Постоји у Зрењанину почетком двехиљадитих установљена пракса привлачења страних инвеститора сетом мера, повољним закупом или продајом земљишта, разним олакшицама, опремањем инфраструктуре.

Све је то део шире стратегије коју је Србија усвојила оснивањем индустријских зона у својим градовима, с намером да привуче страни капитал.

У случају кинеске инвестиције отишло се корак даље, на основу међудржавног споразума читав подухват је све време изван граница одлучивања једног мањег града какав је Зрењанин, у коме се одлуке донете у државном врху само спроводе.

У вези ове инвестиције постоје основане сумње да су се кршили прописи Републике Србије код издавања грађевинских дозвола, о чему је кривичне пријаве подносило Удружење грађана “Грађански преокрет” и обраћало се на адресе надлежних инспекција и институција.

Да у случају Линглонга није урађена обједињена Студија утицаја на животну средину, указивали су зрењанински активисти а указао је и РЕРИ, Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину, који је у вези кинеских инвестиција у Србији оценио да те инвестиције нарушавају владавину права.

И они су поднели кривичну пријаву против одгворних лица у Линглонгу, и још две грађевинске кинеске фирме, да су градили без грађевинске дозволе.

Њихове анализе показују да су кинеске инвестиције у Србији, па и Зрењанину, повећале број правних празнина у закону које су омогућиле одређене уступке високо загађујућим пројектима, који су углавном финансирани кинеским државним зајмовима.

Установили су да Влада Србије ове пројекте проглашава пројектима од националног интереса, па се занемарују прописи о заштити животне средине, онемогућава приступ информацијама од јавног значаја и слаби конкуренција.

Утврдили су да државна помоћ од 83,5 милиона евра, додељена Линглонгу, није у складу са законом.

Институт је реаговао у фебруару 2021. када су у Новом Саду прекршена права грађана да учествују на јавној расправи о Студији процене утицаја на животну средину фабрике гума Линглонг.

РЕРИ је реаговао и у јуну 2021. када је у Министарству грађевинарства онемогућено одржавање јавне седнице комисије за јавни увид у Нацрт просторног плана за коридор ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад који ће градити кинеске грађевинске фирме.

О нацрту просторног плана РЕРИ се изјаснио да би такав план “драстично угрозио очување природних вредности и одлика предела на траси поменутог коридора, који се простире кроз два специјална резервата приоде, пролази кроз предео изузетних одлика, кроз бројне локалне еколошке коридоре што би дугорочно изазвало бројне негативне импликације на демокрафске и економске одлике територије обиваћене тим планом.

Радно законодавство се (не)примењује на стране раднике

Почетак инвестиције је знаковито започео подизањем ограде или “кинеског зида” око плаца површине 100 хектара као порука да се даље од тога не може и да ту важе неки други, не само корпорацијски закони. Посао је радила локална фирма “Еко градња” да би се убрзо појавили кинески грађевински радници о чијем смештају су почеле да стижу прве незваничне информације током 2019. и почетком 2020. године.

Први кинески радници, пристигли у Зрењанин, били су смештени у нелегалним објектима на парацелама две локалне фирме, па иако је инспекција више пута налагала њихово уклањање до тога није дошло.

Кинески теренски радници убрзо су почели да бивају смештани у грађевинске контејнере и на плацу бивше фабрике меса Бек, па затим у викенд зони код Стајићева, а на крају се, уз велики скандал, у новембру 2021. године сазнало да постоји и група од 402 вијетнамска радника смештена у катастрофалним условима у магацинима једне трговине пића, на излазу из Зрењанина.

Укупан положај ових радника, њихови искази и недостатак докумената озбиљно су указали на кршење њихових радних и људских права, а уверавања да инспекција рада помно контролише кинеско градилиште бацили су сумњу да се жмури на примену важећег радног законодавства у Србији.

Да ли је на помолу кинески политички систем

У свом ауторском тексту “Кинески политички систем у Зрењанину” политиколог Мирослав Самарџић, активиста Зрењанинског социјалног форума, пита да ли ће у скорој будућности Линглонг контролисати не само градске институције него и јавни живот у граду.

“Да би тако гигантска фирма могла успешно да послује наша држава и град Зрењанин додељују јој све могуће привилегије. До сада је Линглонгу одпбрена новчана субвенција у износу од 83,5 милиона евра, поклоњено му је 100 хектара пољопривредног земљишта, дозвољено му је да некажњено крши домаће законе укључујући и права радника, углавном страних, на градилишту. Да би се таква позиција кинеске приватне фирме обезбедила неопходно је да се спречи сваки могући инситуционани отпор домаћег становништва”, сматра политколог Мирослав Самарџић.

Наком промена прописа око уређења месних заједница, којима власт онемогућава своје суграђане да остваре право на своју месну самоуправу, оправдана је претпоставка да је то у корелацији са незадовљством грађана Линглонгом, истиче Самарџић.

“Већ сад је у Зрењанину готово немогуће закупити јавни простор за неку опозициону или независну манифестацију. Наравно, и компаније из других држава добијају од наше државе велике субвенције и крше права радника. Кинеска гумара само је најдрастичнији пример. Долазак Линглонга у Зрењанин узрокује и успостављање политичког система кинеског типа са тоталним монополом власти једне партије. За разлику од Кине, у Србији још није забрањено деловање опозиционих политичких партија. Али, у Зрењанину владајајућа странка доноси све могуће мере како би онемогућила деловање противника власти”, став је Самарџића.

Н1

Бонус видео