ВУЧИЋЕВА СРБИЈА: За годину дана дуплиран број страних радника

Празнине на домаћем тржишту радне снаге, створене одласком српских квалификованих мајстора, и занатлија, попуњавају странци, углавом из азијских земаља. Само током прошле године издато је око 23.000 дозвола за рад.

Откако је у Србији крајем 2014. ступио на снагу Закон о запошљавању странаца, увоз радне снаге из иностранства из године у годину је у експанзији. Од првобитно симболичног броја издатих радних дозвола о дошли до десетина хиљада странаца који раде у нашој земљи.

Само у 2021. години Национална служба за запошљавање (НСЗ) издала је око 23.000 дозвола за рад, што је готово удвостручено у односу на претходну, када је према званичним подацима регистровано 12.300 страних радника у Србији.

На званичне бројеве, требало би додати још најмање 30 одсто, због радника који су ангажовани ‘‘на црно‘‘, указују у Синдикату радника у грађевинарству Србије.

Председник тог синдиката Саша Торлаковић, за Нова.рс каже да се на терену сусрећу са великим бројем непријављених радника, које послодавци ‘провуку‘ поред оних који имају легалан статус, те је немогуће утврдити колико је странаца радно ангажовано у Србији.

Према његовим речима највише странаца ради у грађевинарству, али се у последње време појављују и радници у угоститељству и услугама.

„Грађевинарство је најдоминантније, јер учествује са 20 посто у БД-у. То је нестручна радна снага која ради за 300 евра. Сада је таква ситуација, али не сумњам да ће временом почети да долазе инжењери и квалификовани радници, јер је Европа у сталној потреби за радницима где одлазе наши људи“, рекао је Торлаковић.

Највеће разлоге за увоз радника из иностранства, наш саговорник види у ниским зарадама које послодавци нуде домаћим радницима.

„Наши људи једноставно не желе да раде у високоризичном послу као што је грађевинарство, где се ради по 12 сати дневно за просечну плату од 54.000 динара. Радници из Кине, Индије, Вијетнама и других азијских земаља, дампингују ту цену и раде за 300 евра. Нормално је да се послодавцима то исплати, јер са таквим платама имају већу зараду и профит“, наводи он.

Због дефицита на домаћем тржишту, али и због ниских зарада, на пословима где нема довољно српских радника, ‘‘ускачу‘‘ странци. Тако нам брзу пругу праве Кинези и Индијци, зграде за војску и полицију Турци и Румуни, Београд на води, такође Турци, али и држављани Албаније и Северне Македоније, док фабрику Линг Лонг у Зрењанину праве Вијетнамци, који су и отворили питање страних радника у нашој земљи.

Торлаковић каже да осим на градилиштима све више странаца почиње да ради и у фабрикама страних инвеститора и наводи пример PKC Wiring, фабрике кабловских система за комерцијална возила која запошљава велики број Индијаца.

Он процењује да су следеће делатности које ће бити на удару за прилив странаца разне услуге, пре свега транспорт и угоститељство, где, како каже и сада имамо странце.

У Србији већ имамо примере да Узбекистанци, Украјинци и Руси, раде као достављачи хране, а и српски хотелијери су најавили да због одласка својих радника, размишљају о „увозу“ странаца из Индије и Бангладеша.

Странци морају да поштују српске законе

За решавање прилично хаотичног стања на тржишту рада у Србији, Торлаковић решење види у доследном поштовању српских закона, које сада страни инвеститори и домаћи послодавци крше. Решење је, каже он и у повећању минималне цене рада.

„Модел који је урадила Црна Гора и подигла минималну цену рада на 450 евра, могао би да се примени и код нас за увођење реда. Нама у грађевинарству недостаје и грански колективни уговор, који би свим радницима од Суботице до Врања, па и странцима, омогућио једнаке зараде и услове рада. Послодавци не поштују законе Србије и пролазе некажњено, па зато и имамо странце који раде за 300 евра на црно.

Инспекције излазе на терен и пишу пријаве, али држава даље жмури и не ради свој посао до краја, због тога имамо ово што имамо‘‘, закључио је Торлаковић.

Нова.рс

Бонус видео