Инфлација у Србији 8,8 посто: Храна предњачи са поскупљењем

Потрошачке цене у фебруару 2022. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 8,8 одсто, објавио је Републички завод за статистику.

Највеће проценте поскупљења и даље бележи – храна.

За 12 месеци – од фебурара 2021. до фебруара 2022 – храна и безалкохолна пића поскупели су за 15,2 одсто. Подсетимо, раст цена хране и безалкохолних пића у периоду јануар ове на јануар прошле године, износио је 13,5 одсто.

Следе уља и масти за 21,5 одсто, потом кафа, чај и какао за 20,5 одсто, па месо за 16,2 одсто.

Риба је најмање поскупела – за 7,5 одсто.

И даље је, у оквиру ове статистичке групе, најмање поскупљење код минералне воде, безалкохолних пића и сокова, од 6,4 одсто (у периоду јануар 2021 – јануар 2022, поскупљење је било 2,9 одсто).

Значајна поскупљења бележе се и код горива и мазива за путничка возила – од 20,9 процената, затим код коришћења и одржавања возила где је раст цена 17 одсто. Превоз путника железницом скупљи је 15,4 одсто.

Само су три групе производа и услуга остале непромењених цена – превоз путника авионом, електрична енергија за домаћинство и осигурање стана.

А, појефтинила је само – рачунарска опрема, и то за један проценат.

Месечна инфлација у фебруару ове године била је 1,1 одсто. Толико су порасле цене производа и услуга личне потрошње у фебруару 2022. године, у односу на јануар 2022. године. У поређењу са децембром 2021. године цене су, у просеку, повећане за 1,9 одсто.

НБС: Инфлација у складу са очекиваном

Народна банка Србије истакла је да је месечна инфлација од 1,1 одсто, и међугодишња од 8,8 одсто “у највећој мери у складу са очекивањима НБС изнетим у фебруарском Извештају о инфлацији”.

“На месечни раст инфлације, слично ценовним кретањима претходног месеца, највише су утицале цене хране, и то пре свега цене поврћа и прерађене хране. Мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница утицале су на то да темпо раста цена прерађене хране, упркос и даље високим трошковним притисцима, у периоду децембар 2021 – фебруар 2022. успори на око један одсто месечно, што је двоструко ниже него у октобру и новембру 2021, када је месечни раст ових цена износио у просеку око два одсто”, указује централна банка.

И даље је, оцењује се у саопштењу, близу три четвртине међугодишње инфлације од 8,8 одсто опредељено кретањем цена хране и енергената, док се базна инфлација, захваљујући очуваној стабилности девизног курса, и даље креће у границама циља.

“Цене непрерађене хране су у фебруару, у односу на исти месец претходне године, повећане за 26,3 одсто, док су цене прерађене хране биле више за 10 одсто на међугодишњем нивоу. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат – високог раста светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа, прошлогодишње суше и последично знатно увећаних трошкова у производњи хране”, наводи НБС.

Цене енергената су на месечном нивоу у фебруару порасле за 1,2 одсто. Њихово кретање је, истиче се, у целости било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту.

“Раст цена нафтних деривата у фебруару од 2,6 одсто забележен је у првој половини месеца. У другој половини фебруара, под утицајем уредбе Владе Србије о ограничавању цена, која је ступила на снагу 12. фебруара, цене нафтних деривата су мировале. Кретање цена нафтних деривата ће и у наредном периоду бити под утицајем нове уредбе Владе Републике Србије којом се одређује највиша малопродајна цена. У вези с тим, очекује се да ова уредба ублажи преливање евентуалних шокова на светском тржишту нафте на цене нафтних деривата у Србији и на тај начин смањи инфлаторне притиске”, истиче НБС.

С друге стране, како се наводи, за разлику од појединих земаља средње и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу да утичу, и у фебруару је била двоструко нижа од укупне инфлације и износила је 4,4 одсто.

Према пројекцији НБС из фебруарског Извештаја о инфлацији, требало би да се међугодишња инфлација од другог тромесечја нађе на опадајућој путањи и да до краја периода пројекције постепено успорава ка централној вредности циља.

“У међувремену, ризици по питању инфлације у наредном периоду у знатној мери су се интензивирали, пре свега у домену кретања цена производа који се котирају на светским робним берзама, почев од цена енергената, преко цена примарних пољопривредних производа до цена метала и других индустријских сировина. И поред тога, процене Народне банке Србије и даље показују да опадајућа путања инфлације не би требало да буде угрожена, при чему ће инфлација на крају године у великој мери зависити од материјализације актуелних ризика. То се пре свега односи на дужину трајања конфликта у Украјини и на исход овогодишње пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне, односно нешто боље од претходне, када је забележен пад пољопривредне производње од пет одсто”, закључује НБС

Нова.рс

Бонус видео: