Министарка туризма, градоначелник Чачка и пројекат од 80 милиона који не постоји

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић и градоначелник Чачка, Милун Тодоровић су потписали уговор у вредности од 80 милиона динара за изградња нечега за шта још увек не постоји пројекат, нити пројектна документација – видиковац Каблару. Са друге стране стручњаци упозоравају да би дошло до нарушавања биодиверзитета, али и мира на “Српској Светој Гори”.

Наиме, пре неколико дана, министарка туризма је заједно са првим човеком града Чачка најавила да ће овај пројекат бити рађен у три фазе додајући да је од 2015. године у овај крај уложено око 200 милиона динара за развијање туристичких потенцијала.

Тодоровић је, том приликом истакао да жели да Овчар и Овчар Бању приближи и осталим грађанима, људима и туристима.

„Наравно и Каблар као дестинацију која ће у модерном и богатом свету бити доступна свима. Постоје два паркинга, изградили смо саобраћајницу, остала је још једна деоница средишњег дела од 10 километара, од магистралног пута до врха са чим почињемо ове године. Када се заврши пројектно-техничка документација коју ради „Енерго пројект“ из Београда, крећемо у изградњу самог видиковца“, навео је градоначелник.

Предео Овчарско-кабларске клисуре и околине са свим својим специфичностима и посебностима представља право богатство, оценио је професор Душко Брковић са чачанског Агрономског факултета.

„Потврда овога је степен заштите овог подручја које је проглашено Пределом изузетних одлика. Комплетност вредности простора знатно допуњава и присуство верских објеката, који су овом пределу наденули име “Српска Света Гора“, подсећа биолог.

Према његовим речима, велики број истраживача је проучавао богатство живог света и дошао да заиста респектабилних података, које би изградњом овог објекта биле потенцијално угрожене.

„Гљиве се у повољним условима јављају у знатној разноврсности и значајном квантитету. Периодично се формирају плодоносна тела макромицета изузетних нутритивних вредности попут благве, вргања, рудњаче, сунчанице, ђубриштарке, смрчка итд. Поред њих честе су и лековите гљиве попут лисичарике и храстове сјајнице. Маховине су заступљене са близу 40 врста, међу којима се налазе и три врсте јетрењача. Занимљив налаз представља налаз ретке врсте риностегиум“, објаснио је он.

Васкуларна флора овог подручја, наводи даље, представља право богатство од преко 700 врста од који су неке реликтне и ендемичне, попут коцкавице, едриантуса. великог броја врста орхидеја…

„Присутан је и значајан број пужева, лептира и других бескичмењака. Од кичмењака заступљено је преко двадесет врста риба од којих доминирају шаранске врсте. Ту су мрмољци, даждевњаци, као и неколико врста змија који представљају богатство херпетофауне“, наводи биолог.

Посебан квалитет биодиверзитету даје присуство преко 110 врста птица које су стално или сезонски насељене у овом простору, а ту је и значајан број сисара, истиче Брковић.

Никада до сада нисам чула да се потписује уговор уз најављивање укупне вредности целог пројекта (за овај је два милиона евра), а да не постоји урађен пројекат, који ће по речима градоначелника бити готов за две година, каже социолошкиња Рада Каранац којој је Каблар као друга кућа.

„Шта уколико у пројекту буде наведено да на врху Каблара може само једна клупица за седење од 800 динара да се направи? Шта ћемо тада да радимо, а ми имамо одвојено 80 милиона динара? Да ли је заправо, издвајање новца за нешто што не постоји, осим у предизборним обећањима и популистичким причама чачанске власти, порука министарству и свим осталим инситуцијама које издаје дозволе и решења, да знају да је то завршена ствар и да се понашају у складу са тим. Уговор и паре постоје, и печат и потписи и шта сада малтретирање и измишљање у пројекту“, навела је она.

Према њеним речима, данас је за прављење најобичније дворишне ограде потребно десетина папира: дозвола и решења да би неко ко гради знао да ли уопште може да је направи, а да не прича о овако вредној инвестицији.

Чачанска власт се, наводи даље, стално позива на то шта кажу експерти и на строго поштовања струке, а од стручњака за изградњу стакленик видиковца, имамо градоначелника и директора ТОЧ-а, Војина Јаковљевића.

„Нико није чуо шта по питању прављења којекавих стакленика и кафана на врху Каблара, који је у режиму 2. и 3. степена заштите природе, као Предео изузетних одлика „Овчарско – кабларска клисура“, где је и у једном делу и строго забрањена градња, кажу инжењери заштите животне средине, геолози, грађевинци и остали стручни из области“, објашњава она.

Према њеној оцени нико није ни марио за мишљење да ли је могуће на врху Каблара, а да остану заштићена флора и фауна, и да се ради у складу за режимом заштићеног подручја, правити било шта од онога што стручњаци (читати градоначелник и директор ТОЧ-а) казују и намеравају да ураде.

Услов Завода за заштиту животне средине за извођење оваквих чудеса нисмо видели, а дозволе не постоје, каже Каранац.

„Нисам чула да постоји урађено испитивање терена у смислу стабилности, издржљивости, начин решавања отпадних вода, као и начин довођење пијаће воде, електричне енергије, о приступној саобраћајници за довожење материјала и механизације, али смо сви чули да је потписан уговор и да су паре припремљене. Машала. Министарка најављује да ће се видиковац градити две године у три фазе и да је за прву издвојено 80 милиона. Шта је са друге две фазе? Због чега јавно мњење није упознато са детаљима уколико постоје? Да ли је довољно да градоначелник жели, како је рекао, да „поред планинарења, алпиниста и свих оних рекреативаца који похађају и већ годинама и деценијама знају за наш Каблар али и за Овчар и Овчар Бању приближимо и осталим грађанима, људима и туристима“, па иако се ми питамо ко је заправо онда грађанин, ко су људи, а ко туристи“, запитала је она.

Каранац је нагласила да че са Кабларом бити иста ситуација као са оном кафаном на Копаонику која је направљена без икаквих дозвола и решења.

Нова.рс

Бонус видео