Турска обећала да ће подржати НАТО у случају „најмањег напада“

Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу изјавио је у недељу да НАТО „нема намеру“ да интервенише у украјинско-руском сукобу, али је обећао да ће његова земља одговорити на сваки напад на савезника из НАТО-а. Током читавог сукоба, Турска је покушавала да избалансира своје односе и са алијансом и са Русијом.

„Став НАТО-а је јасан. Алијанса нема намеру да се меша у украјински сукоб“, рекао је Чавушоглу новинарима после путовања у Латинску Америку.

Међутим, највиши турски дипломата је додао да ћемо „у случају и најмањег напада на било ког савезника одговорити адекватно“.

НАТО није директан учесник у украјинском сукобу, али његове државе чланице испоручују оружје и муницију влади Владимира Зеленског. САД деле обавештајне податке са Кијевом, а украјинске трупе се обучавају у базама НАТО-а у Европи.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио је НАТО да „у суштини иде у рат са Русијом преко посредника и да наоружава тог заступника“, док је руски председник Владимир Путин упозорио спољне играче да се не мешају у сукоб прошле недеље, претећи да ће покренути „муњевит” одговор уколико би безбедност Русије била угрожена.

Иако је чланица НАТО-а, Турска има неке руске системе наоружања, а њено инсистирање на куповини руског ПВО система С-400 довело је до тога да је избачена из америчког програма борбених авиона Ф-35.

Руски медији: Овако изгледа припрема за увођење српских санкција Русији

Турска настоји да одржи односе и са алијансом и са Москвом откако је почела руска операција у Украјини у фебруару. Продала је своје беспилотне летелице “Бајрактар” Украјини, али је одбила да уведе санкције Москви. У међувремену, Истанбул је био домаћин мировних преговора између украјинских и руских преговарача, а турски председник Реџеп Тајип Ердоган понудио је да буде домаћин разговора Путина и Зеленског.

Такви разговори још нису остварени, а у интервјуу крајем прошлог месеца за Си-Ен-Ен, Чавушоглу је рекао да „постоје земље унутар НАТО-а које желе да се рат настави“, како би Русију учинили „слабијом“. Он, међутим, није именовао ниједну од тих држава.

Дипломата је рекао да је неколико јужноамеричких лидера понудило да посредују између Русије и Украјине, укључујући бразилског председника Жара Болсонара, који је понудио да посети Москву ради разговора.

„Венецуела има добре односе са Русијом. И Бразил и Венецуела су саопштили да рат треба зауставити“, објаснио је Чавушоглу. „Рекли смо да бисмо желели да допринесемо тим напорима.“

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

БОНУС ВИДЕО: