ИСТОЧНИ ПАПА МИРИ ПО КАНОНУ ЗАПАДА

Адреса за решавање питања будућности православне цркве у данашњој Северној Македонији, без обзира на вишедеценијски отпор политичара и клира из Скопља, јесте Патријаршија у Београду.

Без СПЦ, чак и са делимичним признавањем такозване МПЦ од стране Васељенске патријаршије, тамошња верска заједница у расколу неће моћи да стекне формално признање православног света. Први конкретнији корак ка решавању овог питања могао би да се догоди већ крајем овог месеца – на заседању Светог архијерејског сабора СПЦ.

Српска црква, упркос борби коју води за очување своје канонске јурисдикције на подручју Северне Македоније, не бежи од дијалога. Исти став имала је и 2002. године када је потписан, у Скопљу потом миниран, Нишки споразум који је озваничио компромис. И након тога црквени Београд небројено пута је поручивао да су врата Патријаршије отворена за добронамеран дијалог. Признавање са Босфора, како тврде упућени у црквена збивања, стигло је у завршници неформалног разговора који је требало, како се истиче, да већ за коју недељу резултира повратком тзв. МПЦ у канонско окриље “српске мајке цркве”. А тиме би био отворен пут суштинском дијалогу о будућем статусу цркве јужног суседа.

– Вартоломејев гест, осим што је неканонски и нелегитиман, стигао је у тренутку када су преговори са Македонцима предвођеним архиепископом Стефаном далеко одмакли.

Патријарх Порфирије веома је заинтересован за миран и братски договор, а дошло је и до директних разговора са архијерејима из Скопља – потврђује за “Новости” саговорник из СПЦ.

– Вартоломејевим мешањем, међутим, оштећене су обе стране. СПЦ је, у јеку украјинске кризе, доживела удар испод појаса и упозорење Фанара шта може да се догоди у случају њене непослушности. Македонци јесу добили крње признавање, али су изгубили право на македонско име и епархије у дијаспори. Јасно им је речено и да ће морати за сто са представницима СПЦ.

Једини прави добитник овог маневра, који је додатно заковитлао мутну балканску воду, јесу Васељенска патријаршија и њен поглавар. Брисањем одреднице “македонска црква” учинио је уступак својим сународницима Грцима, а “одсецањем” епархија у свету ставио је руку на македонске вернике у дијаспори.

Све ово наставак је његове политике злоупотребљавања части коју има међу поглаварима православних цркава. Највећи преседан изазвао је признавањем тзв. Украјинске цркве на канонском простору Московске патријаршије 2018, што је додатно поделило украјински народ и назначило данашње сукобе.

Готово да није тајна да је Вартоломеј под снажним утицајем Запада, посебно САД, и да одржава блиску сарадњу са америчким властима. Тиме многи тумаче и његову верзију екуменства, чији је доследни заговорник, али и бројне контакте са европским државницима.

СПЦ, поводом македонског раскола, како се незванично наводи у црквеним круговима, остаће на истом становишту на ком је била и последњих 20 година – дијалог о будућности је добродошао, али тек по повратку МПЦ у канонско јединство са СПЦ. Разговори који се у Скопљу већ најављују, свакако ће обухватити и положај аутономне Православне охридске архиепископије, коју под патронатом Српске патријаршије, предводи архиепископ (Јован Вранишковски). Ова организација, иако окупља мањи број верника и поседује симболичан број храмова, једина је канонска православна црква у Северној Македонији, коју власти из Скопља упорно и системски избегавају да региструју.

Сабор у Сремским Карловцима

РЕДОВНО мајско заседање Светог архијерејског Сабора СПЦ почеће у недељу 15. маја у Сремским Карловцима. У овом, другом по реду древном седишту поглавара Српске цркве, биће обележена стогодишњица црквеног уједињења и проглашења СПЦ за патријаршију.

Тим поводом биће служена заједничка архијерејска литургија, а у Карловцима биће одржана и свечана саборска седница. Радни део пролећног заседања највишег тела СПЦ почеће у понедељак 16. маја у Београду.

Једна од главних тема овогодишњег заседања, како се најављује, биће разматрање положаја СПЦ у светлу последица рата у Украјини. На дневном реду биће и анализа васељенског признавања цркве у Македонији, ситуација на КиМ и у државама региона.

Новости

БОНУС ВИДЕО: