Како да имамо довољно струје, а да је не увозимо

У тренутку када Србија увози струју и угаљ и то по високим ценама и када већ сада мора да планира довољне количине ових енергената за редовно снабдевање током наредне зиме, председник Србије Александар Вучић је у јавном обраћању као једну од могућности да се овај проблем реши поменуо и модуларне реакторе, захваљујући којима би престали или бар смањили увоз електричне енергије.

Упитан о чему је заправо реч, мр Жељко Марковић, консултант у „Дилоиту” и један од бивших директора у ЕПС-у, каже за „Политику” да су мали модуларни реактори СМР напредни нуклеарни реактори који имају капацитет снаге до 300 мегавати. Њихова предност је у томе што су знатно мањи у односу на стандардне нуклеарне реакторе, и што су модуларни што значи да се њихови системи и компоненте састављају у фабрици која их производи и потом транспортују као јединствена целина до локације за уградњу.

Друга предност је у томе што се могу постављати на локацијама које нису погодне за веће, конвенционалне нуклеарне електране. Они су јефтинији и смањују време изградње, а могу се и постепено градити у складу са растом потрошње. У поређењу са постојећим реакторима, предложени СМР пројекти су једноставнији, а концепт безбедности за њих се често више ослања на пасивне системе. То значи да у ванредним случајевима није потребна никаква људска интервенција, спољна снага или сила да се системи искључе, што повећава сигурност и безбедност ове врсте реактора, и тиме се елиминише или знатно смањује потенцијал за небезбедно испуштање радиоактивности у животну средину у случају удеса.

– СМР пројекти такође имају смањене потребе за горивом. Електране засноване на овим реакторима пуниће се горивом на сваких три до седам година, па у поређењу са једном до две године код конвенционалних реактора, то је једна од њихових предности. Њихова примена би у Србији била интересантна првенствено као заменске јединице за класичне блокове у термоелектранама у циљу транзиције ка декарбонизованој будућности – објашњава наш саговорник.

Тако би блокови у ТЕНТ А, који су при крају технолошког века, могли бити замењени СМР. То би знатно смањило и време градње и развоја пројекта, јер већ постоји развијена остала инфраструктура потребна за рад једне електране. Ова врста реактора још није доживела комерцијалну примену и велики број јавних и приватних институција активно учествују да се СМР технологија реализује у овој деценији.

Упитан да ли је овде реч о чистој енергији, одговара да јесте, јер при производњи струје из нуклеарних реактора не постоји емисија гасова „стаклене баште” у атмосферу. О трошковима производње из овог типа електрана као и о њиховој цени је рано говорити, будући да још нема комерцијалних електрана (сем поменуте у Русији), па тако не можемо да са сигурношћу причамо о цени развоја пројекта електране и трошку производње струје. Што се тиче њиховог капацитета, употребом више модула, могуће је задовољити потребе за електричном енергијом у Србији, наводи Марковић.

– Постоје наши стручњаци који се баве нуклеарном енергетиком и радом у електранама у свету, али будући да не школујемо наше кадрове, у прво време бисмо морали да користимо стручњаке из других земаља. То свакако није проблем и за одговарајућу плату и услове сигурно ћемо моћи да запослимо кадрове из иностранства док се не образују наши стручњаци – наглашава Марковић.

Што се тиче инфраструктуре, потребна је иста она која је неопходна за сваку електрану. Без обзира на то да ли бисмо се сада прикључили неком од постојећих пројеката, и ушли у изградњу електране са СМР, она би могла да буде оперативна тек за 10 година, закључује наш саговорник.

​Руска плутајућа нуклеарна електрана је прва на свету са СМР

Руска плутајућа нуклеарна електрана „Академик Ломоносов”, прва је нуклеарна електрана са СМР на свету која је почела са комерцијалним радом у мају 2020. године, и производи енергију из два СМР-а од 35 мегавати. Други СМР пројекти су у изградњи или у фази лиценцирања у Аргентини, Канади, Кини, Русији, Јужној Кореји и Сједињеним Америчким Државама. Више од 70 комерцијалних СМР-а се развија широм света, а њихова економска конкурентност тек треба да се докаже у пракси након што се примене.

Јасна Петровић Стојановић / Политика

БОНУС ВИДЕО: