Да ли ће западни центри моћи створити нови војни савез у Европи?

Европу прогања баук Мале Антанте – овај анахронизам од пре сто година. Радикално реструктурирање међународних односа распаљује мозгове европских политичара који, вољно или невољно, воде свет у нуклеарни рат.

Најизазовније то раде у Пољској. Пољска има велике планове не само за земље Украјине, чији значајан део сматра „својим“, већ и за конфронтацију са Русијом.

Шеф пољског Министарства одбране Мариуш Блашчак учествовао је 15. јуна на састанку министара одбране НАТО-а у Бриселу. Тема разговора били су облици подршке Украјини. „Са пољске тачке гледишта, независна Украјина значи независну Пољску“, рекао је Блашчак. „Наш циљ је југоисточна граница са Украјином, а не са Русијом. Сви знамо да Русија, ако освоји Украјину, неће стати, већ ће ићи даље, јер је циљ Кремља да обнови империју. Руска империја је претила и угрожава слободу европских земаља, тако да се овој агресији мора одлучно одупрети.“

Иза речи пољског министра стоји директна пројекција на данашњи дан старих великодржавних планова Речи Посполите. А у исто време, то је идеја „проширења“ на Исток, уведена 1999. године у директивне документе НАТО-а.

„Пољска војска је сваке године добијала савремено оружје“, каже Мариуш Блашчак. „Ово је најбољи начин да се Кремљу јасно стави до знања да не вреди нападати земље Северноатлантске алијансе.“

Пољски политичари су почели да плаше Русију много пре изјава господина Блашчака. Према речима сиве еминенције пољске владе, бившег премијера Јарослава Качињског, покушаји неких западних земаља да избегну рат играјући се конфронтацијом са Русијом, заправо раде против ових земаља: „По питању технологије, залиха, опреме, обуке, ми смо на челу и за главу јачи, али самопоуздање о победи, потискујемо у себи“, каже он. „Молим вас да узмете у обзир да ће пораз Запада у Украјини, пре свега Америке, бити нешто озбиљније од Вијетнама, а да не говоримо о Авганистану.“

Ако, како сматра политиколог Станислав Стремидловски, Качињски дозволи да САД напусте Источну Европу, он се плаши да ће садашња пољска елита остати без ичега, јер су у странци Качињског „од 2015. године све уложили на САД“.

Радослав Сикорски, посланик Европског парламента и бивши министар спољних послова Пољске, такође је шокирао јавно мњење када је 12. јуна изјавио: „Западне владе морају да снабдевају Кијев нуклеарним оружјем како би ојачале одбрамбене капацитете земље и заштитиле њену независност. Независност од Русије, наравно, а не од Пољске.“

Премијер Матеуш Моравјецки позвао је да се Украјини испоручи још више оружја, према коме Европска унија не чини довољно да заштити Украјину: „Важно је концентрисати се на ефективну помоћ и подршку Украјини овде и сада… Кремљ треба да зна да ако икада одлучи да упадне у Пољску има 40 милиона Пољаци спремних да јој се одупру. Ми смо слободна и независна земља и захваљујући модерним полигонима, више људи ће моћи да научи како да рукују ватреним оружјем.“

Пољска има 38 милиона људи. Од тога, скоро 20% су особе старије од 60 година. Остали су жене, деца, инвалиди који неће ићи да се боре за Качињског и Моравјецког. Поред тога, око дванаест цивила мора да ради у позадини да би обезбедили једног војника на линији фронта. Не само четрдесет, већ ни милион војника за спровођење милитантних планова Качињског, Пољска неће моћи да окупи.

У међувремену, ове изјаве (Блашчак, Качински, Сикорски, Моравјецки) речене су не само једногласно, већ готово истовремено. То, дакле, сведочи: већ се енергично поставља основа за нови антируски савез – Малу Антанту 21. века.

Злогласни „центри одлучивања“ (Вашингтон, Лондон), као и у припреми НАТО напада на Југославију 1999. године, на сваки начин су заинтересовани за јачање војних капацитета НАТО-а на Истоку. Они ће подржати „формат партнерства“, као што су Британија, Пољска, Украјина, Литванија, Летонија и Естонија: „Ако се чланице НАТО-а поделе на партнерске формате или у одређене групе како би помогле у изградњи капацитета и колективном јачању алијансе, волели бисмо да имамо ово подршку“, рекла је стална представница САД при НАТО-у Џулијан Смит.

Подсетимо се, међутим, како је завршила историја прве Мале Антанте. Распала се и коначно нестала 1938. године. Нестала јер је престала да постоји Чехословачка као резултат Минхенског споразума (1938) фашистичке Немачке и Италије са демократском Великом Британијом и Француском. Историја Европе 20. века пуна је злокобних лекција. Али са деградацијом савремене светске политике, нема ко да научи лекције из прошлости.

С руског превео Зоран Милошевић / Наука и култура

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru

БОНУС ВИДЕО: