Којим компанијама треба увести порез на екстрапрофит

Ванредни порез од 90 одсто на екстрапрофит остварен током пандемије на глобалном нивоу донео би приход од око 490 милијарди долара, који би се могао искористити за решавање кризе с храном, сматрају у организацији „Оксфам”.

Компанијама у прехрамбеном сектору и у делатностима фосилних горива и фармацеутике које су оствариле огромне профите услед пандемије ковида 19 и њених последица требало би увести огромне порезе на екстрапрофит, сматра Габријела Бачер, извршна директорка добротворне организације „Оксфам интернешенел”. Ванредни порез од 90 одсто на екстрапрофит на глобалном нивоу донео би приход од око 490 милијарди долара, који би се могао искористити за решавање кризе с храном, која поприма „катастрофалне размере” за стотине милиона људи, чиме би се свет поставио на стазу одрживог система исхране, рекла је Бачерова, пише британски лист „Гардијан”, а преноси Танјуг.

– Криза хране с којом се суочавамо је изузетно озбиљна и вероватно без преседана. Нема довољно финансијских средстава за решавање ургентних захтева за спасавање живота, али ни за дугорочно решавање њених основних узрока. Ако не реагујемо брзо, криза ће се наставити и достићи ће заиста катастрофалне нивое – упозорила је она.

Порез на екстраприходе могао би да се користи за ублажавање кризе трошкова живота сиромашне популације у развијеним земљама и растуће глади у земљама у развоју, тврди Бачерова. Увођењем ванредног пореза на екстрапрофит, каже, обезбедила би се средства за спасавање живота људи сада, као и за јачање глобалног прехрамбеног система против будућих криза.

Према „Оксфаму”, скоро 200 милиона људи у свету изложено је озбиљној глади или чак екстремном изгладњивању, при чему су најпогођенији становници на Рогу Африке, у Авганистану и Јемену.

Екстремне временске прилике изазване климатском кризом, укључујући најгору сушу у последњих 40 година на Рогу Африке, заједно са утицајима пандемије, током које су многе земље исцрпеле своје резерве хране, а раст цена фосилних горива и ђубрива, као и рат у Украјини, погоршали су изгледе прехрамбене катастрофе.

– То је комбинација истовременог дејства више криза – поликриза. Ми кажемо да је то криза трошкова живота, тако је зову широм света, али за многе људе у најсиромашнијим земљама то је у ствари борба за опстанак – истиче Бачерова.

Она је такође позвала лидере земаља Г-7 да обуставе наплату дуга најсиромашнијим земљама на две године. Земље у развоју суочавају се са убрзаним повећањем камата, што десетине њих доводи у опасност од неизвршења обавеза јер не могу да покрију трошкове сервисирања дуга упоредо са оживљавањем економија након пандемије, при чему се боре и с растућом инфлацијом.

– Они троше толико на сервисирање дуга да не могу да улажу у основне ствари, као што су здравље или решавање проблема прехрамбене несигурности. Стога позивамо Г-7 ове недеље да заиста размотри обуставу отплате дуга у 2022. и 2023, што би уштедело 43 милијарде долара годишње најсиромашнијим земљама. Оно што желимо јесте да спречимо умирање стотина хиљада или милиона људи. Још увек имамо времена, али што више времена пролази, што је неактивност већа, то је већа и опасност – закључила је Бачерова.

Иначе, ова организација је још почетком 2020. саопштила да се очекује да ће 32 највеће светске компаније повећати профит за 109 милијарди долара, само у једној години, док ће у истом периоду пола милијарде људи бити гурнуто у сиромаштво због пандемије.

– Пет великих технолошких компанија, „Гугл”, „Епл”, „Фејсбук”, „Амазон” и „Мајкрософт”, требало би да зараде 46 милијарди долара додатног профита ове године због пандемије. Поред тога, седам највећих светских фармацеутских компанија требало би да заврше годину с фином профитном стопом од 21 одсто, што је додатних 12 милијарди долара профита од пандемије ковида 19 – наведено је у том извештају из 2020. године. Они су још тада упозорили да је 100 највреднијих компанија берзи додало три билиона долара вредности. Џеф Безос, власник „Амазона”, према тадашњим подацима, само у једној години после почетка пандемије повећао је свој лични приход за 92 милијарде долара. Према „Оксфамовим” прорачунима, то је довољно да сваком од својих 876.000 запослених да бонус од 105.000 долара и да му остане иста сума као и у марту. Међутим, запослени у „Амазону” се и даље муче с малим платама, радећи исцрпљујуће смене, у потпуно несигурним условима.

И.Албуновић/Ј.Антељ/Политика

Бонус видео