Како је планирана глад у свету

Најава из 2020. године о претњи глађу свету није била прогноза, већ пројекат. И успешан пројекат.

Британски Фајненшел тајмс упозорава на претњу глади у Европи због поскупљења струје.

Чланови синдиката пољопривредника Копа-Когеца , као и два велика прехрамбена удружења, ФудДринк Еуропе и Примари Фоод Процессорс , већ су почели да гасе своје пословање и смањују обим производње.

„Сљедеће повећање цијена енергената, посебно природног гаса и електричне енергије, угрожава континуитет циклуса пољопривредно-прехрамбене производње, а самим тим и способност да се настави снабдијевање основним пољопривредним производима, храном и сточном храном “, наводи се у заједничком саопштењу представника Европске пољопривредне индустрије, са којом су разговарали уочи састанка министара енергетике ЕУ одржаног 9. септембра у Прагу.

Генерални секретар Копа-Когеке Пека Песонен нагласио је да ће се следеће зиме европски купци суочити са још вишим ценама и недостатком великог броја воћа и поврћа. „Никада раније нисмо видели нешто овако “, рекао је он. „Неки производи неће бити доступни или ће бити веома скупи.“ Електрична енергија се користи у свим фазама производње хране, од ђубрења до жетве и хлађења. Млекарска и пекарска индустрија тешко су погођене растућим трошковима пастеризације, рекао је Песонен, док је производња млека у праху постала недоступна због високог енергетског интензитета.

Од почетка године до јула, путер је у Европској унији поскупео за 80 одсто, млеко у праху за више од 50 одсто, говеђе месо за 28 одсто. Пољопривредници кажу да им трошкови производње расту још брже.

Узгајивачи воћа и поврћа секу засаде за следећу сезону, а неки извештавају да растући трошкови рада пластеника већ премашују профит који могу да остваре. Нордик Гринс , највећи узгајивач парадајза у Шведској, рекао је да неће садити озиме усеве. Пластеници у Холандији, другом највећем светском извознику пољопривреде после САД, такође се постепено гасе.

Краставци и паприка узгајани у загрејаним пластеницима у Великој Британији 2022. биће упола мањи него прошле године због превеликих трошкова енергије, наводи Фајненшел тајмс . А ово поврће ће коштати двоструко више.

Британска штампа криви Русију за надолазећу глад, иако признаје да је Русија због санкција смањила испоруке горива континенту.

„Британија ће гладовати због погрешних еколошких догми “ , пише Даили Телеграпх . – Економисти за све криве економско прилагођавање након пандемије и оружаног сукоба у Украјини. Али, истина, чињеница је да смо сами пустили да наша домаћа пољопривредна база увене… У Британији постоји тренд да се пољопривредна земљишта дају за постављање соларних панела и друге „еко-намене“,“ аутор чланка у Даили Телеграпху јадикује . Ове године ће до половине усева у Великој Британији бити изгубљено због немогућности наводњавања, пише Тхе Гуардиан . Узрок нимало у суши, већ у томе што су уместо успостављања наводњавања свуда постављене ветрењаче и соларни панели. Предвиђа се губитак до половине жетве шаргарепе, лука, шећерне репе, јабуке и хмеља. Производња млека у Великој Британији такође опада због недостатка хране за краве.

„Постоје страхови да ће многи фармери одбити да посаде усев следеће године “ , извештава Тхе Гуардиан , „ са страшним последицама по усев 2023.“ Очекује се да ће говеда и друга стока бити раније заклани са мањим тежинама јер ће фармери вероватно остати без хране у зимском периоду. Иначе, суша нема везе са недостатком сточне хране. Привреда земље је силом окренута на зелену страну.

Очекује се да ће у Француској бити изгубљено до 35 одсто жетве воћа и поврћа, рекао је Жак Рушо, председник француског националног удружења узгајивача поврћа .

У Италији је ситуација још гора, говоримо о томе да у појединим деловима земље може бити изгубљено и до 80 одсто рода. Штавише, неће успети куповати храну у другим европским земљама или у Америци – свуда усев умире и стока се коље.

У САД је угрожено 74% говеда, 50% производње млека, више од 80% производње пшенице, 70% поврћа, воћа и орашастих плодова. 37% фармера је рекло да оре и уништава постојеће усеве… Запањујући број ранчера у неким западним државама распродаје своју стоку. Пољопривредници у држави Лоне Стар пријавили су највеће смањење сточног фонда за 50%, затим Нови Мексико и Орегон за 43% и 41% респективно “, пише истакнути амерички економиста Мајкл Снајдер на својој веб страници Тхе Ецономиц Цоллапце . Познати економиста узроке прехрамбене кризе која Америци прети глађу види у деловању владе САД и, на крају, али не и најмање важном, у суши.

Чињеница да глад прети и Америци, не олакшава Европљанима. А европска антимонополска комесарка Маргрете Вестагер чак и не крије да Европу чека велика глад због антируских санкција.

И изгледа да је глад у свету била дуго планирана. Глобалну прехрамбену кризу објавио је свету у мају 2020. године главни економиста програма УН за храну Ариф Хусаин, када није било ни суше 2022. ни руске специјалне операције у Украјини. У то време показатељи усева, сетве и стоке, као и цене пољопривредних производа, били су стабилни, а на несташицу хране није ни мирисало. Од 2000. до 2019. године, према подацима УН, удео светске популације која пати од неухрањености смањен је са 15% на 8,9%. До 2030. УН су поставиле задатак да ову цифру доведу на нулу.

Све је отишло у воду 2019. На позадини изазване „пандемије“, позитиван тренд се преокренуо. У 2020. број потхрањених порастао је са 690 милиона на 811 милиона, што је највећи број у последњих 15 година. У 2021. светске цене хране су порасле у просеку за 30%: сунцокретово и репичино уље поскупело је за више од 60%, пшеница – за 31%, шећер – за 30%, млечни производи – за 17%, месо – за 13 %.

Дакле, изјава стручњака УН-а 2020. о глади која прети свету није била прогноза, већ пројекат. И успешан пројекат. О ауторима овог пројекта треба говорити посебно.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Превод:Васељенска

Бонус видео