„Албанијан пост“: План Немачке и Француске за Косово – у 2023. мора бити потписан други споразум о нормализацији односа, којим Србија фактички прихвата реалност независности Косова, али је формално не признаје

План Немачке и Француске је да 2023, после 10 година од потписивања Бриселског споразума, почне нова фаза у дијалогу Београда и Приштине, а затим да након још 10 година, кад ЕУ буде спремна да укључи Западни Балкан, дође до формалног споразума о признању, као предуслова за чланство у ЕУ, пише Албанијан пост, позивајући се на дипломатске изворе.

У тексту албанског медија наводи се да је ово план у новом оквиру дијалога Београда и Приштине, који је састављен након ангажовања саветника председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца.

„Ако предлог буде прихваћен, независност Косова ће прихватити пет преосталих земаља ЕУ, док ће Србија имати значајну финансијску помоћ и биће призната као сила региона“, преноси албански портал.

„Нови оквир“ у који је Албанијан пост имао увид је нови предлог који је произашао директно из укључивања Макрона и Шолца у процес дијалога, јер, како се каже у документу, „Косово и Србија сами никада неће моћи да реше проблем“.

У 2023. години мора бити потписан други споразум о нормализацији односа, којим Србија фактички прихвата реалност Косова као независне државе, али је формално не признаје, наводи се у плану за нови оквир дијалога Србије и Косова, који је сачињен после ангажовања изасланика Немачке и Француске, преноси лист Албанијан пост.

Албански лист пише да се у документу наводи да се у каснијој фази, хипотетички после 10 година, када је ЕУ спремна да се шири и укључи Западни Балкан, долази до споразума о међусобном признавању, као предуслову за чланство обе земље у ЕУ.

Споразумом, ако предлог буде приваћен, независност Косова ће признати и пет држава чланица ЕУ које то до сада нису учиниле, а Србија ће имати користи од огромне финансијске помоћи, економске помоћи и биће призната као сила региона.

„Нови оквир“ је предлог који је произашао директно из укључивања француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца у процес дијалога, јер се у документу наводи да „Косово и Србија сами никада неће моћи да реше проблем“, преноси Албанијан пост.

Документ на четири стране садржи десетогодишњу визију решавања проблема и пружа „макроперспективу“.

Он се састоји од увода, три сегмента, са три поднаслова који садрже 13 тачака, а Албанијан пост наводи да је документ представљен премијеру Косова Аљбину Куртију и председнику Србије Александру Вучићу после посете изасланика Француске и Немачке, Еменуела Бонеа и Јенса Плетнера региону.

Предлог предвиђа и шта даље ако Косово и Србија не прихвате тај документ.

Део о визији дијалога, „макроперспектива“, показује у три тачке шта се очекује у наредних 10 година ако се споразум прихвати.

У документу се наводи да је 2013. године договорен први споразум за нормализацију односа, 2023. године се очекује други споразум за нормализацију односа – стварно прихватање независности Косова наспрам формалног акта признања, а трећи споразум за нормализацију односа – формално узајамно признање, непосредно пре него што шест држава Западног Балкана приступи ЕУ, пише у тексту које преноси лист.

У првој тачки се истиче да „до средине 2023. године мора бити постигнута суштинска нормализација односа“.

„Косово и Србија су две одвојене правне и политичке реалности које као такве морају препознати све стране у процесу дијалога. Све стране су Приштина (Косово), Београд (Србија) и Брисел (ЕУ, што значи све државе ЕУ, укључујући оне које нису признале)“, док се у наредној тачки појашњава позиција Србије.

„Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без потпуне нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом. Међутим, с обзиром на то да је приступање Србије ЕУ још далеко, у овој фази од Србије се неће тражити да правно призна Косово“.

Стога се у четвртој тачки прецизира да „Србија за сада, уместо признања, мора да прихвати реалност Косова као посебну политичку и правну реалност“, а лист указује да је ту тачку, на конференцији у Београду, јавно прихватио и председник Вучић када је изјавио: „Они инсистирају да тамо (на Косову) постоји реалност коју као такву морамо да прихватимо“.

У документу се појашњава да је „суштина исправна употреба семантике: прихватање независности Косова насупрот признавању независности Косова“.

„Фактички гледано, Косово и Србија треба да у потпуности нормализују односе, омогућавајући билатерално кретање људи и робе. Та нормализација треба да се одрази и на регионалне извештаје. Другим речима, повезаност, социо-економски развој, добросуседство и дигитални подаци. Заједничко регионално тржиште које промовише Савет за регионалну сарадњу, засновано на четири слободе ЕУ и које води регион ка Јединственом заједничком тржишту ЕУ“, наводи се у тексту.

У наредној тачки се наводи да ће, „прихватајући Косово као посебну политичко-правну реалност, Србија заузети пасиван став и више се неће противити чланству Косова у међународним организацијама“.

После другог споразума о нормализацији односа, пет земаља у ЕУ придружиће се осталим чланицама ЕУ које признају Косово. Та унија омогућава Бриселу да третира чланство шест држава Западног Балкана као један блок, наводи се у документу.

Чланство Косова у Уједињеним нацијама зависи од вета Русије у Савету безбедности. Међутим, све док ЕУ и САД не реше своја питања са Русијом, после другог споразума о нормализацији односа, чланство Косова у међународним организацијама пролазиће кроз фазе – чланство у Савету Европе, Интерполу и УНЕСКО, почетак преговора о НАТО и ЕУ, а последња фаза би била чланство у УН.

На самом крају је објашњено шта обе стране добијају ако потпишу споразум и какве би биле последице ако се договор не постигне.

Документ је, како је објашњено на почетку, макро перспектива, сачињена као нацрт објашњења кључне динамике и не бави се конкретним елементима, нити договорима један по један који су до сада постигнути у Бриселу, међу којима је и Заједница општина са српском већином, наводи Албанијан пост.

Оно што је до сада виђено, ЕУ и друге западне дипломате желе да се спроведу сви потписани споразуми, укључујући и Асоцијацију, чему се косовска влада противи.

Извори листа, који имају директна сазнања о актуелном процесу, потврђују да је без спремности Србије да формално призна независност Косова, веома тешко постићи договор о ЗСО која би обезбедила већи степен аутономије за косовске Србе.

Другим речима, додаје се, прилично лако се разговори о Асоцијацији могу преместити у трећу фазу дијалога, када европска перспектива Србије и Косова постане опипљива.

Бета

Бонус видео