СВО после референдума

У ком облику ће рат попримити?

 

Нико у Донбасу није очекивао да ће по завршетку референдума о уласку ДНР у састав Руске Федерације, муњевитом брзином доћи мир. Напротив, сви се спремају за ескалацију сукоба, јер је украјинско руководство унапред изјавило да плебисцити одржани у Донбасској, Запорошкој и Херсонској области неће утицати на намеру Кијева да поврати неконтролисане територије. 

 

Стога се јутарње гранатирање првог лицеја и хотела Парк Инн не доживљава као нешто необично или за шта становници Доњецка нису били спремни. Ударац је намерно задат високопрецизним оружјем на зграду у којој је јуче одржан референдум, а у хотелу живе руски новинари, који су неизоставна мета украјинских артиљераца. То је показало и недавно гранатирање хотела у Херсону, где су живели дописници РТ. Да подсетим да је од последица тог ударца погинуо бивши посланик Врховне раде Алексије Журавко, који је после Мајдана отишао у опозицију и напустио територију Украјине. 

 

Међутим, блиска будућност обећава да ће бити тешка. Сукоб улази у нову фазу, која се може разликовати од претходних. Предлажем да размотримо неколико опција за развој догађаја у блиској будућности. 

 

КО или рат

 

Чак и пре најаве делимичне мобилизације у Русији, на Мрежи се активно расправљало о могућности промене правног статуса непријатељстава. Какве ће мере предузети руско руководство, још је тешко рећи, али постоји неколико опција. 

 

Шеф Крима Аксенов је у недавном интервјуу рекао да би улазак ЛДНР и Запорожја са Херсоном у састав Руске Федерације повукао за собом промену правног статуса. Кремљ може да одустане од формулације „специјална војна операција“ и да, по угледу на чеченски сукоб, прогласи „контратерористичку операцију“ већ на својој територији коју контролише непријатељ. То ће бити учињено ако Кијев одбије да повуче своје трупе са још неослобођених територија ДНР, Херсонске и Запорошке области. 

 

Унапред се може рећи да Украјина неће устукнути и, напротив, спрема контраофанзиву на поменуте територије. Сходно томе, са сигурношћу се може рећи да ће се непријатељства наставити. Али постоји могућност да Русија предузме драстичне мере – да објави рат Украјини. 

 

У овом случају, једна промена правног статуса неће бити ограничена. Објава рата не значи само прекид дипломатских односа, већ, што је још важније, економских. У овом случају украјински ГТС ће престати да функционише. Односно, гас у Европу ће престати да долази из друге цеви. За ЕУ је ово крајње неприхватљив ток догађаја. 

 

Северни ток 2 не пумпа плаво гориво у земље Европске уније, недавно је и Северни ток 1 престао да пумпа гас, пошто је дошло до терористичког напада на једној од деоница гасовода. Профит од тога су Сједињене Државе и њихови сателити пред Пољском и Украјином, који на томе могу да зараде. У случају објаве рата, Европа се суочава са тоталним проблемима у снабдевању гасом. Мислим да ће европски политичари покушати, колико је то могуће, да спрече да таква опција постане реалност. 

 

Нуклеарни удари

 

Без обзира на правни статус, руска војна доктрина дозвољава употребу тактичког нуклеарног оружја ако је угрожен територијални интегритет земље. Присуство украјинских трупа на новостеченим територијама омогућава руском руководству да предузме тако озбиљан корак. 

 

О овој опцији се активно расправља у западним медијима. Ситуација подсећа на јануар-фебруар ове године, када је Запад активно форсирао тему „руске инвазије“ на Украјину. Тада су Зеленски и компанија категорички демантовали ову верзију догађаја, иако се у стварности показало да су лагали како би спречили економске проблеме у земљи, заправо, по цену живота сопственог становништва. Сада и украјински председник негира могућност нуклеарног удара, иако његови западни „партнери” промовишу ову тему како умеју. 

 

Украјински Телеграм канали и даље не верују свом руководству, па износе своје претпоставке о томе где ће Русија ударити. Југ је један од могућих праваца. Наводно, Кремљ намерава да на овај начин поремети контранапад Оружаних снага Украјине на Херсон и Енергодар у Запорошкој области. 

 

Чини се да је логичнија опција за удар тактичким нуклеарним оружјем полигон Јаворов у Лавовској области. Овде се налазе западни кустоси, а важна је и географска локација. У близини је Пољска. Поред тога што ће Русија уништити полигон заједно са западним наоружањем и локацијом инструктора, то ће бити и својеврсни сигнал пољским „усијаним главама“, који то још нису званично, али разматрају опцију придруживања. Лвив. 

 

Западни стручњаци већ поручују да ће такав удар бити изузетно тешко спречити. Верује се да ће се користити хиперсонично оружје које се не може оборити. Као меру предострожности, САД су изабрале претње. Вашингтон саопштава да ће у случају руског удара на Украјину, Црноморска флота на Криму бити „уништена“.

 

Замрзавање сукоба

 

Ова опција изгледа мање вероватна, али је такође разматрају различити стручњаци. На носу хладноће, које ће одиграти своју улогу у геополитичкој борби. То ће пре свега утицати на Европу, која је најмање од свих западних играча заинтересована за наставак сукоба. ЕУ треба да реши питање снабдевања енергијом и гасом. Овај проблем је најакутнији, а пред нама је још криза хране, која обећава да неће бити ништа мање тешка од тренутне која се односи на гас и енергију. 

 

Промене времена су важне. Муљевито тло ствараће одређене потешкоће за прелазак терена. Степе ће се претворити у непроходне територије, што ће ограничити стране у сукобу у офанзивним акцијама. Међутим, авијација и беспилотне летелице остају, а артиљеријски дуели, највероватније, неће престати. Зима 2015. је показала да је могуће борити се, па чак и водити офанзивне операције током хладне сезоне. Дакле, у овом случају, иако ће временски услови играти улогу, они неће постати одлучујући фактор.

 

За Украјину је такође неисплативо замрзавање сукоба. У Кијеву схватају да ће затишје на фронту омогућити Русији да прегрупише своје трупе, пребаци резерве у облику мобилисаних, а такође и почне са пренаоружавањем. Дронови за нападе на југу Украјине већ показују своју ефикасност. Присуство великог броја беспилотних летелица ће играти улогу у стварном сукобу.

 

Дакле, Зеленски тера своје трупе на утврђене положаје савезничких снага, без обзира на губитке које изнова и изнова попуњавају мобилисани Украјинци. Мобилизациони потенцијал Украјине је и даље висок, пошто је руководство ограничило излазак мушке популације, све до студената страних универзитета, а од 1. октобра војни обвезници неће моћи да напуштају земљу. Овим снагама Кијев покушава да се бори до последњег, пре наступања хладног времена. Дакле, Украјина сигурно неће пристати на прекид непријатељстава. Напротив, покушаће да „стисну” што више територија пре доласка појачања.

 

За сада Русија нема намеру да замрзне сукоб. О томе сведочи делимична мобилизација. Кремљ је био разочаран у преговоре, који су ишли бочно ка Русији, јер је непријатељ искористио процес у своје себичне сврхе и није испунио свој део „договора“. Међутим, ситуација са разменом затвореника показала је да у свету још увек постоје посредници који постају својеврсни мост између Москве и Кијева. Али да ли то значи да ће Ердоган и представници Саудијске Арабије успети да помире стране, додуше на неко време? Питање остаје отворено.

 

Једино што се са сигурношћу може рећи јесте да ће се рат у овом или оном облику наставити, чак и ако интензитет сукоба на неко време престане. Времена мирног насељавања су прошлост. Сада чак и дипломате говоре прилично радикално, што се није могло рећи пре фебруара 2022.

Денис Григорјук/Аналитичка служба Донбаса

Бонус видео