Шта садржи „немачки предлог“ нацрта Статута Заједнице српских општина

Према нацрту Статута будућа Заједница српских општина (ЗСО) који је објавила Коха, а који назива немачким, би имала статус правног лица и чиниле би је 10 општина са српском већином на Косову и Метохији са могућношћу проширења, званичне симболе, укључујући грб и заставу у складу са законима и косовским уставом.

Нацрт статута, о чему се информација појавила крајем прошлог месеца, као документу на коме, на иницијативу Немачке раде Фондација „Фридрих Еберт Штифтунг” (ФЕС) и Европски институт за мир (ЕИМ) и који би требало да се нађе на столу ЕУ посредника Мирослава Лајчака, како наводи Коха, има 17 чланова, а главни циљеви формирања ЗСО су јачање локалне демократије и пун надзор над развојем локалне економије и образовања.

Међу функцијама које су предвиђене нацртом јесте и могућност сарадње са државама и привредним субјектима у региону, укључујући централну Србију у области локалне економије, образовања и здравства, пренео је Танјуг.

ЗСО, према овом нацрту, мора имати своје званичне симболе, укључујући грб и заставу, које ће дизајнирати Борд Асоцијације/Заједнице у складу са законима и косовским уставом, а њено седиште одредиће Скупштина.

Предвиђа се такође да ЗСО има право на сопствене банковне рачуне, да поседује имовину и да се бави финансијским трансакцијама.

ЗСО би, предвиђено је, имала пун надзор над развојем локалне привреде, помагала би и подржавала општине чланице у креирању пројеката, политика и мера које развијају њихову локалну економију или помажу у ангажовању финансијских и људских ресурса везаних за економске услуге, финансирање и промоцију активности на повећању економског развоја, инвестиција и пословног повезивања, и заступање интереса општина и привредних субјеката на њиховој територији у односу на централне органе власти, као и са другим државама и привредним субјектима у региону и шире, укључујући и, како се наводи, оне из Србије.

ЗСО би према овом нацрту имала надзор у области образовања тако што би помагала сарадњу општина чланица у циљу унапређења стандарда образовања на локалном нивоу и спроводила би истраживања и праћење образовних трендова међу чланицама, на КиМ и иностранству. Такође пружала би правну, научну, финансијску и административну подршку општинама чланицама у области образовања, укључујући и високо образовање у складу са законом.

Била би задужена за дистрибуцију уџбеника који се односе на образовање на српском језику по, како се наводи, косовском наставном плану и програм. Такође, сарађивала са другим странама, укључујући и просветне власти Србије, како би испунила овај циљ.

ЗСО би, између осталог, имала пун надзор на унапређењу примарне, секундарне здравствене и социјалне заштите кроз помоћ у сарадњи међу општинама чланицама с циљем унапређења, примарне, секундарне здравствене заштите и социјалне заштите на локалном нивоу.

Између осталог, финансирала би и/или прикупљала средства подршке за социјалну заштиту становника општина чланица, поштујући етничку разноликост.

ЗСО би вршила потпуни надзор над координацијом урбаног и руралног планирања, финансирала би стамбена решења за повратнике на Косово у општинама чланицама и била би повезана са расељеним лицима.

Такође, ЗСО би спроводила, координирала и олакшавала активности истраживања и развоја, те промовисала, ширила и заступала питања од заједничког интереса општина чланица.

Успостављала би односе и закључивала споразуме о сарадњи са другим општинским, локалним и међународним удружењима, релевантним за испуњавање својих циљева.

ЗСО би имала Скупштину, председника, потпредседника, Савет, Одбор и Одељење за жалбе.

Број посланика у Скупштини утврђивао би се бројем посланика у скупштинама општина чланица у односу 10 према један, односно свака општина би делегирала по једног представника у Скупштину ЗСО. Мандат Скупштине био би везан за мандате скупштина општина општина учесница.

Скупштина би, између осталог, бирала председника и потпредседника. Председник би представљао ЗСО пред централним властима и трећим лицима, домаћим или страним. Савет ЗСО би био састављен од највише 30 чланова који би се бирали међу становницима општина чланица, укључујући градоначелнике и био би етнички разнолик.

Посебним актом владе у Приштини ЗСО би добила статус правног лица и правну способност неопходну да испуни своје циљеве, што укључује и право на поседовање покретне и непокретне имовине, на сувласништво компанија које пружају локалне услуге у оквиру циљева ЗСО и на склапање уговора, укључујући уговоре о раду.

ЗСО би имала свој буџет за управљање у складу са принципима транспарентности и одговорности, као и са одредбама Закона о јавним набавкама.

ЗСО би се финансирала од прилога њених чланова, прихода и средстава од услуга које пружа, њених предузећа или средствима која произлазе и њене покретне или непокретне имовине. Такође, финансирала би се од прилога, грантова, донација и финансијске подршке других домаћих и међународних удружења и организација, укључујући средства из централне Србије. Била би ослобођена обавеза и пореза у реализацији својих циљева, по истом основу као и општине учеснице.

Најзад, у прелазним и завршним одредбама, предвиђено је, између осталог, да приштинска влада у сваком тренутку може да искористи своје, како се наводи, уставно право да упути Уставном суду питања у вези са уставношћу било ког аспекта рада и функција ЗСО.

Стални представник Фондације „Фридрих Еберт Штифтунг” у Приштини Рене Шле потврдио је крајем септембра за Танјуг да заједно са Европским институтом за мир ради на изради статута Заједнице општина са српском већином на КиМ, да је тај рад у току и да ће резултати бити достављени заинтересованим странама и јавности.

Политика

Бонус видео