Хоће ли Турска и Грчка заратити?

Тестове је известио Блумберг, позивајући се на информисане изворе. Међутим, сама Анкара још није званично саопштила ништа о овоме. Чак ни турски министар одбране Хулуси Акар, говорећи истог дана са информацијама о турским системима наоружања и одбрамбеној индустрији, није рекао ништа о томе. Ипак, тема лансирања доминира на сајтовима турских и грчких новинских агенција, где је вест дочекана са запрепашћењем.

Лансирање је обављено око 7 сати ујутру по локалном времену у близини лучког града Ризунда, према Блумбергу, користећи мобилну платформу, рекли су извори под условом анонимности. Пројектил је прелетео 561 километар (350 миља) и пао је код обале Синопа. Према писању турског листа Иени Акит, пројектил је успешно погодио циљ за 458 секунди. У истој области Турска је раније тестирала противваздушне ракетне системе С-400 купљене од Русије.

Како преноси грчки интернет портал војних и политичких информација Проневс, заправо, домет ове турске ракете може да достигне 1000 км, а требало би да се сврста у ракету средњег домета.

„Нажалост“, наводи портал, „турске оружане снаге сада имају могућност да нападну било који део грчке територије“.

Напомиње се да је ову ракету развила и произвела турска компанија за војно-индустријски комплекс Рокетсан користећи „интерне ресурсе“. Назван Тајфун, овај тајни пројектил је у току неколико година, наводи Блумберг. Турска је добила С-400 2019. године, две године након што је потписала споразум са Москвом о куповини система. Анкара се нада да ће јој ова сарадња помоћи да развије сопствени програм противракетне одбране. За куповину С-400, САД су увеле санкције Турској и искључиле га из производног програма Ф-35, подсећа агенција.

Турска је први пут тестирала сопствене балистичке ракете у марту 2018. Затим су тестиране ракете кратког и средњег домета Гокдоган и ракете дугог домета Боздоган.

У јулу ове године тестирана је ракета Гокдоган са радарском главом за самонавођење. Према речима шефа Управе турске одбрамбене индустрије Исмаила Демира, обе ракете ће ући у употребу пре краја године.

Данас се турске новине гуше од одушевљења. Типична је насловна страна листа Туркиие, који је након пробног лансирања написао: „ Цела Грчка је у домету наше ракете“. Турска такође објављује мапу са тачкама где би турска ракета могла да „погоди“. А међу њима је, поред Грчке, и Израел.

Турски војни аналитичар Мете Јарар рекао је за ЦНН Турк: „Бора је био ракетни систем највећег домета који смо до сада имали. Овај систем има домет од најмање 280 километара. Турска није располагала балистичком ракетом. Данас говоримо о домету балистичке ракете. Не говоримо више о домету од 561 километар, кажемо да смо погодили циљ на 561 километар. Можда ова нова ракета има већи домет.” А други новинар овог листа, Халки Цхевизоглу, упозорава: „Рачунао сам. Удаљеност између Смирне (Турска) и Атине је 411 километара.

У последње време светски медији говоре о растућој претњи војног сукоба између Грчке и Турске. „Турска ће напасти Грчку 2023. године“, категоричан је колумниста Мајкл Рубин у америчком издању Натионал Интерест. Он инсистира да је рат једини излаз за турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, за кога верује да је у опасности да изгуби власт на изборима следеће године.

Две земље чланице НАТО-а у последње време жестоко прете једна другој усред дуготрајних територијалних спорова око острва у Егејском мору и око бушења код обала Кипра од стране Анкаре у потрази за угљоводоницима и, како Атина каже, у изузетним економским условима. острвска зона.

Међутим, стручњаци тврде да војни сукоб између Грчке и Турске и даље изгледа као сценарио са веома сумњивим стварним користима за обе стране.

Према грчком листу Атхенс Невс, приходи од туризма на обали Егеја чине приближно 15% БДП-а Турске. За Грчку, одговарајућа цифра достиже 18%. Обе државе, штавише, у привреди доста зависе од поморског бродарства – пре пандемије, 87 одсто турске трговине одвијало се поморским путевима, док Грци имају највећу трговачку флоту на свету. Дакле, војни сукоб између њих задаће тежак ударац економијама двеју земаља, што, наравно, добро разумеју и у Атини и у Анкари.

Већина турских бирача, напомиње грчко издање, зачудо, верује да су Ердоганове претње и тензије са Грчком само трик уочи општих избора 2023. У септембру је више од половине (51,5 одсто) испитаника МетроПолл рекло да је симптоми сукоба је “покушај формирања агенде”. А 64% уопште не види конфронтацију између турског и грчког народа. Социолошка истраживања су показала да скептицизам о томе постоји међу присталицама свих партија.

Генерално, да ли је Грчкој потребан рат, чија је војска сада знатно инфериорнија од турске? Штавише, Атина није заборавила како су их 1974. Турци победили на Кипру, заузевши северни део острва, где још увек постоји непризната Турска Република Северни Кипар. Па зашто онда обе стране тако претеће звецкају оружјем, оптужујући једна другу за надолазећу агресију, док светски медији једногласно понављају да ће тек кренути у борбу? Коме је потребан овај сукоб да из фазе оштрих дипломатских окршаја пређе у „врућу“ фазу?

Како пише турски лист Миллииет, изазивање војног сукоба између Грчке и Турске је план ЦИА за свргавање Ердогана, замерљив Американцима.

„Када амерички званичници узимају микрофон, стално говоре да тензије између Анкаре и Атине треба смањити, али америчка ЦИА чини све што је могуће да изазове турско-грчке тензије и рат“, напомиње Милијет.

А да Турска, на челу са Ердоганом, иако је чланица НАТО-а, сада представља претњу Сједињеним Државама, недавно је отворено изјавио председник комитета за спољне послове америчког Сената Роберт Менендез.

„Нисам могао да смислим боље место од овде да изразим своје мишљење о изазовима које Русија, Кина и Турска постављају на међународном нивоу. Не морам никоме у овој сали да кажем да Турска остаје најупорнија и најнепосреднија претња у источном Медитерану“, рекао је он. А шта Вашингтон ради са онима који угрожавају његове интересе?

„Важно је“, пише Мајкл Рубин за Натионал Интерест, „да и Вашингтон и Брисел делују превентивно: сваки потез Турске на грчким острвима ће изазвати војни одговор против турских снага који ће понизити Ердогана и убрзати његов пад, без обзира на избор. Ердоган можда жели да буде виђен као султан и запамћен као важнија личност од Ататурка, али данас мора да схвати да ће, ако буде следио овај правац акције, његова судбина бити слична судбини аргентинског диктатора Леополда Галтиерија, који је свргнут. и затворен након неуспелог покушаја да се заузму Фокландска острва“, упозорава Рубин.

А такве претње нису празне речи. Сједињене Државе су 2016. године изазвале војни удар у Турској и чак тада хтеле да уклоне непослушног Ердогана са власти. Међутим, пуч је пропао, пучисти су поражени, али Вашингтон, као што видимо, није одустао од својих планова. А појава нове ракете у Анкари, способне да погоди мете широм Грчке, само долива уље на ватру сукоба и доводи до повећања напетости.

Владимир Малишев/Столетие.ру

Превод:Васељенска

Бонус видео