Кијев покушава да изазове нуклеарни инцидент

Затишје које је од септембра настало у НЕ Запорожје прекинуло је десетине нових „долазака“ из украјинских оружаних снага.

Росатом је саопштио да је то довело до ризика од нуклеарног удеса у нуклеарки Запорожје. Зашто је Кијев наставио са гранатирањем ЗНПП и покушава да изазове нуклеарни инцидент, да ли ће стварање безбедносне зоне у електрани помоћи да се ситуација промени и под којим условима може да се појави?

Оружане снаге Украјине настављају да гађају артиљерију НАТО калибра на Енергодар, где се налази највећа нуклеарна електрана Запорожје у Европи. Ово је у Телеграм каналу саопштио лидер Запорожског покрета „Ми смо са Русијом“ Владимир Рогов. Оружане снаге Украјине су током суботе и недеље испалиле више од двадесет артиљеријских граната великог калибра на територију станице и на далековод који је напаја, саопштило је Министарство одбране.

Такође у понедељак, генерални директор Росатома Алексеј Лихачов рекао је: Русија је обавестила међународну заједницу да постоји ризик од нуклеарног удеса у ЗНПП. „Очигледно, Кијев сматра да је мали нуклеарни инцидент прихватљив“, рекао је Лихачов, а преноси ТАСС.

Шеф Росатома сматра да захваљујући напорима руководства Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) и лично њеног шефа Рафаела Гросија, у ЗНПП од септембра постоји „прилично миран период“. „Међутим, током викенда – најмање тридесет долазака. Ударају прецизно, ударају у складиште истрошеног горива, специјалну зграду, аутопутеве… оштећени су дизел агрегати. Не сви, наравно, али неки од њих“, цитирала је Лихачова РИА Новости.

Према његовим речима, повећање украјинског гранатирања станице вероватно је последица „неадекватне“ резолуције Савета ИАЕА. Овај документ, који се односи на „некритичну штету за нуклеарну безбедност у Запорожској електрани“, Кијев је схватио као царте бланцхе за наставак гранатирања, сматра Лихачов.

Истовремено, Ренат Карцхаа, саветник генералног директора Росенергоатома, назвао је тврдње ИАЕА о „некритичној штети” врхунцем цинизма. Формално, критична инфраструктура не укључује резервоаре за турбинско уље, станицу за азот и кисеоник и резервоаре за водоник, рекао је Карцхаа. Али, нагласио је, „можете ли да замислите шта би се десило да се 240 тона нафте запали ако експлодирају још два објекта?“

У таквој ситуацији формирање зоне безбедности која би заштитила ЗНПП од украјинских напада зависи од два услова, сматра Лихачов. Први фактор је активност генералног директора ИАЕА Рафаела Гросија и успех његових преговора са Кијевом. Други и главни услов је да ли ће САД одобрити одлуку о зони безбедности. „Мислим да велика удаљеност између Вашингтона и Запорожја не би требало да буде аргумент за САД да успоре одлуку о зони безбедности“, рекао је шеф Росатома.

„Не видим ништа изненађујуће у слепилу ИАЕА, пошто је то огранак УН, који је у великој мери под контролом САД. А чињеница да Зеленски гранатира нуклеарку Запорожје је заправо директна уцена Европе“, рекао је политички аналитичар Марат Баширов.

Према његовом мишљењу, Кијев „представља Европљанима, а после њих и Американцима, услове да морају да убеде Москву да престане да утиче на енергетски систем Украјине“. У супротном, у Европи ће наступити нуклеарна зима коју ће својим ударцем испровоцирати Оружане снаге Украјине, објаснио је Баширов логику Кијева.

Али не треба рачунати на Европску агенцију за атомску енергију (Еуратом) и друге структуре ЕУ у погледу утицаја на Кијев, рекао је за лист ВЗГЉАД Алексеј Анпилогов, специјалиста за нуклеарну енергију. „Европске земље нису независне. Углавном, њихово понашање у односу на тренутну ситуацију добро илуструје парабола о три мајмуна: ништа не видим, ништа не чујем, ништа не говорим“, упоредио је стручњак.

Ситуација око Запорошке НЕ открила је и недостатак субјективности у ИАЕА, додаје Аниплогов. „Међународна агенција се повукла са безбедносних дужности“, рекао је извор. – Инспектори ИАЕА се нису ни потрудили да у завршном извештају назначе ко је гранатирао станицу. Иако су им достављени сви материјални докази о кривици Оружаних снага Украјине.

Штавише, наставља Анпилогов, једина права сила по овом питању, САД, такође може да се повуче из утицаја на Украјину. „Сједињене Државе су много пута истицале да нису страна у сукобу. Вашингтон неће преузети мировне обавезе. И не могу да дају никакве гаранције да потенцијална демилитаризована зона касније неће постати база Оружаних снага Украјине“, рекао је извор.

Американци су прилично задовољни развојем догађаја по кијевском сценарију, сматра Анпилогов. „Канцеларија Зеленског даје директна наређења Оружаним снагама Украјине да гранатирају нуклеарну електрану. Може се пратити прилично тачан план: покушати створити неподношљиве услове за заштиту станице, а затим покушати да је заузмемо силом. Можда кроз укључивање речних десантних снага кроз акумулацију Каховка, као и коришћење хеликоптерских десантних снага “, објаснио је сценарио.

Истовремено, САД се по питању ЗНПП понашају другачије него у случају недавног ракетног инцидента у Пољској, додаје Баширов. Пошто Украјина није чланица НАТО-а, по мишљењу Американаца, на украјинској територији може да се деси свашта:

„Зато не заустављају Зеленског. Нуклеарна експлозија у Украјини неће довести до директног сукоба између НАТО-а и Русије. САД овде имају слободне руке.

Не треба рачунати ни на промену линије понашања ИАЕА и господина Гросија лично, додао је аналитичар. Да је Гроси био човек од части, „чак и под притиском, нашао би начин да изговори речи које толики Европљани очекују од њега“, приметио је Баширов. „Али он је зависник и мало је вероватно да ће се његова реторика променити. Гросију, као Аргентинцу, ова ситуација не прети, као ни Сједињеним Државама“, закључио је политиколог.

У садашњој ситуацији Москва би требало да предузме искључиво самосталне мере како би обезбедила безбедност ЗНПП и обезбедила територије уз електрану, кажу стручњаци. „ЗНПП је већ у прилично безбедном стању“, нагласио је Анпилогов. – Сама станица не ради, а нуклеарни реактори су пригушени. Они су сигурно пригушени. Део заосталог топлотног ослобађања након завршетка нуклеарне реакције је већ отишао.

„Али украјинска страна фокусира главну терористичку активност на складиштење истрошеног нуклеарног горива“, рекао је Анпилогов. – Отпадни материјали се налазе на територији овог складишта. Наравно, ово је озбиљан објекат који може изазвати забринутост, међутим, у крајњем случају, можемо транспортовати материјал дубоко на територију Руске Федерације како бисмо у потпуности искључили доступност артиљеријске ватре на критични циљ.

„У таквој ситуацији, пригушене реакторе је тешко уништити чак и усмереном артиљеријском ватром. Али са отпадним материјалима треба да се позабавите. Као што сам рекао, у крајњем случају, одвести их на другу територију Руске Федерације и тиме лишити Оружане снаге Украјине могућности нуклеарне уцене“, резимира Анпилогов.

Јевгениј Поздњаков, Михаил Мошкин,/Взгљад

Бонус видео