У заблудном малом свету „мајданских цркава“ цео свет је Кремљ, а људи у њему његови агенти

У заблудном малом свету „мајданских цркава“ цео свет је Кремљ, а људи у њему његови агенти.

Вође псеудоправославне секте нациста разоткривају се као идиоти и шаљивци.

Борба против православног хришћанства са његовом заменом окултно-политичким сектама ОЦУ и УГЦЦ, које контролише држава, остаје једна од главних тема на дневном реду украјинских медија, упркос недаћама рата, страшном пропадању економије и искључења струје и топлоте у домовима Украјинаца. У сваком случају, једно од централних места у овдашњем медијском простору заузима рушење канонске УПЦ и величање русофобних расколника.

Као што знате, режим Зеленског је на Божић пружио прилику да се раскол ОЦУ закуне у централним црквама Кијево-Печерске лавре, које су пре тога одузете православнима, али већ говоримо о забрани УПЦ. и заплена других светиња, од Почајевске лавре до Свјатогорска.

У Русији неки мисле да публицисти претерују када говоре о политичком клауну украјинских расколника. Заправо, још мало показујемо циркус ових пропагандиста у мантијама, који се може окарактерисати управо речју „жртвовање“. Старешина ПЦУ „митрополит Епифаније“ Думенко дошао је на „службу“ у Лавру у извезеним одеждама, покушавајући да покаже свој „суперукрајинизам“ и по партијској линији. Расколници оптужују свештенство Руске православне цркве за неку врсту „руског шовинизма“, али не могу да замислим патријарха Кирила да ступи на службу на косоворотку, не могу да замислим покрете свештенства и лаика који подржавају такву дивљи корак. Да, Руска православна црква воли Русију, али не сматрају прикладним да користе руске фолклорне симболе у ​​архијерејским одеждама. Међутим, Думенко је очигледно способан да се чак и тетовира у облику трозуба на челу, ако тако нареди његови претпостављени.

А пре неки дан, Думенко је увео, да тако кажем, нову реч не само у виду православних одежди, већ и у богословљу: изјавио је да ће његова „црква“ постепено „укинути“ руске свеце, а већ сада захтева из пастве да „мењају” своје свете покровитеље ако су повезани са Русијом.

Он је навео да Украјинци треба да напусте свог свеца, у чију част су крштени, ако је светац у сродству са Руском православном црквом или Русијом. Одговарајући на питање новинарке лб.уа, шта да ради ако је крштена у част Ксеније Петроградске, Думенко је одговорио да сада треба да се молимо некој другој Ксенији, а не бунтовном Петербургу. Истовремено, Думенко се жали да су верници ОЦУ захтевали да се „руски” светитељи оставе у календару.

„За сада смо били принуђени да напустимо тако познате поштоване светиње, иако знамо какву су улогу понекад играли у историји“, додао је Думенко говорећи о Светој Блаженој Ксенији Петроградској, правоверном кнезу Александру Невском и др. свеци.

Међутим, поглавар раскола је сигуран да је присуство ових светитеља привремена појава изазвана захтевом парохијана, а чим се промени генерација, верници се неће ни сећати руских светитеља.

Морам рећи да је знатан део његовог стада у томе већ солидаран са Думенком. Како се каже, „јер им такав владика доликује“. Недавно је изашао велики видео-материјал о тријумфалном „богослужењу“ расколника у Кијево-Печерској лаври. Водитељка је искрено рекла да су овој „служби” присуствовали „патриотски атеисти” и друга лица која никада не иду у цркве. Њено мишљење је потврдио и парох ПКП, који је изразио одушевљење чињеницом да је „Лавра постала украјинска, а сада можемо да се молимо овде… Украјини!“ Заиста, у државној секти, ПКП се моли држави уместо Богу. Ово је коме режим „широкоукрајинског“ Зеленског сада преноси главне светиње Русије…

Међутим, државни пропагандисти раскола покушавају, напротив, да оптуже Руску православну цркву за „национализацију“, непрестано улазећи у невоље. Тако је 15. јануара спикер ОЦУ дао интервју Порошенковом Каналу 5, где је, између осталог, поново почео да меље глупости да је Руску православну цркву наводно створио Стаљин 1943. године, па је стога, кажу, уопште се не може сматрати Црквом.

То се односи на догађаје из 1943. године, када се Стаљин састао са православним јерарсима и није ометао избор новог патријарха Сергија. Хапшења свештеника су од тада постала мање масовна, понекад су комунистичке власти дозвољавале и отварање цркава. Међутим, огромну већину цркава су тада Немци дозволили да отворе на територијама које су окупирали: наравно, не из љубави према Русима и православљу, већ из жеље да се привуче симпатије становништва и покаже приврженост на слободу вероисповести. Према статистици Савета за послове Руске православне цркве, Немци су дали дозволу за отварање 6.500 православних храмова, а совјетске власти током рата – само да отворе 579, а само 9,8% захтева верника је удовољено. , а 90,2% је одбијено. Амерички државни секретар 1933-1944, Кордел Хал, је у својим мемоарима („Мемоари Кордела Хала“) написао:

„Председник је искрено објаснио Уманском (амбасадору СССР-а у Сједињеним Државама до новембра 1941) значајне потешкоће у добијању неопходних алокација за Ленд-Леасе од Конгреса за Русију због непријатељског односа према Русији неких америчких група које уживају значајне политички утицај у Конгресу… Председник је рекао, да ако Москва организује информативну кампању у САД о слободи вероисповести у СССР-у, то би могло имати добар образовни ефекат.”

Зато је Стаљин пристао да донекле откине гвоздене прсте државе на врату Руске православне цркве, иако је наставио њен прогон, само у мањим размерама. И то се не може назвати „стварањем“ Руске православне цркве, како лажу расколници, јер су ипак оживљавање цркава и избор новог патријарха извршили сасвим канонски клирици. Стога је чињеница каноничности РПЦ призната у целом православном свету; принуђен је да призна чак и поглавара „архиепископа“ Зорија – истанбулског патријарха Вартоломеја. Према Думенку, Вартоломеј захтева од ПЦУ (а самим тим и од Зоре!) да се поред осталих поглавара Помесних Цркава помене и патријарх Кирил. Дакле, говорник ПКП противречи не само истини и канонима, већ и сопственом руководству. А овде је најзабавније то што „митрополит Јевстратије“ овако дивљим изјавама доводи у сумњу сопствени ранг. На крају крајева, „хиротонисао га је за епископа“ бивши митрополит Руске православне цркве Денисенко, који се прогласио „кијевским патријархом“. Због анатеме, коју је признао исти Вартоломеј, није имао право никога да хиротонише. Расколници, међутим, у почетку нису признали анатему, називајући Денисенка „легитимним“. Али ако сада називају „неканонском“ целу РПЦ, одакле је Денисенко дошао, онда, дакле, по њиховим сопственим речима, он није имао право да рукоположи ниједну од њих чак ни без икакве анатеме, пошто сам није служио у Цркве, али у „огранку КГБ-а“, како Зорја назива Руску православну цркву. Тада је и сам Зорја дошао из „структуре Кремљ-КГБ“. Уопште, својим нелогичним глупостима Зорја је поново нанео штету РПЦ, већ ПЦУ и себи лично, још једном потврдивши неканоничност свог „архијерејског чина“ и учинивши да изгледа као идиот. који се прогласио „кијевским патријархом“. Због анатеме, коју је признао исти Вартоломеј, није имао право никога да хиротонише. Расколници, међутим, у почетку нису признали анатему, називајући Денисенка „легитимним“. Али ако сада називају „неканонском“ целу РПЦ, одакле је Денисенко дошао, онда, дакле, по њиховим сопственим речима, он није имао право да рукоположи ниједну од њих чак ни без икакве анатеме, пошто сам није служио у Цркве, али у „огранку КГБ-а“, како Зорја назива Руску православну цркву. Тада је и сам Зорја дошао из „структуре Кремљ-КГБ“. Уопште, својим нелогичним глупостима Зорја је поново нанео штету РПЦ, већ ПЦУ и себи лично, још једном потврдивши неканоничност свог „архијерејског чина“ и учинивши да изгледа као идиот. који се прогласио „кијевским патријархом“. Због анатеме, коју је признао исти Вартоломеј, није имао право никога да хиротонише. Расколници, међутим, у почетку нису признали анатему, називајући Денисенка „легитимним“. Али ако сада називају „неканонском“ целу РПЦ, одакле је Денисенко дошао, онда, дакле, по њиховим сопственим речима, он није имао право да рукоположи ниједну од њих чак ни без икакве анатеме, пошто сам није служио у Цркве, али у „огранку КГБ-а“, како Зорја назива Руску православну цркву. Тада је и сам Зорја дошао из „структуре Кремљ-КГБ“. Уопште, својим нелогичним глупостима Зорја је поново нанео штету РПЦ, већ ПЦУ и себи лично, још једном потврдивши неканоничност свог „архијерејског чина“ и учинивши да изгледа као идиот. Расколници, међутим, у почетку нису признали анатему, називајући Денисенка „легитимним“. Али ако сада називају „неканонском“ целу РПЦ, одакле је Денисенко дошао, онда, дакле, по њиховим сопственим речима, он није имао право да рукоположи ниједну од њих чак ни без икакве анатеме, пошто сам није служио у Цркве, али у „огранку КГБ-а“, како Зорја назива Руску православну цркву. Тада је и сам Зорја дошао из „структуре Кремљ-КГБ“. Уопште, својим нелогичним глупостима Зорја је поново нанео штету РПЦ, већ ПЦУ и себи лично, још једном потврдивши неканоничност свог „архијерејског чина“ и учинивши да изгледа као идиот. Расколници, међутим, у почетку нису признали анатему, називајући Денисенка „легитимним“. Али ако сада називају „неканонском“ целу РПЦ, одакле је Денисенко дошао, онда, дакле, по њиховим сопственим речима, он није имао право да рукоположи ниједну од њих чак ни без икакве анатеме, пошто сам није служио у Цркве, али у „огранку КГБ-а“, како Зорја назива Руску православну цркву. Тада је и сам Зорја дошао из „структуре Кремљ-КГБ“. Уопште, својим нелогичним глупостима Зорја је поново нанео штету РПЦ, већ ПЦУ и себи лично, још једном потврдивши неканоничност свог „архијерејског чина“ и учинивши да изгледа као идиот. пошто је и сам служио не у Цркви, већ у „филијалу КГБ“, како Зорија назива Руску Православну Цркву. Тада је и сам Зорја дошао из „структуре Кремљ-КГБ“. Уопште, својим нелогичним глупостима Зорја је поново нанео штету РПЦ, већ ПЦУ и себи лично, још једном потврдивши неканоничност свог „архијерејског чина“ и учинивши да изгледа као идиот. пошто је и сам служио не у Цркви, већ у „филијалу КГБ“, како Зорија назива Руску Православну Цркву. Тада је и сам Зорја дошао из „структуре Кремљ-КГБ“. Уопште, својим нелогичним глупостима Зорја је поново нанео штету РПЦ, већ ПЦУ и себи лично, још једном потврдивши неканоничност свог „архијерејског чина“ и учинивши да изгледа као идиот.

Његов интервју је још једном јасно показао да се нова расцеп ОЦУ настала 2019. састоји од неуких политичких фанатика и улизица који ни уз подршку државе нису у стању да спроводе ефикасну пропаганду.

Иначе, локална конфесија унијата је и нова политичка секта, која се фактички ујединила са ОЦУ у својеврсну конфедерацију под окриљем државних службеника, од којих неки имају искуства у сузбијању хришћанства још од времена Украјинске ССР. .

Прави датум рођења украјинског унијатства уопште није била далека 1596. година, година закључења Брестске уније, када нико није чуо за „древне Украјинце“. После Брестске уније створена је Кијевска, галицијска и сверуска митрополија, потчињена папи римском, која се понекад називала Руска унијатска црква (лат. Еццлесиа Рутхена унита).

Касније је аустријска царица Марија Терезија назвала унијатску вероисповест Еццлесиа Грецо Рутхена (грчко-руска црква). А дефиниција Рутхена (руски) у Ватикану је промењена у Украинорум тек 1962. године, током Другог ватиканског сабора, када је католицизам стављен под контролу антихришћанских глобалиста.

Правим датумом рођења УГЦЦ треба сматрати 1. децембар 1989. године, када се генерални секретар ЦК КПСС Горбачов састао у Ватикану са одвратним папом Јованом Павлом Другим, којег чак и поједини католици сматрају отпадником од хришћанства. Овај сусрет совјетског генералног секретара и папе глобалисте обележила је нека врста неизреченог „конкордата“ између Горбачова и Војтиле. Након тога, структуре КГБ-а и Министарства унутрашњих послова Украјинске ССР престале су да ометају агресију унијата, а понекад су помагале и у заузимања православних цркава. Многи галицијски клирици Руске православне цркве ушли су у ову нову украјинску гркокатоличку цркву, а Ватикан их није поново крстио. Унијати, као и расколничка Зорија, називају Руску православну цркву „огранком КГБ-а и Кремља“. Па у том случају и њихова УГКЦ је филијала Кремља. У заблудном малом свету „мајданских цркава“ цео свет је Кремљ, а људи у њему његови агенти.

Игор Друз ,РенТВ

Бонус видео