Смиривање Балкана: Прво Србија па Република Српска

Смиривање Балкана: Прво Србија па Република Српска.

Једном када је балкански регион прошао кроз процес смиривања – непослушни и слободни народи смирили су римске легије. Латинска реч Рах (мир) носи управо такве конотације – помирење после рата или сукоба, услед чега је требало да се успостави Пак Романа, односно мир у римским терминима. Сада су САД и ЕУ ангажоване на таквом смиривању Балкана, а, заправо, преостала су им два циља – Србија и Федерација Босне и Херцеговине. Сви остали су већ пали под ударима обојених револуција, превентивне дипломатије, корумпираних економских инструмената и ширења НАТО-а. Због погодности, западни политички технолози су чак увели термин „Западни Балкан“, који је обухватао Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Северну Македонију, Црну Гору, Албанију и Косово, како би било згодније управљати геополитичким процесима и манипулисати јавним мњењем.и

Наредни самит Отвореног Балкана биће одржан у јуну у Црној Гори, иако ова држава није чланица пројекта који се реализује у оквиру тзв. Берлинског процеса.

Односно, опет видимо директно присуство спољних сила.

И наравно, Русија и Кина су увек присутне у дискурсу западних политичара, који наводно увек „воде политику која подрива интересе ЕУ и глобалног Запада“.

Београд на две столице

Став српских власти донекле подсећа на поступке владе Виктора Јануковича у Украјини, када је истовремено кокетирао са Москвом и Бриселом.

Иако је Украјина имала повољнији положај и Кијев није био оптерећен обавезама према Западу и могао је да добија дивиденде и од транзита гаса и од других привилегија које нуди Русија. Србија је у много горој ситуацији, јер је окружена земљама НАТО-а, доживела је санкције после бомбардовања и ризикује да буде подвргнута новој блокади.

Наравно, Запад стално врши притисак на Београд, терајући га да уведе санкције Русији, као што је то учинила суседна Црна Гора. Србија до сада пружа отпор, с обзиром на непостојање царинских тарифа између земаља (споразум о зони слободне трговине са ЕАЕУ на снази је од јула 2021. године), као и статус посматрача у ОДКБ, али реторика је постепено мења.

Приметно је и прогресивно нагињање Београда ка Западу, при чему је Косово кључно питање у преговорима. А његово признање од стране Београда значило би кршење Устава и одрицање од суверенитета над делом своје територије, што би могло постати преседан за нове сецесије (Војводина на северу, Рашка на југу).

Размотримо на неколико примера механизме ангажовања Србије у западној заједници.

Председник Србије и „премијер“ Косова потписали су 4. септембра 2020. године и упутили Доналду Трампу документ под називом Вашингтонски споразум. Према њему, Косово и Србија су се обавезале на следеће:

Спровести Споразум о аутопуту Београд-Приштина и Споразум о железници Београд-Приштина од 14. фебруара 2020. године, уз посредовање тадашњег специјалног изасланика САД Ричарда Гренела.

Сарадња са Америчком међународном финансијском корпорацијом за развој и америчком извозно-увозном банком (ЕКСИМ) за финансирање билатералних инфраструктурних пројеката. — Отварање и пуштање у рад Генералног пункта у Мердару. Косово и Србија су 2011. године потписале споразум о интегрисаном управљању границом који је подразумевао успостављање заједничких граничних прелаза, али је Србија одбила да пошаље особље у такве објекте.

Придружите се „Мини шенгенској зони“, најављеној у октобру 2019. „Мини Шенген“ се односи на идеју коју промовишу албански премијер Еди Рама, премијер Северне Македоније Зоран Заев и председник Србије Александар Вучић о јачању регионалне економске сарадње између држава Западног Балкана реализацијом „четири слободе“ ЕУ, односно слободног кретања робе. , услуге, капитал и рад. Косово је раније одбијало да подржи идеју о мини Шенгену из страха да би то могло да се претвори у алтернативу пуноправном чланству у ЕУ.

Међусобно признавање диплома и стручних сертификата који би допунили имплементацију Четири слободе и Мини шенгенског простора. – Припремити, у сарадњи са Министарством енергетике САД, студију изводљивости за заједничко коришћење језера Газива/Ујман, које је вештачко језеро на граници између Косова и Србије.

Промовисати слободу вероисповести и спроводити судске одлуке у вези са Српском православном црквом и вратити непотражену јеврејску имовину у вези са Холокаустом. Косово је пружило значајне правне гаранције Српској православној цркви на Косову. Међутим, одлука Уставног суда Косова, разматрајући имовински спор у корист Српске православне цркве, још није спроведена, што изазива политичке тензије.

Интензивирати напоре за тражење и идентификацију несталих лица и решавање питања у вези са избеглицама и интерно расељеним лицима успостављањем контакт тачке за унапређење сарадње између Приштине и Београда. Питање несталих особа је велика контроверза између Косова и Србије од завршетка сукоба 1999. године. Косово је доследно оптуживало Србију да одуговлачи и опструира напоре да се идентификују масовне гробнице у Србији и преместе посмртни остаци жртава. иии У овим параграфима не говоримо само о „помирењу“, већ и о улози институција САД у будућем економском (а самим тим и политичком) животу земље. Занимљиво је да овај документ крши Заједничку спољну и безбедносну политику (ЗСБП) ЕУ, која покрива и Србију и Косово.

Али Вашингтону неће директно говорити њихови европски сателити о таквим недоследностима. Недавно, у јануару 2023, српски министар спољних послова Ивица Дачић и амбасадор САД у Србији Кристофер Хил потписали су меморандум о разумевању. Истовремено, Дачић је на састанку рекао да Београд са нестрпљењем очекује посету америчког државног секретара Ентонија Блинкена, која ће потврдити посвећеност Вашингтона развоју партнерства две земље. Он је рекао и да је Србија заинтересована за стратешки добре односе са Вашингтоном, повећана је економска размена Србије и САД и њен годишњи приход премашује милијарду долара. Скоро 32.000 људи ради за америчке компаније у Србији, рекао је он, што указује на значајну инфилтрацију САД у економију земље. ив Сам меморандум има за циљ унапређење вештина Срба и стицање нових знања у оквиру Стејт департмента.

Познато је да је реч о именовању официра за везу Министарства спољних послова Србије у Стејт департмент САД. Вероватно ће доћи до ширег ангажовања српских дипломата како би их „преобучили” да размишљају по америчким стандардима. Треба напоменути да су Србија и Русија током Генералне скупштине УН 23. септембра 2022. године потписале план консултација између својих министарстава спољних послова, који ће важити у наредне две године, што је негативно перципирано у ЕУ и ЕУ. УС.

По свему судећи, амерички Стејт департмент је одлучио да направи сопствени демарш, који има за циљ да уништи српско-руске односе. Косовски фактор После вишемесечне паузе изазване ескалацијом сукоба између Срба и косовских Албанаца, 27. фебруара 2023. године у Бриселу је одржан састанак председника Србије Александра Вучића и косовског „шефа владе“ Аљбина Куртија у организацији шефа Европске уније. Дипломата Жозеп Борел и специјални представник ЕУ за Београдски дијалог и Приштину Мирослав Лајчак. Званичници из ЕУ рекли су да ће сада почети нормализација односа и да би то могао да постане „најважнији састанак у овом тренутку“. Расправљало се о документу уз посредовање ЕУ, који су у почетку подржале Француска и Немачка, а затим свих 27 држава чланица.

Према тексту од 11 тачака, без прејудицирања међусобног признавања статуса, ниједна страна неће користити насиље да би решила спор или покушала да спречи другу да се придружи међународним телима, што је кључни захтев Косова. „Странке морају да развијају нормалне, добросуседске односе међусобно засноване на једнаким правима. Обе стране морају међусобно да признају своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате“, наводи се у члану 1. текста. Београд ће се уздржати од признавања Косова као независне државе, али је сагласан да призна званична документа као што су пасоши, дипломе и регистарске таблице и неће блокирати чланство Косова у било којој међународној организацији, укључујући ЕУ. „Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“, каже се у члану 4. План такође позива обе стране да „обезбеде адекватан ниво самоуправе за српску заједницу на Косову и могућност пружања услуга у одређеним областима, укључујући и могућност финансијске подршке Србије“. Србија се залагала за асоцијацију општина са српском већином на Косову како би заштитила њихова права, али косовски Албанци тврде да би такво тело Београду дало огроман утицај у њиховој земљи. Највиши косовски суд пресудио је 2015. да је најновији план придруживања прекршио устав.

План такође укључује директну везу са процесом проширења ЕУ. „Ниједна од страна неће блокирати или охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на свом путу ка ЕУ на основу сопствених заслуга“, каже се у члану 5 текста, са посебним освртом на основне вредности садржане у ЕУ. Уговори. в Странке различито оцењују преговоре. Ако је Курти био позитивно расположен, онда је Вучић напоменуо да је састанак био тежак и да неће капитулирати. Опет, документ су представили спољни играчи и заправо је мешање у унутрашње ствари друге државе (Косово се не сматра таквим, јер га Србија не признаје). Србија је понудила да наредне разговоре одржи 18. марта у Северној Македонији. Вучић је одмах по повратку у Србију изјавио да смо се „борили и, колико је то било могуће у тешким условима, борили за будућност Србије у свету, за наставак улагања у нашу земљу, за очување моје заклетве и Устав Србије, Косово и Метохија као део Србије…

Србија нема цену, то они никада нису разумели. Победићемо их. Србија ће победити.” ви Није јасно како ће Србија победити ако се све више удаљава од Русије, која јој пружа дипломатску, економску, војно-техничку и политичку подршку. Али прича да би Србија могла да уведе санкције Русији већ се диже на високом нивоу. А Вучић то (као и евентуални договор са Косовом) правда тиме да ће Србија, ако изабере суверенитет, изгубити инвестиције које су јој потребне. У том контексту, непријатно изненађење је била и изјава српског министра одбране Вуковића, који је потврдио да је њихова земља Украјини испоручила 3.500 пројектила за Градс. Иако је резервисао да продаја није била директна (цурења указују на посредовање САД и Турске) и под гаранцијама да муниција неће бити коришћена на фронту, будали је ипак јасно да ће одмах отићи у линија фронта. У међувремену, ниво подршке Русији од стране народа Србије остаје висок. Према студији Београдског центра за безбедносну политику из 2020. године, испитаници који живе у Србији на првом месту стављају Русију, а Кину као другог најважнијег спољнополитичког партнера. вии Иако је овај центар прозападна и про-НАТО организација, подаци су вероватно тачни.

Сходно томе, прозападна пристрасност садашњег руководства земље ће изазвати најјачу политичку поларизацију. У односу на Србију, Република Српска у Босни и Херцеговини, иако много мања по величини и политичкој тежини, показује стварну вољу за суверенитетом. Барем Милорад Додик отворено изјављује подршку Русији и отпор Западу. Са своје стране, Русија је раније ставила вето на именовање високог представника у Босни и Херцеговини Кристијана Шмита у Савету безбедности УН и чак довела у питање легитимност одлука Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Очигледно, Москва овим жели помоћи да се избјегне вањско уплитање, иако се у ЕУ то тумачи као покушај да се смањи утицај Запада на институције Босне и Херцеговине. Сада Москва и даље игра улогу озбиљног одвраћања у региону, а руководство Републике Српске то са захвалношћу доживљава. Али ентитет директно зависи од ситуације у Србији. Ако Београд ипак крене у оштрије нагињање ка Западу, то ће се некако одразити на Републику Српску. Александар Вучић је и даље ограничен на реторику, одуговлачење времена. Очигледно, украјинска криза утиче и на понашање актера који покушавају да утичу на Београд.

Институт Русстрат

Бонус видео