Француска и неоколонијализам у Африци

Француска и неоколонијализам у Африци.

Француске војне базе на Црном континенту.

Растуће интересовање за Африку и активно деловање низа водећих земаља на проширењу свог утицаја на овом континенту није могло да не привуче пажњу француских власти. На крају крајева, више од половине афричких земаља има француски као државни језик, директно наслеђе колонијалне прошлости. Неко време у Паризу су били уверени да ће староседеоци бити вечно захвални матици само зато што су их Французи увели у европску културу. Међутим, стварност је натерала становнике палате на Јелисејским пољима да се растану од илузија.

Француска је у својим бившим колонијама суочена са растућим утицајем Кине, Русије, па чак и Турске, док позиција француског бизниса на континенту стално слаби, али антифранцуско расположење међу афричком омладином, посебно у Сахелу и Централној Африци, напротив, расте. Један од главних разлога за овакав став сматра се политика коју Париз води да подржи ауторитарне режиме у замену за одржавање француског присуства.

Уследила је поновна процена ситуације и бјесомучна потрага за начинима да се поврати изгубљена позиција. Покушаји су били под различитим председницима – и Н. Саркозијем и Ф. Оландом, али су резултати били разочаравајући. Е. Макрон је, дошавши на власт, почео да диверзификује приступе. Према анкетама, шест од десет Француза сматра да је француско присуство у Африци веома важно, а то је утицало и на активност Макронове администрације.

Уочи избора за други председнички мандат, Макрон је Африку прогласио приоритетом у својој спољној политици. Он је обећао да се Француска неће мешати у унутрашње ствари афричких земаља и да ће са њима успоставити партнерство. Макрон је још 2017. године, говорећи студентима Универзитета Уага И (Буркина Фасо), обећао да ће ставити тачку на постколонијалну политику и почео да предузима кораке без преседана: отварање архива, враћање музејских антиквитета и културних артефаката у афричке земље. Представници младих из 12 земаља позвани су на Француско-афрички самит у Монпељеу 2021. године, а модерирао је чувени камерунски филозоф Ахил Мбембе.

Од 2017. године Емануел Макрон је имао 19 посета афричким земљама. Следећа турнеја, током које је покушао да се фокусира на пословну и хуманитарну сарадњу, одржана је  почетком марта . Истовремено, Француска настоји да развија економске односе са земљама континента енглеског и португалског говорног подручја, са којима није повезана наслеђем колонијалне прошлости.

Макрон је за пет дана посетио четири афричке престонице: Либревил (Габон), Луанду (Ангола), Бразавил (Република Конго) и Киншасу (Демократска Република Конго, ДРЦ). У Габону је француски лидер, заједно са председником Али Бен Бонгом, копредседавао самитом Оне Форест о заштити тропских шума у ​​басену Конга, најдубљег на планети и најпроточнијег у Африци. Демонстрирајући зелену агенду, Макрон је вредно избегавао да помене да су француске трупе из Централноафричке Републике повучене у децембру прошле године управо у Габон. Тамо се налази војна база, која делује као логистички центар за француске снаге које учествују у операцијама у Централној Африци.

Макрон је у Луанди присуствовао економском форуму којем је присуствовало више од 50 француских компанија, укључујући нафтног гиганта Тотал Енергиес , ​​који има дугу историју у Анголи и један је од лидера у производњи на мору. На састанку са председником Анголе Жоаом Лоренсом, стране су разговарале о питањима безбедности хране и ситуацији у суседном ДРЦ. Овај разговор је посебно био значајан уочи пута француског председника у Киншасу, где је кренуо за Анголом и краткотрајно заустављање у Бразавилу, где се састао са председником Републике Конго Денисом Сасу Нгесом.

Председник Француске је свечано дочекан у Луанди. Фото: АП

Макрон је у Киншаси учествовао на економском форуму где је најавио издвајање 34 милиона евра за хуманитарну помоћ ДРЦ. Количина је скромна, а пилула је заслађена најавом Европске уније о отварању хуманитарног ваздушног моста за испоруку помоћи сукобом погођеним источним регионима ДРЦ. Ситуација на истоку земље је близу катастрофалне због офанзиве групе Покрет 23. март. Ова побуњеничка организација конгоанских Тутсија ослања се на подршку Руанде, а на истоку ДРЦ-а делује укупно око 120 наоружаних група. Мировни контингент УН, који је стациониран у земљи од 1999. године, наоружан је оклопним возилима, јуришним хеликоптерима и борбеним авионима. Одржавање мисије кошта милијарде долара, али крвопролиће се наставља, достижући ниво геноцида на истоку.

Током разговора, председник ДРЦ-а Феликс Чисекеди поново је директно оптужио Руанду да је умешана у сукоб, али се Е. Макрон уздржао од критике земље са којом је Париз не тако давно успео да нормализује односе. Он је само позвао све стране, укључујући Руанду, да “преузму одговорност” за ситуацију.

Председник ДРЦ-а Феликс Чисекеди говори на Економском форуму у Киншаси поред Емануела Макрона. Фото: Џастин Макангара, Ројтерс

Крајем фебруара Е. Макрон је одржао уводни говор који је изазвао велики одјек у Француској. Говор је имао за циљ да покаже колико је Париз напредовао у спровођењу своје стратегије у Африци. Успеси се не виде, већ напротив, посебно после низа војних удара који су се десили у низу земаља 2020-2022. Као резултат тога, прошле године су француске трупе повучене из Централноафричке Републике и Малија, а већ у фебруару ове године, војна лица која су тамо стационирана од 2009. напустила су Буркину Фасо. Након тога, нове власти земље отказале су споразум о војној сарадњи са Француском, потписан у априлу 1961. године.

Макрон је овакав развој догађаја оправдао спровођењем планова који предвиђају „осетно смањење” француског војног присуства на континенту. Међутим, у исто време на територији шест земаља континента до данас остаје око шест хиљада француских војника. Највећа француска војна база у Африци налази се у Џибутију. Стратешка локација базе на Рогу Африке омогућава приступ Црвеном мору и Индијском океану и у великој мери олакшава операције у источној Африци и на Блиском истоку.

У Сахелу се налазе четири француске војне базе: у Сенегалу, Нигеру, Чаду и Обали Слоноваче. Војна база у Сенегалу служи као чвориште за логистичку подршку, прикупљање обавештајних података и праћење ситуације у западној Африци, док се база у Обали Слоноваче користи за обезбеђење безбедности и интереса Француске у Гвинејском заливу. Француска база у Чаду делује као центар подршке опозиционим покретима и терористичким групама у Централноафричкој Републици, које се боре против централне владе земље.

Планови француске владе предвиђају постепено смањење броја војника у Сенегалу, Обали Слоноваче и Габону на ниво од највише 300 војника. Базе у западној Африци наставиће да функционишу, али је планирано да буду трансформисане у такозване академије, које ће заједнички водити француско Министарство одбране и војни ресор земље домаћина. Француском војном особљу биће додељена улога инструктора за обуку и образовање националних армија, са акцентом на школовање лојалних официра. Значајно је да смањење контингента неће утицати на базе у Џибутију, Чаду и Нигеру.

Антон Веселов/Васељенска/ФСК.РУ

Бонус видео