Капетан који је спасавао ЈАТ-ове флоте током НАТО бомбардовања: Оставио сам сина и жену, нисам знао шта ће се десити

Капетан који је спасавао ЈАТ-ове флоте током НАТО бомбардовања: Оставио сам сина и жену, нисам знао шта ће се десити.

Када је 24. марта 1999. године почело НАТО бомбардовање Југославије, пилот Стеван Игњатовић и његове колеге били су спремни да положе животе на браник отаџбине. Само четири дана касније пружила им се прилика да докажу патриотизам. Полетели су са београдског аеродрома у тренутку када су на њега пале четири ракете.

“Мој колега Сава Остојин, који је био старији капетан од мене, седео је на левом седишту, ја сам био на десном, док је „флајтер“ седио између насСа нама у кабини је био колега Бобан Живанић, који је рекао да, ако треба да се гине, хоће да буде са нама у посади” – рекао је Игњатовић.

Њихов „боинг 747“ је први полетио са београдског аеродрома.

Тачно у 12 сати и један минут напустили су писту и за 12 минута стигли у ваздушни простор Румуније.

“Имали смо среће да нас не погоди нико од наших, нити иједан од 200 непријатељских авиона, који су били изнад Србије са разноразним задацима од бомбардовања, пресретања, ометања. Нико од њих нас, на срећу, није пресрео, ни оборио. У том тренутку, оставио сам сина од девет година код куће и жену, нисам знао шта ће се десити, али сам веровао у најбоље” – казао је Игњатовић за „Новости“.

Уместо одликовања, оптужили су нас да смо били људи Слободана Милошевића

У акцији спасавања ЈАТ-ове флоте пилоти су пребацили 12 авиона за Румунију.

“Сви смо успјели да полетимо и слетимо, а колега Остојин и ја имали смо част да будемо први. Касније, са доласком демократије, платили смо високу цену због тога. Уместо одликовања, оптужили су нас да смо били људи Слободана Милошевића. Не знам шта су ти људи мислили да је требало да радимо. Можда да оставимо авионе да их НАТО бомбардери полупају, као што су разне фабрике и институције” – упитао је Игњатовић.

Шиканирање војника НАТО пакта

Нагласио је да је данас поносан на то што су он и његове колеге урадили 28. марта 1999.

“Одлуку да се ЈАТ-ова флота спасава донела је Влада Србије, а тадашњи директор националне авио-компаније Жика Петровић је овластио руководиоце разних типова авиона да позову одређени број пилота да је спроведу. Сви су првог дана дошли на састанак, али већ сутрадан, када су схватили да је задатак ризичан и да може да се погине, пуно колега се није појавило” – рекао је капетан, па наставио:

“Некако смо успели да саставимо посаде за 12 авиона. Румунија је дозволила да изађемо из нашег ваздушног простора, а онда нас је тамо заробила месец дана. Нису нам дали да идемо даље. Трпели смо шиканирање војника НАТО пакта, али смо им се реванширали на српски начин” – казао је Игњатовић.

Шпијуни дошли да надгледају

Пилоти су били смештени у луксузном хотелу у Букурешту. Кад су они дошли, хотел је био празан.

“За три дана хотел се напунио. Осим нас, дошли су и разноразни шпијуни да нас надгледају. Свакодневно смо инсистирали да нам допусте данаставимо даље. План је био да идемо за Русију или Белорусију, или да се неки авиони, које је ЈАТ изнајмљивао, врате у Северну Африку. Они то, међутим, нису дали” – рекао је капетан.

После месец дана, аутобусом су депортовани из Темишвара за Београд.

“Било је то као у филму „Ко то тамо пева“. Хоћемо ли, нећемо ли, кад ћемо, да ли да пређемо мост, да ли да чекамо ноћ или дан… Било је то интересантно путовање, пуно смеха, завитлавања. На крају, кад смо стигли у Београд, сачекала нас је цијела екипа која нас је испратила са сузама у очима. У њиховим очима блистале су сузе радоснице. Јер, сви смо се вратили, живи, здрави испремни да идемо даље” – испричао је, између осталог, Игњатовић.

Игњатовић се пензионисао пре десет година. Отишао је у пензију као пилот „Ер Србије“. Иза себе има више од 20.000 сати летења и 12.500 летова на чак три авиона.

Борба.ме

Бонус видео