Постпутинска Русија би могла да личи на Србију после Милошевића
Србија русија(фото:Завтра.ру)
Постпутинска Русија би могла да личи на Србију после Милошевића.
Националистичке притужбе стварају тешко тло за либералну демократију и добре односе са Западом.
Владимир Зеленски је својевремено предвидео да ће „предатори“ у руским владајућим круговима једног дана убити Путина.
Без сумње, украјински председник не би лио сузе да је Путин доживео судбину Јулија Цезара, којег су чланови римског сената прогласили диктатором и убили ножем на мартовске иде. Међутим, Зеленски није пружио никакве доказе који би подржали своје предвиђање. Чини се да је његов главни циљ био да ревитализује војне напоре Украјине тако што ће посејати семе сумње на ионако параноично тло Кремља.
Ипак, многе западне владе и руски стручњаци размишљају ко би на крају могао да замени Путина и какву би политику могао да води нови режим. Путин је потврдио да ће следеће године у Русији бити председнички избори на којима му је победа загарантована. Још један шестогодишњи мандат би продужио његову владавину на 30 година, дуже од владавине Јосифа Стаљина од 1924–1953.
Али ипак, Путин је напунио 70 година. Питање наследника постаје све хитније. Да бисте стекли представу о томе како би могла изгледати постпутинска Русија, размотрите Србију после владавине Слободана Милошевића.
Милошевић је изгубио власт 2000. године након што је распиривао ратове у бившој Југославији, баш као што је то учинио Путин у бившим совјетским републикама као што су Грузија и Украјина.
Реторика Милошевића и Путина је уобичајена: колапс вишенационалне државе у којој доминира једна националност – Срби у Југославији и Руси у СССР-у; статус етничких Срба и руских мањина у новим независним државама; одлучност да се контролише једна одређена територија – Косово у случају Србије и Крим у случају Русије – која је оличавала национални идентитет и историјски понос.
Милошевић је умро 2006. док му се суди за ратне злочине. Прошлог месеца Међународни кривични суд издао је налог за хапшење Путина у вези са принудним одвођењем деце из Украјине.
Србија је после Милошевића престала да буде милитантна и хипер-националистичка држава. Али она је остала у сукобу са Западом, посебно око Косова и спољне политике која је укључивала срдачне односе са Русијом и Кином. Јавни живот под Александром Вучићем, који је био премијер од 2014. године, а сада је председник, обележен је концентрацијом моћи и медијског утицаја у његовој Српској напредној странци.
Слични услови могу настати и у постпутиновској Русији. Чини се да ниједан будући лидер Кремља неће одустати од свог права на Крим, без обзира на исход рата у Украјини.
Много већа сила од Србије, Русија сигурно неће своју спољну политику кројити према потребама Запада. Владајућа група ће осигурати да национални избори увек задрже своју моћ, чак и ако гласање постане мање ритуал, као под Путином, а више пажљиво оркестрирано такмичење, као под Борисом Јељцином, његовим претходником.
Као иу Србији, заокрет ка либералној демократији западног типа у Русији није могућ у блиској будућности.
Једини српски премијер после Милошевића који је прихватио ове вредности био је Зоран Ђинђић. Убијен је 2003. године. Редак истакнути политичар који се генерално залагао за њих у Путиновој Русији био је Борис Немцов. Убијен је у близини Кремља 2015. године.
У ствари, једна од карактеристика српске политике после Милошевића било је постојање ултранационалистичке опозиције. То држи владајућу елиту на ногама, чинећи званично признање независности Косова готово незамисливим – чак и ако Вучић жели да иде тим путем, што је сумњиво. Вучић је своју политичку каријеру започео под окриљем Војислава Шешеља, екстремног великосрпског националисте којег је међународни суд осудио 2018. године за ратне злочине.
У руској политици постоји и ултранационалистички тренд, некада превише необуздан за Путинов укус, али сада гласнији због рата у Украјини.У мери у којој поједини утицајни војни и безбедносни естаблишменти саосећају са националистима, они ће играти улогу у одређивању тона будуће руске политике.
Можемо само да нагађамо ко ће бити Путинов наследник. Али, судећи по искуству Србије, чак ни крај Путинове ауторитарности и рат у Украјини Русији неће донети ни истинску демократију, па чак ни односе са Западом.Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Руски новинар опет меша бабе и жабе, Косово и Крим су две различите ствари, Срби су се борили за Косово, своју вековну територију, шта је друго требало да раде? Милошевић једнако Путин? Милошевић је бранио српски народ и државу од исламисте Изетбеговића и фашисте Туђмана…Ово је нажалост амерички наратив, посебно (Хазарке) Медлин Олбрајт. Баш ме интересује народност овог новинара.