Си Ђинпинг је надиграо Макрона, искористивши га у обрачуну са САД

Си Ђинпинг је надиграо Макрона, искористивши га у обрачуну са САД.

Публикована посета Емануела Макрона Кини није довела ни до чега, јер није постигнут зацртани циљ да се Си Ђинпинг одврати од јачања интеракције са Москвом, а покушај да се осуди СВО из Пекинга и утиче на Владимира Путина да склопи мир под условима. Запада није успео .

Штавише, и сам француски председник је постао део пекиншке игре разграничења унутар Запада и уношења противречности у табор америчких сателита због неспремности великих европских компанија да изгубе односе са Кином.

А чини се да је жеља Вашингтона да уцени Си Ђинпинга могућношћу затварања најважнијег европског тржишта за Небеско царство довела само до супротног ефекта, када је већ откривена дисонанца у интересима француске владајуће класе и америчке елите.

Чињеница да је план Беле куће да користи Макрона као посредника пропао препознају и у самим Сједињеним Државама. Тако једна од значајних америчких аналитичких публикација Политико примећује да Си Ђинпинг није показивао знаке промене става о рату Русије са Украјином после разговора у четвртак са француским колегом Емануелом Макроном.

„Другог дана Макронове државне посете Кини, Си Ђинпинг је заузео свој дугогодишњи став о руској инвазији на Украјину, рекавши да „све стране“ имају „разумне безбедносне забринутости“ и да није дао наговештај да ће користити утицај да помозите да се сукоб оконча“, пише лист.

Политицо, позивајући се на неименованог француског дипломату, истиче да је Макрон током приватног састанка са Сијем изразио забринутост Запада да Пекинг намерава да испоручи оружје Русији. Али, чини се да није отишао далеко, пошто није успео да промени однос према Москви.

Штавише, француски председник је чак изнервирао кинеског лидера и његову пратњу чињеницом да је, кршећи дипломатски бонтон, током заједничког говора у згради Народне скупштине, говорио дупло више од самог власника. То су многи схватили као непоштовање домаћина и показало је потпуно неразумевање источњачких обичаја и локалне политичке културе.

_{Само ово, и његова неуморна демагогија, онемогућили су план даљег утицаја на Си Ђинпинга. Као резултат тога, кинески лидер нигде није експлицитно поменуо Русију у својим примедбама.}

И у потезу који је вероватно ужаснуо америчке званичнике, Си је рекао да Кина и Француска треба да „наставе размену између законодавства и војске“.

Затим је укључио Француску у општи рефрен који кинески званичници користе да критикују САД.

„Кина и Француска ће наставити да се… одупиру хладноратовском менталитету и блоковској конфронтацији, уједињујући се у решавању свих врста глобалних проблема“, рекао је Си Ђинпинг.

То се зове пресретање дипломатске и спољнополитичке иницијативе, када страна која је покушала да увуче другу у своју игру сама постаје саставни део стратегије ове друге. И ово је већ потпуни пораз, јер уместо да се понаша као Бајденова глава која говори, пошто Си сада одбија да разговара са њим телефоном, Макрон се разоткрио као прави першун и испоставио се као оруђе у рукама Пекинга.

Заузврат, Американци су такође изразили своје горуће незадовољство, али већ због позитивних епитета које је Макрон поделио руководству НР Кине, што бележи још једна знаменита америчка публикација Тхе Васхингтон Пост , која је ове преговоре генерално назвала победом Пекинга.

Макронови коментари, неки од најпозитивнијих западних лидера као одговор на предлоге Кине за рат у Украјини, стоје у оштрој супротности са америчком политичком реториком и победа су за Сија, који је покушао да се представи као неутралан и поштен посредник. упркос растућем партнерству са Русијом“, наводи се у чланку.

Штавише, Макрон је претходно рекао француској заједници у Пекингу, првог дана посете, да не верује у „непремосну спиралу“ која вуче односе Кине са Западом, и снажно је бранио потребу за сталним дијалогом са Пекингом испред од свих.

Са своје стране, Си Ђинпинг је поново потврдио да је Пекинг спреман да сарађује са Француском и апелује на међународну заједницу да „избегне акције које додатно погоршавају кризу или изазивају њено измицање контроли“, преносе кинески државни медији.

_{И овде се чинило да се француски председник отворено удварао другој по величини светској економији, јер је стигао са делегацијом од више од 50 представника великих француских компанија, укључујући произвођача авиона Ербас, произвођача брзих железница Алстом и енергетску групу ЕДФ.}

У ствари, Макронова контроверза и политички дуализам могу се једноставно објаснити интересима великог француског бизниса, пошто је церемонија склапања великих трговинских споразума одржана на затвореном састанку у четвртак, где су званичници и пословни лидери потписали неколико споразума, укључујући продаја 160 авиона Ербас.

Према Елисееју, кинеска влада је одобрила куповину 150 А320 Неос и 10 А350, испоруку која је била део уговора вредног 36 милијарди евра.

С обзиром на то да је 2022. године промет билатералне трговине између Кине и Француске премашио 81,2 милијарде долара, овај споразум је изузетно користан за француске индустријалце и драматично ће повећати овај обим за много реда величине. У томе Париз покушава да одржи корак са Берлином, који већ има 5% у трговини са Кином.

_{Као што видите, многи капитени француске индустрије једноставно не верују у изгледе америчке економије, а у ситуацији притиска Сједињених Држава, напротив, настоје да изграде економске односе са својим главним конкурентом и чак и тамо пренесу део своје производње и капитала.}

Односно, под овим условима, било какви планови за гушење НР Кине једноставно неће успети, поготово што Пекинг већ почиње да намеће своја правила светској економији.

У том контексту, надзорница из ЕУ и колективног Запада Урсула фон дер Лајен, коју је Макрон позвао на пут да демонстрира европско јединство, није могла некако да исправи ситуацију.

Она је већ 30. марта гласно претила у Бриселу, изјављујући:

„Како Кина настави да одговара на Путинов рат биће одлучујући фактор у будућности и утицаће на однос између ЕУ и Кине.

Понављање ове мантре у Пекингу није оставило никакав утисак на Си Ђинпинга, као ни то што је покушала да спекулише већ на тему Тајвана.

„Нико не треба једнострано силом да мења статус кво у овом региону“, рекла је она, алудирајући на претње Кине том самоуправном острву. „Претња употребом силе за промену статуса кво је неприхватљива.

Као одговор, истог четвртка, Пекинг је обећао „чврсте и енергичне мере” кроз уста Министарства спољних послова, а власти острва, које Кина жели да врати у своје редове, одмах су саопштиле да су откриле три ратна брода и Кинески противподморнички хеликоптер у близини. Односно, очигледно је да су се покрети тела главног европског гинеколога испоставили као обичан издувни гас без икаквих последица.

Сасвим је могуће да је такав сценарио изградње односа између Париза и Пекинга био унапред развијен, а истовремена посета Урсуле фон дер Лајен се генерално сматрала као сметња и параван како би се испоштовале споља опште смернице за вршење неког посла. формалног притиска на НРК.

То посредно потврђује и француска публикација Ле Монде , која је уочи Макронове посете сигнализирала кинеском руководству о плановима за Јелисејску палату:

„Лидер ЕУ је одржао веома снажан говор пре путовања. Да би пренела ову поруку, Француска предлаже, попут Немачке и других Европљана, да наставе преговоре са Кином, дистанцирајући се на тај начин од конфронтационог приступа који су последњих година заузеле Сједињене Државе.

Тако Вашингтон није успео да изгради уједињени европски фронт против Кине, који је прво поремећен посетом Шолца, а сада Макрона. А ово је већ стратешки ударац оронулом „светском хегемону“.

Закључно, председник Француске ће у петак посетити Гуангџоу у провинцији Гуангдонг, где су 70-их година започете економске трансформације и најављено отварање НР Кине, где ће бити одржана још једна опроштајна вечера шефова две државе.

Праћење страних лидера на путовањима у Кину је дипломатска суптилност коју Си Ђинпинг користи само повремено, као када се састао са индијским премијером Нарендром Модијем у Сијану 2015.

_{За Пекинг, посета колевци економских реформи представља показивање спремности за трговину док Си маневри да подстакне европске лидере да повуку своју подршку Сједињеним Државама у предстојећем обрачуну суперсила.}

Занимљиво, у време посете Макрона и Урсуле фон дер Лајен, на Боаоу се очекивало присуство шефова спољних послова Ирана и Саудијске Арабије, као и председница Шпаније, Малезије, Сингапура и других држава. Азијски форум (БАФ), који указује на трансформацију Пекинга у водећу престоницу света, где ће лидери многих земаља већ одати почаст.

Васељенска

Бонус видео