“Њујорк тајмс”: Бесни пољопривредници угрожавају јединство Европе око Украјине

После више од годину дана изненађујуће чврстог европског јединства у подршци Украјини, зрна раздора постали су бесни пољопривредници пише “Њујорк тајмс”.

Са проблемом су се суочили пољопривредници широм Европе, јер је преобиље украјинских житарица и других производа преполовило вредност производа домаћих фармера.

Владе широм источне и централне Европе суочавају се са избором између солидарности са Украјином и сопственим опстанком.

Један од њих је румунски фармер Роберт Виеру, који је за “Њујорк тајмс” рекао да су цене толико ниске због поплаве јефтине хране из Украјине, да кад би продао своје жито по мањој цени у односу на то колико је уложио у усеве.

“Жао ми је због њих, али срце ми се слама због себе”, рекао је Виеру о Украјинцима који живе преко оближње границе у делти реке Дунав у Румунији, док је отварао клизна врата бетонске штале, до врха испуњене прошлогодишњим непродатим житом.

Проблем који има Виеруа деле фармери у Пољској, Мађарској, Словачкој и Бугарској, пише “Њујорк тајмс”.

Тржишне снаге, подстакнуте профитерством, претвориле су амбициозни напор Европске уније да изађе у сусрет Украјини да извезе своју жетву и ублажи оно што су Уједињене нације прошле године описали као “глобалну кризу глади без преседана” у извор политичке поделе и економских невоља у Европи.

Неред није избрисао снажну јавну подршку Украјини, али је изазвао озбиљна трвења унутар европског блока и покварио расположења у региону који је био бастион углавном непресушна подршка Украјини. Предлог Европске комисије од 100 милиона евра за обештећење пољопривредника није учинио довољно да ублажи тензије.

Током протекле недеље, међутим, свих пет земаља увеле су строга ограничења на увоз украјинског жита, а само Румунија је прошла без потпуне забране.

“Не можемо да се такмичимо по овим ценама. Нико не може да се такмичи”, рекао је Богдан Дедиу, власник породичне фарме у округу Галати на Дунаву. “Наравно да желимо да помогнемо Украјини. Али такође имамо породице и децу.”

За разлику од господина Виеруа, он је продао своје усеве убрзо након прошлогодишње жетве — непосредно пре него што су цене пале — али себе и даље види “као колатералну штету рата”, пише “Њујорк тајмс”, а преноси РТ.

Док су цене падале, транспортни и други трошкови су порасли док се украјинско жито сливало у главну речну луку за пољопривредни регион округа Галати. Пошиљке украјинског жита прошле године преко луке Галати порасле су више од 90 пута у поређењу са 2021. годином.

Лука је ретко превозила украјинско жито све док Европска унија није уложила 2 милиона евра у поправку давно напуштене пруге широког колосека како би возови из Украјине и Молдавије, који користе различите колосеке, могли директно да превозе жито.

Одатле је највећи део житарица требало да буде пребачен баржом унутрашњим пловним путевима до црноморске луке Констанца за отпрему у Африку и друга места. Велики део је ушао на домаће тржиште Румуније.

Флорин Чолаку, извршни директор Клуба румунских пољопривредника, рекао је да су фармери у његовој земљи изгубили 3,5 милијарди евра од фебруара прошле године због ниских цена и већих трошкова производње и транспорта.

О напорима Европске уније да помогне Украјини, рекао је: “Намере су биле добре, али резултати су били веома лоши. Чак половина житарица предвиђеног за транзит кроз Румунију у оквиру европског програма, остала је у земљи.”

БОНУС ВИДЕО: