Александар Кравченко: Сукоб на Косову је највероватније при крају

Александар Кравченко: Сукоб на Косову је највероватније при крају.

Сукоб на Косову се ближи крају у виду коначног пораза Срба, чије је руководство изабрало интеграцију на Запад као генералну линију.

Ово је за ПолитНавигатор изјавио Александар Кравченко, шеф организације Косовског фронта, ветеран војних операција за српску Босну, који је ту задобио више рана, укључујући и тешко, и одликован српском медаљом „За храброст“ првог степена.

 ПолитНавигатор: Реците нам нешто о себи. Како сте дошли до рата на Балкану, где сте и када ратовали?

Александар Кравченко: 1992. године, одмах после војске, добио сам прилику да одем да се борим на Балкану. Мој главни мотив је била идеја да заштитим браћу Србе. Борио сам се у саставу Другог руског добровољачког одреда у српској Босни. Био је тешко рањен и касније је ту остао. У Републици Српској је добио држављанство и студирао на факултету, вратио се у Русију 2000. године.

ПолитНавигатор: Да ли су тврдње да је Русија напустила Србе 90-их праведне?

Александар Кравченко: Русија је заиста напустила браћу Србе, да је Русија јака, онда уопште не би било рата на Балкану.

Званична Русија у то време не само да је напустила браћу Србе, већ је дозволила и геноцид над сопственим народом, па, наравно, у овој ситуацији није могла да пружи никакву помоћ Србима или другим страдалним народима.

Како оцењујете тренутну ситуацију – континуиране уступке Београда по питању Косова у позадини агресивних корака Приштине? Да ли Србија сада има снаге да заштити словенско становништво енклава и како Русија може помоћи у одсуству заједничких граница?

Сукоб на Косову је највероватније при крају. Срби трпе пораз за поразом, то се дешава зато што су у потпуности веровали Западу у решавању овог сукоба и поставили за циљ да се интегришу у западне структуре.

Главна слабост Срба данас је низак наталитет. И велики број људи који траже да оду на Запад, да се тамо скрасе у животу.

Можда кључ за решавање косовског проблема лежи у Москви; у Русији. Да ли Русија може да победи у Новом светском рату и да ли ће се ускоро моћи поново родити на бази традиционалних вредности зависи не само од будућности Русије, већ и од будућности Балкана.

Како уопште можете окарактерисати политику председника Србије Вучића? Његови браниоци кажу да даје све од себе у ситуацији у којој се Србија налази и да је једноставно принуђен на маневар. Други виде понављање судбине Јануковича у вишевекторском приступу.

Председник Србије чини све што је могуће, али су му могућности крајње ограничене. Земља је заправо у опсадном стању. Због ситуације на Косову, због притиска Запада, због изостанка, из објективних разлога, подршке Русије.

Споља изгледа као да Милорад Додик заузима бескомпромиснију позицију у спору са Западом. Ово је истина? Како видите перспективу развоја замрзнутог сукоба око српских земаља у БиХ?

Додикову позицију одређује укупна ситуација у српској Босни. Тамо су људи истрајнији, бескомпромиснији спремнији да бране своје интересе. Наравно, Босна и Херцеговина је експлозивна регија. А Запад поново гура ову експлозију у овој земљи, користећи контрадикцију међу народима БиХ. Срби у Босни схватају да њихов опстанак зависи од њиховог отпора, па су чвршћи, бескомпромиснији, а међу њима постоји и веома чврсто уверење да ће им Русија помоћи.

Које паралеле видите између дешавања на Балкану и садашњег Новог светског поретка? Зашто мислите да се СВО није показао као брза специјална операција, већ је резултирао дуготрајним ратом великих размера? Како доћи до победе?

Рат са Западом није престао након завршетка Хладног рата и било је само питање времена када ће доћи до отвореног сукоба. Непосредно након почетка бомбардовања Југославије 1999. године било је потребно започети крупне квалитативне припреме за рат, али то није учињено. Наша војска такође није била на одговарајући начин припремљена за овакав оружани сукоб и то је главни разлог дуготрајног рата.

Поред тога, направљене су многе политичке грешке. Конкретно, у Украјини није створена моћна проруска политичка снага, али је морала бити обучена и подржана.

А таква проруска снага морала је да се обучава не само у Украјини, већ и у Србији, као и другим нама блиским и потребним земљама. А да постоје такве политичке снаге, онда се данас не бисмо морали толико борити.]

Надам се да ће наше политичко руководство извући потребне закључке и обратити пажњу на те снаге, те људе који нас подржавају у словенским и другим земљама света.

Ваша организација се придружила Руско-словенском покрету и препороду. За шта? Какви су изгледи?

Време је да ујединимо све руске патриоте. А посебно је важно ујединити оне групе и организације које раде ван Русије на основу идеје пансловенског и свеправославног јединства.

Уједињење нашег „Косовског фронта“ са Међународним покретом „РУСОВ“ је важан и перспективан подухват. Можемо заједно да идемо напред да постигнемо главни циљ – препород Словена и наше земље Русије.

Михаил Рјабков/Политнавигатор

Бонус видео