13. ЈУЛА ХРВАТСКИ ТЕРОРИСТИ НАПАЛИ БЕОГРАД! У експлозији млада Магдалена остала без ногу! А ОВО ЈЕ И ДАЉЕ СТРОГО ПОВЕРЉИВО!

0

13. ЈУЛА ХРВАТСКИ ТЕРОРИСТИ НАПАЛИ БЕОГРАД! У експлозији млада Магдалена остала без ногу! А ОВО ЈЕ И ДАЉЕ СТРОГО ПОВЕРЉИВО!

Било је то топло летње предвечерје 13. јула. У београдском биоскопу “20. октобар” приказиван је француски филм “Рифифи у Панами”. У сали 213 гледалаца. Тачно је 21.05. Експлозија, врисци, прашина, крв…

На данашњи дан 1968. године усташки терористи окупљени око Хрватског револуционарног братства активирали мину испод седишта број шест у 16. реду усмртивши радника Саву Чучуровића и ранивши 76 гледалаца, међу којима је била и тада деветнаестогодишња студенткиња Магдалена Новаковић, која је остала без обе ноге.

Ustaška emigracija bila je veoma aktivna

Годину и по касније ухапшен је Миљенко Хркач, родом из села Мокро надомак Широког Бријега (у то време град се звао Лиштица), и већ 2. октобра 1969. године осуђен је на смрт. Али на извршење казне чекало се. Било је жалби, нових сведока, нових оптужби…

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прочитајте још:  Хрвати и даље краду од Срба
Он је 1970. окривио свог брата Божу да је извршио крвави напад и да је уместо њега прихватио кривицу јер су му рекли да је малолетан, јер у време терористичког чина није напунио 21 годину, те да неће бити осуђен на смрт. Али пресуда је поново била – смртна казна!

 

Plakat filma koji je te večeri prikazivan

И тако се све понављало и растезало до суђења у децембру 1975. године. Тада јавност није могла да присуствује иначе претходно веома посећеним рочиштима. И до дана данашњег остала је на тим документима ознака “строго поверљиво”.

Ovde je eksplodirala mina

Чекало се све до краја децембра 1976. да пресуда постане правоснажна, а Хркачу Председништво СФРЈ одбија молбу за помиловање. Стрељан је 11. јанура 1978. у 4.10 часова. Скоро пуних 10 година након напада у Београду. Била је то последња смртна казна извршења због тероризма у тадашњој Југославији.

Драгојевић није Магдалени посветио песму, али јесте Николић

Шушкало се дуго да је Оливер Драгојевић 1978. снимио песму “Магдалена” песвећену тешко рањеној Магдалени Новаковић.

Mnogi su mislili da je 'Magdalenu' Oliver posvetio Magdaleni

Међутим, то није истина. Али младој студнеткињи је посвећена нумера из 1970. године “Магдалена, Магдалена”, коју је отпевао Жика Николић, а ово су речи:

Omot ploče na kojoj je pesma posvećena Magdaleni

“Тога дана трчала си градом у загрљај вољеног човека, несрећа је долазила крадом, ни слутила ниси да те чека.

Магдалена, Магдалена, младости и цвете, шта си коме крива, зашто ти се свете?

Желела си загрљај и стисак, ко сви млади и пољупце многе, у том часу зачуо се врисак – прасак бомбе разнесе ти ноге.

Магдалена, Магдалена, младости и цвете, шта си коме крива, зашто ти се свете?

Магдалена, свак се теби диви, док из рана врела крв је лила, причала си: ја хоћу да живим! Својом вољом смрт си победила!

Магдалена, Магдалена, младости и цвете, шта си коме крива, зашто ти се свете?”

Сваки пут се изнова током суђења тих година причало о том страшном 13. јулу.

– У новије време наводе број од 87 повређених – рекао је раније за ББЦ на српском Јосип Михаљевић са Хрватског института за историју:

– Занимљиво је да се име несрећног Чучуровића прва два дана после експлозије није помињало међу теже озлеђенима у првим медијским извештајима.

Suđenje Miljenku Hrkaču

Оно што се данас зна, изузимајући скривене детаље последњег суђења, јесте да је Магдалена Новаковић била сведок у процесу против Хркача и да су је у децембру 1969. примили Тито и Јованка, а знају се и појединости припреме овог монструозног напада усташких терориста.

Za suđenje Hrkaču vladalo je veliko interesovanje

Прочитајте још:  Поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године
Миљенко је у свом завичају завршио за тесара, а онда отишао у Аустрију, па у Немачку. Повезао се са Хрватским револуционарним братством, једном од три најопсаније групације према тадашњим сазнањима Интерпола.

У Штудгарту је у једном кампу прошао специјалне обуке за диверзанте. Са Антом Пенавићем стигао је у Београд у лето ’68.

У парку преко пута хотела “Москва” 13. јула су повезали експлозив с батеријама и механизмом за паљење. Хркач је поподне купио улазницу и у 20 часова започела пројекција филма. У полумраку биоскопске сале поставио је мину између наслона и седишта. У 21 сат је изашао. Пет минута касније ођекнула је експлозија.

Плаћен је 2.500 тадашњих марака. И он и његов помагач успели су да побегну. Али вратили су се већ 25. септембра. Поставили су бомбу у гардероби на Железничкој станици у Београду. Повређено је 14 људи.

Jedno od hapšenja pripadnika ustaške terorističe emigracija u Nemačkoj

Југословенске службе безбедности дале су се у потеру, притегли су усташку емиграцију и сазнали име – Миљенко Хркач.

Курир

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *