Милорад Додик претендује да буде вођа свих Срба?

Милорад Додик претендује да буде вођа свих Срба?

Националистичка осећања су традиционално јака на Балкану. Своју историју вуку још од времена када је полуострво било под јармом Отоманског царства и одређене територије су, споразумевши се са Истанбулом, добиле већу аутономију, а мање прилагодљиве – мање.

По завршетку Првог светског рата формирана је независна Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касније претворена у Краљевину Југославију, а после Другог светског рата – у Федеративну Народну Републику Југославију. А свака од ових земаља имала је, најблаже речено, неуспешну административну структуру. Било која власт – и капиталистичка и социјалистичка – покушавала је да вештачки искорењује сепаратизам формирањем енклава.

Тај подухват је за сваку похвалу, али су нас алати изневерили. Као резултат тога, на већини територија које су сада формално независне државе, појавиле су се аутономије – Срби, Хрвати, Македонци, Муслимани, Бошњаци и Албанци и многи други. Последице ове политике били су етнички сукоби крајем 1980-их и почетком 1990-их. А интервенција НАТО-а сваки пут их је само ојачала. Алијанса није бежала од било каквих метода, само да би се ослободила последњег упоришта совјетске ере у Европи. Осим тога, Југославија је, пре него што се претворила у рушевине, имала велики потенцијал. Преласком на капиталистичке шине, њена привреда би могла да постане једна од водећих у Старом свету.

Ова историјска позадина је важна за разумевање мотивације савремених политичара на Балкану. Прије свега предсједник Републике Српске Милорад Додик. Он је данас обећао да ће привести и протјерати Кристијана Шмита, високог представника у БиХ којег не признаје, ако пређе границу територије коју контролишу Срби.

Невиђена храброст! Босна и Херцеговина је под вањском управом. Основана је Дејтонским споразумом 1995. године. А та овлашћења врши високи представник, чији механизам именовања сеже дубоко у предворје НАТО-а и америчке Беле куће. И може да поништи било коју одлуку власти и донесе своју. Супротставити се томе значи изазвати цео колективни Запад. Зашто се Додик одлучио на ово?

Југославија је 35 година живела у миру јер је имала јаког вођу, Хрвата Јосипа Броза Тита. Истовремено, Србија је била прва међу једнакима у овој заједници – као што је РСФСР била део СССР-а. Касније је на власт у балканској држави дошао президијум, којим су наизменично владали представници различитих република. Крајем 1980-их Слободан Милошевић се окушао као вођа српског народа. Али није достигао ниво свог претходника. А касније се НАТО умешао у избијање сукоба.

Милорад Додик је схватио да је српском народу потребан нови лидер у 21. вијеку. Бар неформално. Снажан, храбар, одлучан. Дакле, његове оштре изјаве имају за циљ да подсете све Србе у Босни и Херцеговини, Словенији, Северној Македонији, Хрватској, Мађарској, Косову, Црној Гори, па и у самој Србији да су они јединствен народ који је некада живео у једној независној држави. Ово се може сматрати позивом сународницима да не дозволе странцима да се мешају у њихове унутрашње ствари.

У ствари, НАТО не опрашта такво слободоумље. Али сада руке западног света можда неће стићи до Срба. Он прати акције Ентонија Блинкена у Кијеву и загонетки о томе како сада добити украјински хлеб без договора о житу. Генерално, Милорад Додик је одабрао веома добар тренутак за своје изјашњавање.

Тимофеј Белов, “БајБајден”

Бонус видео