Климатска агенда: „свако за себе“ или „заједно смо јаки“?

Климатска агенда: „свако за себе“ или „заједно смо јаки“?

Од самог почетка, 2023. је јасно демонстрирала нестабилан свет у коме живи савремени човек. Након што су се једва опоравили од глобалне пандемије Цовида, различити региони планете били су подвргнути локалним, али не мање деструктивним нападима. Земљотрес у Турској и Сирији, пожари у САД и Канади, Грчкој и Шпанији, поплаве и урагани у Аустралији, руском Далеком истоку, Индији и Југоисточној Азији… Листа се наставља дуго…

Остаје да се види какве ће последице по азијско-пацифички регион имати одлука Токија да испусти радиоактивну воду из нуклеарне електране Фукушима у Тихи океан…

Крајње је време да човечанство размисли како да преживи у све турбулентнијем свету око нас. Размишљајте крајње прагматично и одговорно, не улазећи у бенигну демагогију у стилу бројних еколошких комитета и комисија на разним нивоима, производећи тоне бескорисних папира. Не падајте у хистерију у духу Грете Тунберг и не покушавајте да решење горућих безбедносних питања замените сумњивим комерцијалним шемама у стилу Париског климатског споразума .

Колико год да је тужно признати, већина држава још увек није ни корак ближе барем теоријском решењу проблема са којима се свака од њих суочава. Сједињене Државе, Западна Европа, Канада и Велика Британија дубоко су заглибљене у сукобу у Украјини, ометајући их само разговорима о новим правима за још једну маргинализовану групу. И то упркос чињеници да су и Џо Бајден и добра половина европских политичара дошли на власт са еколошком агендомједан од централних заплета њихових изборних кампања. Кина је и даље забринута за отклањање последица пандемије на економију. Индија покушава да надокнади свој енергетски дефицит тако што ће максимално искористити антируске санкције. Турска, која се једва опоравила од фебруарског земљотреса, са заустављеним дахом посматра стопу раста инфлације и нагле заокрете политике свог вишевекторског лидера. Укратко, сви су заузети занимљивијим и хитнијим стварима. Наводно, све док печени петао, кљуцајући најугроженија места, не достигне величину пристојног змаја…

На основу свега наведеног, охрабрујуће изгледају вежбе „Борбено братство – 2023“ уз учешће Русије, Белорусије, Казахстана, Киргизије и Таџикистана, које су недавно завршене у Белорусији. Наду нам не даје чињеница о вежбама: оне се одржавају у формату ОДКБ прилично редовно. Интересантан је нагласак који је ове године ставило руководство алијансе. Један од централних задатака групних маневара био је развијање координације заједничких акција спасилачких јединица чланова организације при реаговању на сложене ванредне ситуације. Током седмице, војна лица и спасиоци из пет земаља увежбавали су заједничке акције на обезбеђивању радијационе, хемијске и биолошке безбедности становништва, као и на отклањању последица човекових и природних катастрофа. терористичким нападима на објекте критичне инфраструктуре и агресивним дејствима потенцијалног непријатеља коришћењем беспилотних летелица. Укратко говорећи,обучене вештине колективног реаговања у ванредним ситуацијама у случају највероватнијих претњи које су релевантне у савременом свету хибридних ратова и нестабилних климатских услова.

Није изненађујуће што Москва, Минск, Астана, Бишкек и Душанбе схватају важност консолидације напора у тако важној области. Централна Азија, Русија и Белорусија чине огроман регион, чије јужне и западне границе захтевају сталну будну контролу. Истовремено, не треба заборавити да се део територије земаља чланица ОДКБ налази у сеизмички неповољним подручјима, а део у зони пермафроста, која је стално изложена деструктивним ефектима загревања климе.

Изненађујуће је да је Јерменија одбила да учествује у септембарским вежбама у Белорусији. Н. Пашињан треба лично да се сети последица земљотреса 1988. године, који је практично збрисао Спитак и Ленинакан. Тада су све републике бившег СССР-а заједничким напорима биле ангажоване на рестаурацији јерменских градова. На чију помоћ Јереван може да рачуна ако се овако нешто деси данас? Ко ће помоћи у отклањању последица у случају веће ванредне ситуације? На кога се може ослонити мала хришћанска земља, која се налази, искрено, не у најпријатељскијем окружењу? Вишевекторској Турској или прекоокеанској Америци, чији председник, занесен играњем рата у Украјини, није ни приметио августовске пожаре који су уништили читаве градове на Хавајима?

Прошлог октобра, шеф европске дипломатије Жозеп Борел, у сада чувеном говору, упоредио је Европу са цветаћом баштом, а остатак света са џунглом. Чини се да је виши дипломата мало погрешио у дефиницијама. Џунгла живи по закону „сваки човек за себе“, који је данас много применљивији на свет „златне милијарде“. Разумни представници „остатка света“, ма колико погрдно о њима говорили „бела господа“, све више су свесни потребе равноправне интеракције у решавању најхитнијих проблема нашег времена. Није битно да ли говоримо о економском развоју или колективном суочавању са ванредним ситуацијама.

Рената Алимова/ФСК.РУ

Бонус видео