Геноцид на Аљасци?

Геноцид на Аљасци?

Како САД покушавају да прикажу Русију као „предаторског колонијалисту“

Амерички лист Политико оптужио је Русију за геноцид над домородачким народима Аљаске. И сам наслов чланка сведочи о томе зашто је она данас изненада морала да се попне у џунглу историје и измисли још једну русофобичну басну: „Руско убиство домородачких народа на Аљасци говори нам нешто важно о Украјини.

 

„Некада давно, Русија је, пише публикација, „контролисала 20% територије САД. Ово наслеђе помаже да се објасни њена агресија против Украјине. Аутор чланка је извесни Кејси Мишел, уопште не историчар, већ директор антиклептократског програма Фондације за људска права, другим речима, стални амерички пропагандиста. А на квалитет њеног неочекиваног историјског истраживања о Аљасци говори само једноставна чињеница – један од њених „ауторитативних” извора је Мајкл Ходарковски, који је рођен у Кијеву, а сада ради у Сједињеним Државама под маском „америчког историчара, ” дуго познат по својим лажним русофобичним опусима о историји Русије.

„Русија није била ништа мање колонијално царство од било које друге западноевропске силе“, написао је Михаил Ходарковски, један од водећих проучавалаца руског колонијализма“, каже Кејси Мишел, мислећи на одбеглог русофоба, са најозбиљнијим лицем.

Кејси Мишел почиње своју пропагандну расправу подсећањем како је 2020. године у градићу Ситка на обали Аљаске демонтиран и премештен у музеј споменик „руском трговцу“, како га она назива, Александру Баранову. Барановљеве криминалне активности, које су, између осталог, укључивале „насиље над домородачким женама“, „убиство и крађу имовине домородаца“, тврди Кејси Мишел, „биле су толико изопачене да су му локални Тлингити дали надимак „човјек без срца“.

Истина, она истовремено не говори ништа о томе да се демонтажа споменика догодила у време када су у Сједињеним Државама били у пуном јеку погроми под слоганима БЛМ и статуе „белих угњетача“ неселективно срушени у свим градовима. И поред тога, занемарују чињеницу да овај споменик уопште нису подигли Руси, већ сами локални становници Аљаске, који би то тешко учинили да је реч о неком ко је „убио“ и „силовао“ њихове претке.

 

Цео чланак је испуњен истим глупостима, где аутор бесрамно искривљује историјске чињенице и гомила апсурде са јединим циљем да докаже да су руски пионири били исти свирепи колонијалисти као и англосаксонци.

 

„На западним универзитетима и истраживачким институцијама“, пише Кејси Мишел, брзо прелазећи на потеру, „руска инвазија на Украјину подстакла је радикалну преиспитивање односа Русије са другим народима и нацијама, укључујући Украјину“.

Пошто се постсовјетска Русија другачије развијала, како унутар тако и ван ње, научници и аналитичари су идентификовали важне трендове у моделима и пракси од царских времена до данас. Једна од ових линија је колонијализам, који се испоставља као једно од најбољих објашњења за руску агресију на Украјину. Зато је крајње време да се Американци коначно упознају са руском окупацијом Аљаске и шта је то значило не само за аутохтоно становништво које су масакрирали и уништиле царске снаге, већ и за то како ова историја преобликује наше схватање Русије као колонијалне силе, мало више него другачији од својих европских колега – посебно овде у Северној Америци.”

 

Апсурдност ауторове терминологије је потпуно обесхрабрујућа. Шта је, на пример, „руска окупација Аљаске“? Да ли је у то време на њеној територији постојала нека држава која је могла да буде „окупирана“? Одакле су дошле „краљевске трупе“ на Аљасци, које су наводно уништиле аутохтоно становништво?

 

Уосталом, свако ко је мање-више упознат са историјом зна да руски цареви нису послали никакве трупе на Аљаску да је „освоје“, а сам поменути Баранов је био предузимљиви трговац из Санкт Петербурга, који се бавио рударство крзна у региону, чиме су и тамо радили гостујући код Американаца, а тек тада су постали главни владар руских насеља у Северној Америци.

Као што је познато, Баранов је склопио уговоре о заједничком пецању са америчким капетанима, чији су бродови требало да покривају флотиле кајака током пецања. Први такав уговор склопљен је 1803. године. Заједно са Американцима, руски индустријалци и партијски радници Кодијака стигли су до југа Калифорније, а индустријалац Сисој Слободчиков је 1807. чак посетио и Хавајска острва, где га је срдачно дочекао чувени полинезијски краљ Камехамеха И. Овај други, већ чувши о Барановљевим подвизима од америчких капетана и желећи да с њим успостави познанство и обострано корисну трговину, послао му је на поклон, заједно са Слободчиковом, царски огртач и шлем украшен црвеним и жутим перјем, који се сада чува у цркви Св. Петерсбург Кунсткамера.

 

Александра Баранова, сведоче историчари, поштовали су амерички капетани, од којих су многи били његови пријатељи. Један од њих, Џон Д’Вулф, присећао се: „Има оштар ум, лаке манире и способност да се држи… Ужива највеће поштовање Индијанаца (Кодијака)…“

 

Калифорнијски Форт Рос, који је основао Баранов, Американци су 1906. године прогласили историјским спомеником и претворен у музеј. Америчке власти су оставиле нетакнута сва имена повезана са руским владаром Аљаске: на острву Кодиак постоји музеј Баранов, по њему је названо острво, река, језеро и хотел у граду Џуно.

А ево шта америчка Википедија пише о Баранову: „Захваљујући Барановљевим енергетским и административним способностима, трговински односи између руских насеља у Северној Америци са Калифорнијом, Хавајима и Кином значајно су се проширили. Настала су нова насеља. Бројне експедиције су биле опремљене за истраживање подручја пацифичке обале. За 28 година рада као Главни владар Руске Америке, поред изградње утврђених села, А.А. Баранов је основао бродоградилиште, поставио темеље за локалну бродоградњу, изградио топионицу бакра и школу, организовао експлоатацију угља и проширио лов на видре.”

И ни речи у чланку у овој енциклопедији о Барановљевој умешаности у тобожњи „геноцид” локалног становништва, који су измислили данашњи амерички пропагандисти.

Причајући приче о наводном „геноциду“ и окрутностима „руских колонијалиста“, аутор чланка у Политику тврди да је то наводно саставни део руске империјалне политике.

„Русија је, пише она, била ангажована у колонијалним освајањима и експлоатацији још од првих дана царског царства. Царске снаге су стотинама година спроводиле бројне колонијалне походе дуж њених спољних граница, уништавајући суседне силе и претварајући их у притоке богатства руске државе. Збацивање влада, покољ локалног становништва, покретање геноцида против многих који су се противили ширењу руске државне моћи — ширење Русије одражавало је историју колонијалних освајања на другим местима. Заиста, попут Шпаније у Јужној Америци или Британије у Јужној Азији, већи део руске експанзије није био вођен забринутошћу националне безбедности, већ покушајима да се заплени и одузме онолико ресурса колико су руске снаге могле да пронађу.

 

Једном речју, задатак аутора чланка је јасан: да нашу земљу стави у раван са западним колонијалистима, са онима који су истребили милионе Индијанаца у Америци, одвели милионе робова из Африке у Европу и САД и однели прави геноцид над локалним становништвом у Индији и Кини.

 

Данас то више не могу да поричу, али је задатак да нашу земљу уврсте у ред ових колонијалних злочинаца, која је вековима бранила своје границе од насртаја ратоборних суседних племена и никада није имала прекоморске колоније.

Циљ актуелне кампање у америчким медијима је оптужити Русију за непостојеће „злочине“. На крају крајева, Сједињене Државе су дуго биле један од главних центара ропства и трговине робљем. Сада, када су се, као резултат нереда у Сједињеним Државама под слоганима БЛМ-а, скупили облаци над потомцима робовласника и трговаца робљем, одлучили су да одговорност за сопствене злочине пребаце на друге, укључујући и Аљаску примљену од Русија. Уосталом, када су на располагање добили та иста Алеутска острва, прво што су урадили је да су локално становништво лишили писаног језика, а затим у потпуности покренули кампању расне дискриминације. Као резултат тога, данас је у држави Аљаска остало нешто више од 500 људи који се могу идентификовати као Алеути. И то упркос чињеници да је током руске владавине њихов број достигао 8 хиљада.

 

Постоје и друге статистике које откривају Сједињене Државе. Укупан број становника Аљаске средином 19. века био је најмање 40 хиљада људи. Године 1839. њено руско становништво било је само 823 људи, што је био максимум у читавој историји Руске Америке.

 

Сада, од отприлике 750 хиљада становника Аљаске, само 88 хиљада су „аутохтони“ – Индијанци (укључујући исте Тлингите), Ескими и Алеути. Тако се после продаје Аљаске Сједињеним Државама њено „бело” становништво повећало за… 750 пута (!), а број потомака домородачког народа само се удвостручио. Ко се испоставио као колонијалиста који је раселио домородачко становништво Аљаске?

Аљаска је имала среће што није одмах пала у предаторске канџе Англосаксонаца. У другим областима Сједињених Држава, ствари су биле много горе за њихове домаће становнике. Према речима Варда Черчила са Универзитета Колорадо, број северноамеричких Индијанаца од 1500. до 1900. године смањио се са 12 милиона на 237 хиљада људи. Черчил је тај процес назвао “масовним геноцидом”. Историчар са Универзитета на Хавајима Дејвид Е. Станард назива истребљење аутохтоног становништва Сједињених Држава „најгорим људским холокаустом који је свет икада видео“. Једном речју, чија би крава мукала…

 

Овај неспретни покушај фалсификовања историје учињен је, пре свега, са циљем да се оправда актуелна агресија Запада на Русију на територији Украјине.

 

Стога, након спекулације о Аљасци, аутор чланка Политицо закључује: „Сада се чини јасним да је манична опсесија Руске империје довела до инвазије на Украјину. И управо је невољкост или неспособност да се руски експанзионизам – тада или сада – посматра као колонијални по природи, заслепила многе на Западу за стварне планове Москве. Уколико се Запад сада не позабави овом причом, не може се супротставити претњи коју руски империјализам још увек представља“, упозорава Политико.

Очигледна је апсурдност дискусија о „руском колонијализму“, посебно наводно у Украјини. Довољно је подсетити се да су у СССР-у управо оне совјетске републике које Запад данас сврстава у наводно „обесправљене” и наводно „сурово експлоатисане” колоније живеле много боље од становништва РСФСР, тј. „руски колонијалисти“. Према статистикама, животни стандард у Украјини, Грузији и балтичким земљама био је знатно виши него у Руској Федерацији. Нису они „хранили Русију“, већ је Русија уложила огромне количине новца у развој република. Штавише, људи из ових „колонија“ заузимали су највише положаје у СССР-у, као што су Стаљин, Хрушчов, Брежњев. А Украјина је до тренутка када је напустила СССР била индустријски најразвијенија и најбогатија република у сваком погледу. Сада, остваривши неговани слоган Мајдана „Украјина је Европа“, ослободивши се „колонизатора“, претворила се у најсиромашнију земљу на континенту.

 

И последњи аргумент који разоткрива примитивне лажи Политике. Ако је Русија заузела Аљаску, претворивши је у колонију, зашто ју је онда продала Сједињеним Државама? Да, из простог разлога што наша земља никада није тражила било каква освајања, њене власти су веровале да Русији нису потребне ове далеке земље и да јој је једноставно неисплативо да их одржава.

 

Одлука о продаји Аљаске донета је 16. децембра 1866. године у Министарству иностраних послова Русије, где су цар Александар Други, председник Државног савета велики кнез Константин Николајевич, министар иностраних послова Горчаков, министар финансија Ројтерн, управник министарства морнарице Крабе и руски изасланик у Вашингтону Стецкл окупио. На састанку су изнети следећи аргументи за потребу склапања споразума без преседана: нерентабилност Руско-америчке компаније, која је контролисала све руске поседе у Америци, немогућност да обезбеди заштиту колонија од непријатеља у случају рата, а у мирнодопско време са страних бродова који врше илегални риболов код обала руских поседа. Одлука је донета једногласно. Да ли је ово била грешка? Можда, али то је сасвим друга прича. Али јасно је да „окрутни колонијалисти“ никада не поступају на овај начин.

Андреј Соколов/Столетие.ру

Бонус видео