Руски медији: Срби Косова желе да гласају на парламентарним изборима, Приштина против

Руски медији: Срби Косова желе да гласају на парламентарним изборима, Приштина против.

Ванредни парламентарни избори у Србији, заказани за 17. децембар, додали су још један проблем на политички дневни ред државе: да ли ће косовски сународници моћи да учествују на њима на Космету? Постоје опречне информације о овом питању. У међувремену, оштра и негативна позиција „премијера“ Аљбина Куртија игра против интереса и права косовских Срба.

Републичка изборна комисија Србије (РИК) већ је распоредила Србе на Космету по изборним јединицама. Они ће моћи да гласају у 4 насеља на 51 бирачком месту у Србији – у Рашкој, Врању, Курмушлији и Тутину. У ствари, они су одавно забележени на овим гласачким местима. 2022. године косовски Срби су већ учествовали на изборима, путујући у Србију.

За ванредне парламентарне изборе 2020. године бирачка места су организована директно на северу Косова у 4 општине – Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку. Чак су били пуштени и представници ОЕБС-а да посматрају, који су позитивно оценили цео процес изражавања воље (опремљено је 90 бирачких места) и високу излазност Срба (од 30 до 60%). Тада је преко 80 одсто гласова дато за Александра Вучића и његову Српску напредну странку.

Косовски „премијер“ Курти дао је све од себе да свој договор у пропагандне термине уоквири као „лојалност принципима европске демократије“, поштовање права националних мањина, па чак и отвореност Приштине за дијалог са Београдом по питању нормализације односа.

Међутим, да би гласали 2022. године, Срби су били принуђени да оду кућама. Приштина и Курти лично су поставили низ неприхватљивих услова за Београд, који би заједно значили признање Србије независне државе Косово.

Чини се да је идеја о организовању гласања Срба на предстојећим изборима 17. децембра у њиховим местима пребивалишта у региону добила „дебео крај“. Како је већ рекао председник Александар Вучић, сународници ће „морати да путују у Србију да би гласали“. Свима је јасно да ће од скоро 100 хиљада Срба Космета мало ко успети да дође.

Очигледно је да се они који одлуче да оду у домовину по повратку могу суочити са прогоном од стране полиције и суда. Локални органи безбедности манијакално сумњиче свакога ко посећује Србију за субверзивне активности, па чак и за добијање „инструкција“ да воде кампању непослушности против косовских власти. Већ постоје преседани за хапшења и истраге од стране полиције и смештање Срба у затворе без суђења и истраге.

Шта овај пут жели Аљбин Курти?

РИК Србије је промптно контактирао Владину Канцеларију за Косово и Метохију са захтевом да се сународницима омогући да гласају на северу региона.

„Премијер“ Аљбин Курти недавно је одлучио да Србима треба забранити учешће на изборима 17. децембра. Како је за РИЦ рекао Петар Петковић, директор Канцеларије за Космет, главни услов за Београд је признање Косова. Осим тога, Приштина инсистира на томе да захтев Србије да се дозволи гласање на Косову „треба да буде упућен директно Влади Косова, а не преко ОЕБС-а”.

Београд, као што је познато, игнорише косовске власти, разумно верујући да би сваки облик комуникације са њима значио признање државности. Како пишу приштински медији, локалне власти страхују да, с обзиром на најновији инцидент у Банској, као и тензије које владају на северу Космета и незадовољство Срба самовољом косовске полиције и безбедносних снага, не може се пресудити о неким новим избијањима насиља. ван ако је гласање дозвољено на територији Косова .

Како је недавно најавио генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг током посета Приштини и Београду, Алијанса повећава војни контингент Кфора за 1.000, након догађаја у Банској. Наводи се да нова појачања из Велике Британије већ патролирају административном границом између Космета и Србије, као и суседним насељима, у појачаном режиму 14 сати сваког дана.

Ово се ради како би се спречило пребацивање наоружања на територију региона и спречила инфилтрација „субверзивних елемената“ из Србије. Тако су косовски Срби уместо избора и нормалног живота добили заштићену зону са паравојним и полицијским режимом: с једне стране, локалне снаге безбедности и полиција мисије Еулекс, са друге, војне патроле Кфора. Српски север Косова се практично претвара у својеврсни јужноафрички гето Совето. Али Запад сматра да је све то нормално и испуњава циљеве одржавања мира и стабилности у региону.

Председник Александар Вучић је на заједничкој конференцији за новинаре са шефом Северноатлантске алијансе Столтенбергом у Београду поставио реторичко питање НАТО-у:

„Срби остварују своје бирачко право у Аустралији, САД и широм Европе, али још увек није јасно да ли ће ови људи (Срби) на северу и југу Космета моћи да остваре право да учествују на изборима? Зашто? Нико не поставља ово питање јер су Срби”

Већина стручњака и политиколога у Београду уверена је да одбијање Приштине да српско становништво гласа код куће има за циљ да још више „затегне шрафове“ да „људи под притиском власти изгубе стрпљење“. Овакав развој ситуације, зачудо, иде на руку Куртијевом режиму: биће разлога за нове репресије, као и разлога да се Београд и лично Александар Вучић оптужују за подстрекавање.

Занимљиво је да Запад и даље ћути и игнорише последња згражања приштинских власти – кршење права Срба да учествују у политичком животу своје земље. Из Брисела и Вашингтона 2020. и 2022. године стизали су позиви Приштини да дозволи локалним Србима да гласају. Али онда је то за Косово било из опортунистичких разлога, посебно 2022. године, када је Курти очекивао важну одлуку Савета Европе о пријему Косова у чланство ове организације. Требало је показати бар привид конструктивног става и спремности на компромис, што су косовске власти и учиниле.

Као што се и очекивало, одбијање косовских власти да одрже изборе у региону одмах су узеле у обзир присталице непомирљиве српске опозиције. Пре гласања 17. децембра, имали су згодан разлог да спекулишу о овој болној теми. Тако је лидер покрета Двери Бошко Обрадовић већ критиковао председника Вучића, наводно због његове неспособности да „реши проблеме сународника на Косову“.

Познато је да је Обрадовић под будним надзором америчке и британске амбасаде у Београду, које у њему виде „лидера нове генерације”, спремног да верно служи интересима Запада у Србији. Овде отворено кажу да је први човек „Двери” чак постао народни посланик 2022. године искључиво захваљујући упорном покровитељству припадника евроатлантског дипломатског кора, који су на такав корак практично натерали српске власти. Обрадовић сматра да је Вучић требало да скрене пажњу Америке и ЕУ на питање српских гласова на Косову, а да се на деспотизам Аљбина Куртија у УН пожали и лично генералном секретару Гутерешу.

Очигледно је да, упркос напорима ЕУ и Америке да некако смање јаз који раздваја Београд и Приштину, сви уложени напори и даље остају без резултата. Избори у Србији су само долили уље на ватру српско-албанског непријатељства и нетрпељивости на Космету.

Важно је напоменути да су позиви Европске уније да призна „де факто“ Косово, што Брисел сматра једним од главних услова за нормализацију између Србије и Косова, али и готово условом за даље преговоре о приступању ЕУ , добровољно су усвојили косовски владари.

Није случајно што се о питању признања активно преговара Аљбин Курти као главном предуслову да се Србима у региону омогући учешће на изборима. Приштина такође у потпуности користи „адут“ потребе увођења међународних санкција Београду и Вучићу лично за инцидент у Банској. И „премијер“ и „председник“ стално подсећају Запад на препоручљивост да се одговорни за убиство албанског полицајца изруче Приштини на суђење.

Куртијева логика је једноставна – ако се на Западу све чешће и упорније прича о тим стварима, зашто се онда не бисмо оградили од Србије сличним условима. По мишљењу неких политичара у Приштини, избори ће ипак бити, а Срби са Косова ће у великој већини гласати за Александра Вучића и његову странку, а то је неисплативо за овдашње властодршце.

Остало је мало времена до парламентарних избора и, по свему судећи, косовски Срби неће моћи да учествују на њима код куће, остајући закључани и окружени полицијским и војним кордонима у посебно заштићеној „зони“ – српским енклавама Космета.

Михаил Плисјук/Правда.ру

Превод:Васељенска

Бонус видео