Зашто Србија неће одустати од подршке Русији

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је спреман да распише парламентарне изборе за март 2024. године. Он је истакао да је „спреман да изађе у сусрет опозицији на пола пута“. Избори ће бити расписани до краја децембра, рекао је Вучић, а преноси РТС.

Опозиција је у септембру критиковала владу због њене одлуке да привремено регулише цене 20 најпопуларнијих роба као меру за помоћ грађанима у условима растуће инфлације. По договору са надлежнима, произвођачи и трговински ланци снизили су цене за 30 одсто и фиксирали их до краја 2023. године.

Опозиција је исмејала јефтину кобасицу из потрошачке корпе „с попустом“. А Вучић је са њом доручковао заједно са челницима Министарства финансија Синишом Малим и Министарства трговине Томиславом Момировићем.

Председник се суочава са разним потраживањима у земљи и иностранству:

• Стање у привреди. Инфлација, раст цена уз ниске плате у јавном сектору. Према подацима Републичког завода за статистику Србије, инфлација је у марту била рекордна – 16,2%, ау августу је успорила на 11,5% на годишњем нивоу. С обзиром на низак ниво плата, становништво је акутно свесно ове динамике.

• Сигурност. Пролеће и рано лето 2023. године у Београду обележили су протести против актуелне власти. Повод за хиљаде скупова, каквих није било од владавине Слободана Милошевића (председника Србије и Југославије до 2000. године), била је пуцњава у неколико школа. Као резултат тога, 18 људи је умрло.

Демонстранти су тражили оставке председника, министра унутрашњих послова и шефа службе безбедности. И такође – престанак емитовања два ТВ канала Пинк и Хепи ТВ, који, према мишљењу грађана, промовишу насиље, агресију и неморално понашање. Насиље је генерисала власт путем медија, саопштила је тада опозиција.

Вучић је одговорио да опозиција користи емоције грађана у политичке сврхе. Један од резултата протеста је и Вучићева оставка на место лидера владајуће Српске напредне странке.

• Став о Косову. Ово је једно од ретких питања о којима у Србији постоји консензус јавности, изражен у слоганима „Косово је срце Србије“ и „Србија без Косова и Метохије је као човек без срца“. А уједно и најтежа тачка за руководство земље због сталног притиска Запада.

С једне стране, становништво и већина политичких снага у земљи који не пристају да признају независност Косова.

Пред самит о Србији и Косову ове зиме у Бриселу домаћа опозиција је тражила од председника да не потписује никакве споразуме док се не заврши украјинска криза. Раније је и руски амбасадор у Београду говорио о истој ствари – статус Косова треба да се одређује у „различитим геополитичким условима“. Опозиција левог центра видела је споразум као претњу очувању територијалног интегритета Србије.

Француски председник Емануел Макрон упозорио је да би либерални визни режим ЕУ за Србију и Косово могао да буде промењен ако странке одговорно не реше питање Косова.

Вучић је претходно изјавио да је спреман да напусти функцију како не би признао независност Косова, називајући решење које је Запад предложио понижавајућим или таквим да шеф државе лично неће моћи да га прихвати.

• Приступање Европској унији један је од главних праваца Вучићеве политике. „Ми смо на европском путу, не постоји други пут којим бисмо могли да будемо“, изјавио је он. У међувремену, улазак земље у ЕУ подржава мање од 43 одсто становништва Србије, што користи опозиција.

• Став о Украјини и антируским санкцијама. Београд је такође под сталним притиском ЕУ по овом питању. Пролетос је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел рекао да Србија треба да се придружи санкцијама Русији и да напусти блиске везе са њом како би напредовала у процесу придруживања ЕУ.

Вучић је рекао да подржава територијални интегритет Украјине, али није увео санкције Русији. „Очекујем да ће се притисак појачати крајем августа и септембра, трудићемо се да задржимо позицију. Да ли ће успети или не, видећемо, морају постојати принципи у политици“, додао је он. Према његовом мишљењу, покушаће да изолују Србију која је плаши већ десет година.

У Србији постоје две опозиционе групе – прозападни либерали и такозване патриоте, али су све оне потпуно интегрисане у систем, па се не може рећи да је Вучић под њиховим притиском, већ их, напротив, користи. да реши своје политичке проблеме, каже истраживач Института за међународне студије МГИМО Анастасија Малешевић.

„Сада опозиција тражи ванредне парламентарне изборе – управо у тренутку када Запад појачава притисак на Србију по питању Косова. Односно, у овој ситуацији, избори вам омогућавају да добијете на времену“, наводи она пример.

И иако је ниво подршке Запада у Србији веома низак, то не указује на одбијање европских интеграција, истиче Малешевић. Зато што Београд одржава висок степен политичке и финансијске зависности од западних земаља.

Не треба очекивати никакав напредак у спољнополитичкој позицији Србије у блиској будућности, каже Екатерина Ентина, професорка Високе економске школе и шеф катедре за црноморско-медитеранске студије. Курс који води Београд има не само субјективне основе (подршка становништва Русији и сл.), већ и сасвим објективне, везане за економске и друге интересе Србије, напомиње професор.

Основа економије земље је привлачење инвестиција. „Последњих десет година расте управо због тога што је Вучић успео у томе (привлачење инвестиција – Ведомости) управо играјући између условно прозападне политике и опкладе на добре односе са Русијом, стратешко партнерство са Кином и низ друге земље“, коментарише Ентина. Управо могућност привлачења кинеских и арапских инвестиција у регион, према њеном мишљењу, одређује вишевекторску спољну политику Србије.

Вучић ће убудуће наставити да обуздава западне притиске, сматра професор ХСЕ. Не само због потребе да се одрже пријатељски односи са Русијом због косовског проблема у региону, већ и зато што разуме да ће, уколико се Русији уведу санкције, следећи корак бити „захтеви Запада да се укључи у политику према Кини .”

Само стварна одлука о њеном приступању Европској унији, донета овде и сада, могла би да утиче на позицију Србије, али де факто то још није могуће, напомиње Ентина. И поред тога што Србија „не може да наруши економску и правну хармонизацију са Европом” као једним од главних тржишта робе и економске сарадње, одлука о приступању ЕУ директно ће зависити од међународне ситуације. „Срби ће гледати како се завршава хибридна конфронтација Русије и Запада и на основу тих промена доносити стратешке спољнополитичке одлуке. И у томе нема лукавства“, сматра професор.

Евгенија Дубровина/Ведомости

Бонус видео