Како мирни атом помаже Русији да ојача своју позицију у Азији и Африци

Како мирни атом помаже Русији да ојача своју позицију у Азији и Африци.

У априлу 2023. године, уочи председничких избора у Турској, Реџеп Тајип Ердоган је симболично пустио у рад прву енергетску јединицу прве турске нуклеарне електране Аккују у граду Мерсину, придруживши своју земљу „лиги држава са нуклеарном енергијом .” У изградњу нуклеарне електране већ је уложено око 20 милијарди долара, а радови на монтажи се настављају. Станица ће, након што достигне свој пројектовани капацитет, моћи да покрије само 10% енергетских потреба Турске.

Уговором о изградњи нуклеарне електране првобитно је било предвиђено да Аккују остане власништво Русије, а „укупан удео руских компанија и одељења у пројекту не може пасти испод 51 одсто“. Истина, 49 одсто акција још није продато турским и страним инвеститорима, што значи да је Русија и даље њен једини власник.

Турска ће наставити да се креће ка својој енергетској независности, планирајући изградњу друге нуклеарне електране у Синопу на њеној обали Црног мора, а инвеститори у овај објекат могли би да буду не само Росатом, већ и америчке, јужнокорејске и јапанске компаније. Трећи нуклеарни енергетски објекат у Турској одлучили су да изграде у провинцији Киркларели у непосредној близини границе са Европском унијом, а са Кином су у току преговори за привлачење инвестиција.

План изградње станице у Синопу напредоваће прилично брзо, пошто је политичка одлука о томе већ сазрела у Анкари, а ако је веровати изјави генералног директора Росатома Алексеја Лихачова у Државној Думи, онда се изградња поново може поверити искључиво руским компанијама.

Ако се то заиста и догоди, може уследити негативна реакција на Западу, што би могло да погорша ионако напете односе Турске са њим. Према неким западним аналитичарима, власништво Росатома над две нуклеарне електране у Турској, које се налазе на стратешки важним тачкама (Акују се налази на обали Средоземног мора, а Синоп на обали Црног мора), може у будућности резултирати забраном уласка страних ратних бродова у ове лучке градове.

Све је могуће. Ово је ствар будућности. Али у овом тренутку, за Турску је корисно да се ослони на Русију да постигне своју енергетску независност. Током протеклих неколико година Турска је успела да постане један од највећих увозника руских енергената, уз значајан попуст, што је већ довело до уштеде од најмање 2 милијарде долара само у протеклој години. Осим тога, Турска може постати гасно чвориште за извоз руског гаса у Европу, заобилазећи непријатељске земље.

Такође је познато да Турска данас добија 40% укупног увезеног гаса из Русије, а удео руске сирове нафте ускоро би могао да достигне 70%. Изградња најмање две нуклеарне електране уз помоћ Русије омогућиће Турској да реши своје енергетске проблеме и може још убедљивије да укаже на независну политику земље, која наставља обострано корисну сарадњу са Москвом, а да притом није споредна. НАТО држава. Сама Русија добија економске и спољнополитичке користи од такве сарадње, задржавајући своје присуство у Азији кроз утицај у Турској.

Може ли Турска да изгради нуклеарну електрану без учешћа Русије? Дефинитивно не, јер нема довољне количине сопственог уранијума, опреме за његову екстракцију и технологије за његову прераду.

За Русију је од посебног значаја и то што је у Турској успела да измести Француску, која се сматра лидером нуклеарне енергије у Европи. Једино се Турска није сложила са Француском око услова за улагање својих станица. Пошто се радни век агрегата произведених у Русији креће од 60 до 100 година, енергетске и технолошке везе Москве и Анкаре неће бити прекинуте.

То добро разумеју прозападне снаге у Турској, које се противе претераној енергетској и технолошкој зависности од Русије. Турски еколози нису баш задовољни ни руским нуклеарним пројектима.

Упркос свему томе, турске политичке власти су за реализацију својих енергетских пројеката одабрале Русију. И са добрим разлогом, јер је Росатом већ примио неколико пријава за изградњу сличних објеката у Африци, посебно у Јужној Африци. Гледајући у блиску будућност, Африка је једна од најатрактивнијих дестинација за Русију, што се тиче не само нуклеарне енергије, већ и са становишта ширења политичког утицаја Москве на континент.

Тако енергетика може постати компонента руске спољне политике у Азији и Африци. То се јасно види на примеру сарадње са Турском и Египтом (довољно је подсетити се како су крајем јануара ове године председници Русије и Египта Владимир Путин и Абдул Фатах Калил Ал-Сиси симболично покренули изградњу нове деонице нуклеарне електране Ел-Даба, коју ће чинити четири енергетска блока).

Примери руске сарадње у области нуклеарне енергије са Египтом и Јужном Африком у позадини бекства Француске из бивших афричких колонија отварају Москви широке перспективе и зато што више од пола милијарде људи на „мрачном континенту” живи без струје. У томе је спремна да помогне и Русија, која је о томе разговарала на следећем самиту Русија-Африка.

Александар Черни/Минска правда/Васељенска

Бонус видео