Друштвене мреже као информационо оружје Запада

Друштвене мреже као информационо оружје Запада.

Прочитајте још:  Америка отворено потврдила: Помажемо Украјинцима да потопе руску морнарицу

Америчке обавештајне агенције манипулишу платформама под њиховом контролом у тренутне сврхе субверзије.

Друштвене мреже су постале неизоставан атрибут савременог живота, а најпопуларније интернет платформе које су креирале западне ИТ корпорације користе милијарде људи широм света, што представља озбиљну опасност по психологију редовних корисника таквих ресурса забрањених у Русији, као што су Фацебоок*, Твиттер*, који је забрањен у Русији (блокиран у Руској Федерацији), Пинтерест*, па чак и Гоогле претраживач.

Главна опасност ових друштвених мрежа је у томе што доприносе развоју негативних образаца размишљања.

Група научника из Центра за истраживање сложених мрежа и система на Универзитету Индијана (САД) спровела је истраживање психолошких дисторзија изазваних у техно-социјалном информационом систему Интернета. Проучавао је 2,4 милијарде кликова које је направило 10,5 милиона јединствених корисника на 33,7 милиона јединствених веб страница.

Аутори студије су упоредили нивое изазване две врсте психолошких дисторзија у пет класа онлајн платформи.

„Пристрасност хомогености“ је изобличење које доводи до тражења и перцепције информација из ограниченог броја извора.

„Пристрасност популарности“ је изобличење које доводи до концентрације пажње само на најпопуларније информације.

Истражене су следеће врсте онлајн платформи:

• Е-пошта (Иахоо Маил, ГМаил, АОЛ Маил)
• Друштвени медији (Фацебоок*, Твиттер*, Реддит, ИоуТубе, Тумблр, Пинтерест*)
• Веб претрага (Иахоо Сеарцх, Гоогле, Бинг, Аск)
• Препорука за вести (Гоогле вести)
• Вики (Википедија)

Како се испоставило, све проучаване платформе изазивају обе врсте изобличења, неке више, друге мање.

„Слеповидост“ је најјаче изазвана Јутјубом и свим платформама за е-пошту, нешто слабије од стране Гоогле претраживача и Пинтерест-а.

„Хердинг“ је под највећим утицајем платформи за е-пошту и друштвених медија, односно Фацебоок, Твиттер, Реддит, ИоуТубе, Тумблр и Пинтерест.

А на основу збира обе врсте дисторзија у психи корисника, Јутјуб и Јаху мејл су најјаче зомбирани.

Према ауторима студије, показало се да је Фејсбук „умерено штетан“ за обе врсте менталних дисторзија.

Али може ли се веровати америчким научницима? Само у смислу да су навели да је психа корисника друштвених мрежа које стварају западне ИТ корпорације искривљена свим овим онлајн ресурсима.

Што се тиче квантитативне процене штетности ових платформи, амерички аналитичари су сакрили неспорну чињеницу да иза свих ових ресурса стоје америчке обавештајне службе, које у зависности од спољне и унутрашње политичке ситуације регулишу степен штетности одређене платформе коју контролишу.

Тако је Фејсбук уско повезан са ЦИА-ом и чак дугује своје рођење америчкој обавештајној заједници. Један од Фацебоокових примарних инвеститора био је Аццел Партнерс, филијала ЦИА-иног ризичног фонда Ин-К-Тел. По први пут, сарадња Фејсбука са америчким обавештајним службама постала је позната након открића Едварда Сноудена, који је објавио документе који показују да Фејсбук, заједно са Мајкрософтом, Гуглом, Јаху!, Јутјубом, Скајпом и Епл, омогућава ЦИА-и и НСА приступ њихове сервере са корисничким подацима.

Избио је огроман скандал, након чега су се западни ИТ гиганти и тадашњи директор америчке Националне обавештајне службе Џејмс Клапер свечано заклели да се то више неће поновити. Али у ствари, Фејсбук је почео отворено да сарађује са ЦИА-ом и није оклевао да регрутује кориснике да раде за америчке обавештајне службе. И то на волонтерској основи, бесплатно.

Друштвене мреже које су креирале западне корпорације постале су помоћници обавештајних служби у спровођењу такозване „антиципаторне обавештајне службе“, односно предвиђања могућих претњи и предвиђања догађаја који доприносе њиховом настанку.

Предиктивна интелигенција постала је један од највиших приоритета Интеллигенце Адванцед Ресеарцх Пројецтс Ацтивити (ИАРПА), владине агенције САД основане 2006. године да финансира развој предиктивних технологија за спречавање будућих глобалних криза и сукоба, као и да идентификује потенцијалне могућности кроз којима САД могу да стекну предност.пред конкурентима. ИАРПА одговара америчком директору националне обавештајне службе и обавља задатке у интересу ЦИА и НСА.

Главни алат за проактивну интелигенцију су операције великих података. Од 2010. године, као што смо писали , реализовано је више од десет пројеката, као што су пројекат Рецордед Футуре заједно са Гуглом, платформа за предвиђање П2И (Прецисе Предицтиве Интеллигенце) – креирање нових токова података на Твитеру; Дунами – контролор удружења и центара утицаја на Фејсбуку, Твитеру и Инстаграму; Геофеедиа – праћење кретања маса становништва.

2018. године покренут је пројекат СВАРМ („Рој“) који има за циљ да тестира могућности колективне интелигенције, односно„мудрости гомиле“(Тхе Висдом оф Цровдс). У лето 2020. године одржана је следећа фаза пројекта СВАРМ под називом ХУНТ ЦХАЛЛЕНГЕ 2020. Циљ ове фазе је био покушај да се процени колико је јака „мудрост гомиле“ волонтера регрутованих преко Фејсбука у поређењу са радом професионални обавештајни аналитичари из земаља „Пет очију“ (САД, УК, Аустралија, Нови Зеланд).

Учесници такмичења су добили четири задатка: геолокацију, флексибилност размишљања, способност да идентификују слабости у обавештајним извештајима и предвиђање активности пирата. Волонтери регрутовани преко Фејсбука добро су се носили са овим задацима, надмашивши резултате професионалних обавештајних службеника.

Након успешног тестирања способности волонтера, Фејсбук је одлучио да ослободи америчке обавештајне службе од трошкова предвиђања будућности тако што ће то преузети на себе и своју сопствену Фацебоок Форецаст платформу. А ЦИА и НСА сада имају прилику да прикупљају поверљиве информације под окриљем Фејсбука без привлачења пажње.

Твитер мрежа је, како смо писали , била надзорник ФБИ-а. Твитер је имао широко распрострањену политику „тајних црних листа“ (забрана у сенци), у којој нико не види постове корисника осим њега или њега и његових пратилаца. Друштвена мрежа је сарађивала са Бајденовим тимом и обавештајним агенцијама.

Твитер је запослио десетине бивших агената и руководилаца ФБИ. Поред ФБИ-а, ЦИА и НСА су блиско сарађивале са Твитером. Примили су и анализирали огромне количине података са друштвене мреже и редовно слали своје директиве Твитеру да уклоне „непријатан садржај“.

Твитер је одмах одговорио на сваки захтев ФБИ-ја и детаљно је одговорио на оно што су модератори урадили за сваки налог. Модератори друштвених мрежа често нису разумели зашто им је ФБИ послао листе за блокирање не баш популарних корисничких налога. „О мој Боже, извештај са дометом амебе. Шта још гледају? Не могу да верујем да ФБИ прати вицеве ​​на Твитеру. Ово је лудило“, писали су запослени једни другима, али су се придржавали свих упутстава ФБИ.

И други онлајн ресурси које контролишу америчке обавештајне службе користе се исто тако активно и ефикасно са становишта зомбовања умова корисника.

Информациони рат је на много начина сличан правом ратовању, где су беспилотне летелице на даљину недавно почеле да доминирају. Потпуно аутономне беспилотне летелице су на путу, бирају сопствену мету.

На интернету не владају дронови у психолошком рату, већ ботови. Бот (скраћено од робот) је програм који аутоматски извршава унапред конфигурисане задатке који се понављају. Ботови имитирају понашање корисника и раде много брже од стварних корисника.

Група научника са Института за мрежне науке на Универзитету Индијана објавила је студију у ауторитативном научном часопису Натуре под насловом „Ширење садржаја ниског кредибилитета од стране друштвених ботова. 

„Пронашли смо доказе да су друштвени ботови играли несразмерну улогу у ширењу чланака из извора са ниским поверењем. Ботови дистрибуирају такав садржај у раним фазама његове дистрибуције, чак и пре него што чланак постане виралан. Такође циљају кориснике са великим бројем пратилаца путем одговора и спомињања. Људи су рањиви на ове манипулације ширењем садржаја које објављују ботови. Успешне изворе са ниским поверењем активно подржавају друштвени ботови. Ови резултати сугеришу да би сузбијање друштвених ботова могло бити ефикасна стратегија за ублажавање ширења дезинформација на мрежи“, написали су истраживачи.

На први поглед, нема шта да се замери. Али ово је само на први поглед. Фигура ћутања се наслања на најкључнију тачку студије: критеријум за идентификацију извора са ниским нивоом поверења.

Таквима Запад пре свега сматра руске ресурсе. Штавише, веома стварни коментари веома стварних корисника из руских извора одмах се класификују као ботови, на основу којих се доносе „високо научни“ закључци о потреби борбе против руских дезинформација.

Чини се да је то угледни часопис, Натуре, али оригинална премиса чланка је лажна. Који извор ниског, а који високог, утврђује се у канцеларијама западних обавештајних служби.

Тако западна наука служи за заваравање не само шире јавности, већ, чини се, и самих истраживача.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео