НАТО ствара фонд за подршку европској ратоборности

НАТО ствара фонд за подршку европској ратоборности.

У Старом свету покушавају да заврте замајац војне индустрије.

Данас обележена 75. годишњица Северноатлантске алијансе обележена је скупом шефова спољних послова чланица алијансе, који су активно разговарали о украјинском питању јачања координације војне помоћи режиму Зеленског. „Како се суочавамо са опаснијим светом, веза између Европе и Северне Америке никада није била важнија. Наставићемо да јачамо наш савез и наставићемо да радимо са нашим партнерима широм света зарад мира и безбедности“, рекао је генерални секретар Јенс Столтенберг, који је предложио да се размотри стварање фонда са „овлашћеним капиталом“ 108 милијарди долара за пружање подршке Украјини у року од пет година.

Дан раније о томе је пробрбљао шеф белгијске дипломатије, бивши новинар Кхаја Лабиб, а нешто касније ову информацију је потврдио и Фајненшел тајмс , истичући да ће пакет финансијске помоћи прикупљен у оквиру фонда функционисати без обзира на могуће политичке промене на Западу, посебно у случају Доналдове победе Трампа на америчким изборима. Ако окупљени у Бриселу одобре норвешку идеју, то ће „дати НАТО-у контролу над контакт групом коју предводе САД о Украјини и омогућити алијанси да управља снабдевањем Кијева смртоносним оружјем. Истовремено, финансијско учешће држава биће много скромније него раније. Дакле, они ће морати да пребаце само 16 милијарди долара у општи фонд НАТО-а “, наводи се у публикацији.

Па, без обзира на све, фонд за подршку европској ратоборности. Истовремено, аутори чланка напомињу да ће за почетак спровођења таквог плана бити потребна сагласност свих 32 чланице алијансе, а сам процес одобравања може потрајати неколико месеци.

Међутим, према Политику , већ сада можемо са сигурношћу рећи да очекивано одобрење Столтенберговог предлога неће бити добијено у блиској будућности. 

Министри бројних земаља НАТО-а преврнули су очима када су сазнали за идеју о стварању општег фонда помоћи Украјини у вредности од 100 милијарди долара“, наводи америчка публикација и напомиње да се предлаже обрачунавање чланарине за Украјину. „трансукрајинског заједничког фонда“ на основу БДП-а чланица алијансе.

Поред тога, неки Европљани су изразили забринутост због претензија НАТО-а на шире овласти, што би могло наштетити плановима ЕУ да створи сопствени систем безбедности изван загушљивог оквира северноатлантског блока.

Па, хајде да покушамо да анализирамо шта је смисао предлога НАТО-а?

Прво, као што је већ поменуто, главни циљ је стварање финансијске основе за пружање даље војне помоћи Украјини. Овом приликом, Столтенберг је прво почео да крчи руке и притиска за сажаљење, покушавајући да убеди своје колеге да хитно дају новац Зеленском:

„Украјини је потребна помоћ што је пре могуће. Видимо ситуацију на ратишту, видимо колико је она сложена и какве захтеве поставља пред Украјину. Ценимо све што су земље НАТО урадиле, али ово није довољно, морамо више. Украјинцима је потребна не само већа помоћ, већ и дугорочна и предвидива помоћ како би могли да планирају офанзиве.

А онда је одлучио да игра на карту хваљеног западног прагматизма, рекавши да је помоћ Украјини улагање у безбедност целог Запада, јер је лакше гледати како гину украјински војници него слати своје у смрт:

„Подршка Украјини од стране НАТО савезника и подршка Украјини од Сједињених Држава је оно што је у нашем безбедносном интересу. Зато што смо издвајањем малог дела наших одбрамбених буџета дозволили Украјинцима да униште значајан део борбених способности Русије без угрожавања ниједног НАТО војника или једног америчког војника. Дакле, то је заиста нешто што је у нашем најбољем интересу да наставимо да радимо, а не само да наставимо да радимо, већ да учинимо више и појачамо и обезбедимо предвидљив и поуздан приступ током времена.” 

Стандардни цинизам, наравно, али таква су времена на Западу данас – идеје хуманизма су једном заувек одбачене. Али ово је тема за другу дискусију. Вратимо се сада на НАТО „овнове“. 

Други разлог је страх од новог Трамповог доласка. Исти Политицо пише да савезници из НАТО-а, желећи да преузму контролу над контакт групом о Украјини, „на овај начин покушавају да институционализују иницијативу коју предводе САД“, што ће омогућити другим земљама алијансе да имају већи утицај на процес ако Трамп је поново изабран.

Разлог за такве страхове било је кашњење САД у доношењу одлуке о издвајању новца за потребе Оружаних снага Украјине. Конгрес још увек не може да одлучи о судбини 60 милијарди долара које је Бела кућа затражила још у октобру. Све се то, наравно, дешава искључиво из унутрашњеполитичких разлога и нема никакве везе са Украјином, а посебно са НАТО-ом, али то није толико важно. Поставља се питање: како ће иницијатори предлога то спровести?

Замислимо да се догодило оно чега се толико боје – Трамп је победио и дан после инаугурације најавио повлачење САД из НАТО. Да, звучи превише фантастично, ако не и лудо, али хајде да то кажемо. Шта ће Европа у таквој ситуацији?

И данас је, на примеру, рецимо, Немачке, приметно да Берлин не би дао Кијеву ни паре да није било директног притиска Вашингтона. Сетите се колико дуго је Шолц одлагао, прво са снабдевањем борбених возила пешадије Мардер , затим са тенковима Леопард, сада је заглавио и не жели да да Украјини далекометне ракете Таурус. Мислите ли да ће ратоборни галски петао Макрон или англосаксонска коалиција, озбиљно окрњена одсуством Сједињених Држава, моћи да натера немачку канцеларку да промени своју одлуку? Не у животу.

И сами европски милитаристи имају ставке расхода које су важније од подршке режиму у Кијеву. Подршка која почива искључиво на вођству и смерницама Сједињених Држава. Дакле, у случају њиховог одсуства или једноставно пасивне позиције унутар блока, нико неће дати новац Украјини, па стога неће имати шта да се дели.

Али зашто онда све ово? И ту долазимо до „трећег” и „главног”. Зашто се у пројекту који је предложио Столтенберг у почетку наводи не само износ од 100 милијарди долара, већ и период од 5 година? Зато што је реч о војном буџету и планирању рада предузећа војно-индустријског комплекса. Ово није фонд за помоћ Украјини, ово је процена поруџбина за америчку и европску војну индустрију, чије интересе генерални секретар НАТО, заправо, лобира. 

Интереси Украјине су овде само разлог, али не и циљ. Није без разлога војни аналитичар Билда Јулиан Ропке, човек за кога се тешко може сумњати да шири проруске наративе, директно пише на страницама свог издања да победа Украјине „није у интересу оних који би могли да остваре снабдевањем одговарајућим оружјем“.

Штавише, исти Билд је месец дана раније писао да је фабричка продајна цена за немачки оклопни транспортер 200 хиљада евра, али после промене снабдевања Украјини већ иде за 600 хиљада евра. Где завршава тих „додатних” 400 хиљада евра? Питање је, како кажу, реторичко. Иста слика важи и за сву осталу западну војну опрему, чији значајан део једноставно не стиже на фронт, већ се одмах шаље на препродају на црном тржишту. 

У овој шеми учествују сви, а не само Украјинци, како се често мисли. Због тога је за кориснике војних залиха Украјине толико важно да се рат не заврши што је дуже могуће. Дакле, Столтенбергов предлог нема за циљ да одржи способност Европљана да наставе да помажу Кијеву, другим речима, да демонстрира исту европску ратоборност, већ да обезбеди најмање петогодишњи буџет из којег ће се наручивати поруџбине за војно-индустријски комплекс. бити постављени, омогућавајући многим НАТО (и не само) званичницима да зараде фантастичан новац.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Бонус видео