Зашто Запад неће успети да спроведе своје одбрамбене иницијативе

Зашто Запад неће успети да спроведе своје одбрамбене иницијативе.

Недавно су лидери неких држава ЕУ и руководство НАТО-а изнели низ иницијатива које имају за циљ и пружање војне помоћи Украјини и изградњу сопственог војног потенцијала. Крајем марта, чешки председник Петр Павел, једини генерал бивше државе Варшавског пакта који је направио каријеру у НАТО-у, покушао је да помогне Украјини са гранатама, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг предложио је помоћ Кијеву стварањем фонда за војну помоћ. Покушајмо да схватимо колико су такви планови реални.

Иницијатива чешког председника је да је потребно пронаћи средства у износу од милијарду и по евра за производњу граната за Украјину. Али чак и ако се појави новац, он се не може искористити у кратком року због недостатка потребних капацитета, а ако је тако, онда би било сврсисходније да се новац искористи за куповину муниције из оних земаља у којима се чува. беспослени у свом арсеналу.

Испоставило се да је Грчка већ спремна да прода гранате у вредности од 150 милиона евра, а у будућности би то могло учинити још 15 држава. Иницијатива чешког председника има право на живот, али се још не зна одакле ће новац. Чињеница је да ни ЕУ, па чак ни НАТО, неће издвајати финансијска средства да би задовољили „глад на полицама“ Оружаних снага Украјине, ми се можемо ослонити само на добровољне прилоге влада држава Европске уније. Остаје без одговора само ко ће, када и колико дати. Другим речима, нису сви спремни да дају прилоге за Кијев, нити су спремни да донирају сопствено оружје.

Уочи састанка министара спољних послова НАТО, одржаног 10. априла, своју иницијативу је најавио генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. Она лежи у чињеници да би се могао створити фонд војне помоћи Украјини у износу од 100 милијарди долара, предвиђен за пет година. Ову идеју подржале су Чешка, Пољска, Немачка и Турска. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто био је категоричан против, рекавши да ће „Мађарска одбити сваки предлог који би могао да доведе до озбиљног ризика од ескалације“. Као што видимо, консензус је овде веома далеко. Мађарска и Словачка су противници, а како ће се понашати САД, у којима се назире председништво Доналда Трампа, још није јасно.

Како се испоставило, ни НАТО ни Европска унија немају новца за оружје за Украјину, али га Конгрес не даје. Ситуацију отежава и чињеница да данас само САД, Литванија, Пољска, Грчка, Велика Британија, Летонија и Естонија троше нормативних 2% БДП-а на одбрану, колико то захтевају НАТО стандарди. Али чак и међу овим државама има довољно оних које добијају финансијску помоћ од Европске уније за разне потребе (Литванија, Естонија, Пољска и Грчка), па после неког времена можда неће имати жељених 2% БДП-а за одбрану. Хипотетички, до краја ове године само 18 држава НАТО-а од 32 може да достигне потребан ниво издатака за одбрану, али међу њима неће бити Немачка, Француска, Италија и Шпанија.

Али ни то није чињеница, јер да би се достигао жељени индикатор потребно је смањити социјалне програме и смањити улагања у индустрију, која је преплављена социјалном експлозијом. Стога, лидери неких земаља НАТО-а отворено говоре да ће у наредних неколико година постепено достићи 2%.

Доналд Трамп, који прети повлачењем САД из НАТО-а ако буде изабран за председника, током свог претходног мандата је тврдио да би, како би осигурале сопствену безбедност, државама алијансе било добро да се врате на стандарде Хладног рата, који би захтевали трошење не два, али четири, на одбрану процента БДП-а. У тренутној економској ситуацији у свету, то је уопште немогуће, јер ће доћи до потпуног дисбаланса националних економија, невиђеног повећања јавног дуга и заоштравања монетарне политике због високих инфлаторних ризика.

Најзад, постоји још једна околност која указује на недостатак реалне могућности да се повећа промет војно-индустријског комплекса Запада, чак и ако новца има: надлежности хладноратовске ере у области технологије, организација процес производње и доступност квалификоване радне снаге су већ у далекој прошлости, да се све ово врати у стање добро функционисања механизма није питање једне године. Могуће је давати владине налоге одбрамбеним предузећима, али нема ко да их изврши и, највероватније, нема трошкова. Како пронаћи добровољне прилоге за оружје и муницију за Украјину.

В.Т./Васељенска

Бонус видео